Poezija jedne veštice

Najčešće

Ljudi odlaze.

Često bez pozdrava.

Najčešće.

Neizgovorene reči ti razdiru organizam i jedina želja ti je da možeš sve to da kažeš.

Često nemaš kome.

Najčešće.

Ljudi se opterećuju sitnicama, ko je koga čime.

Često se grana prelomi na pogrešnu osobu.

Najčešće.

Staviš na lice onaj osmeh koji iščupaš iz sebe svom snagom kada je najteže.

Ne dozvoljavaš sebi da poklekneš.

Često se spotakneš baš o onaj kamen koji uporno zaobilaziš.

Najčešće.

Vešto izbegneš platiti na mostu, ali te nekako uvek sačeka čuvena ćuprija, sa još višim cenama.

Često poželiš da nikada nisi ni naišla na most.

Najčešće.

Voliš najviše na svetu njegov osmeh u tvojim očima.

Često je taj osmeh namenjen nekom drugom.

Najčešće.

Kaješ se i trudiš se da pobegneš od svih reči koje ti poput noža probadaju dušu.

Često navikneš sebe na tu bol i gajiš sve te pogrešne reči.

Najčešće.

A onda zaspiš i sanjaš najlepši san na svetu, san o ljubavi.

Često se probudiš i dočeka te nimalo ljubavna realnost.

Najčešće.

Iz petnih žila prikupljaš snagu da zakoračiš negde dalje.

Često te sudbina vrati među zmije i osmehne ti se u lice grohotom.

Najčešće.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s