Tviterašima

Često mi ljudi postavljaju pitanja o Tviteru. Ja nisam neko ko se može ubrojiti u Tviteraše, ali sam neko ko je tamo često i ko, verovali ili ne, baš tamo pronalazi inspiraciju. Dakle, ovaj tekst će biti nešto kao odgovor na pitanje “Šta je to toliko zabavno na Tviteru?” , a i malo ću ogovarati drage mi Tviteraše, pa uživajte.

Moja inspiracija na Tviteru su pametni ljudi, ljudi koji su kilometrima udaljeni, a razumemo se kao da smo čitav život prošli zajedno. Verujem da nisam jedina koja to misli, ima nas tamo dosta. Imam oko petsto pratilaca, petsto ljudi koji svakodnevno čitaju moje gluposti, ali i po neku zanimljivu, zabavnu rečenicu, sve u svoje vreme. Pratim dosta ljudi, možda i previše, ali šta ću kad su zabavni. A što se tiče samih tvitova, pa napisah celu knjigu tamo!

Jednom sam slušala Maju Volk kako o tvitovima govori kao o aforizmima današnjice i istina, ima smisla. Nekada zaista jedva čekam da pročitam te aforizme, prosto me interesuje šta određeni Tviteraš misli o nekoj aktuelnoj temi.

No, ispostavilo se da su ljudi tamo i mene zavoleli, prosto se lepo slažemo i razmenjujemo misli.

Naravno, i tamo ima svega. Pa tako ima dosta klinaca koji baš i ne razumeju na koji način funkcioniše Tviter, pa pogrešno koriste mogućnost da cvrkuću. A onda tu ima starijih Tviteraša koji na to reaguju kao na napad na ličnost, no sve je to razumljivo.

I da, stigosmo do dela kada ću vam pisati o mojim inspirativnim ljudima na Tviteru, neću koristiti nikove zbog njihove privatnosti, ali isto tako verujem da će se oni sami prepoznati.

Krenula bih od meni jako zanimljivog urednika programa na televiziji B92. Pošto sam mlada na Tviteru, još ne napunih dve godine, pamtim da je on jedan od prvih koje sam zapratila, pa njega najduže i čitam. Volim da slušam muziku koju on podeli, volim da čitam svakodnevne, uobičajene tvitove, ali posebno su mi dragi oni koje piše sa enormnom dozom ljubavi, eto, tu sam prvi put videla koliko muškarac može biti osećajan, a da nije ni blizu granice patetike.

Još jedan od prvih ljudi koje sam zapratila je jedan mladić iz Beograda, mojih godina. Još uvek neafirmisani, a nadam se vrlo uskoro afirmisani pevač. Neko s kim sam često cvrkutala i čije mišljenje zaista cenim. Peva kao zmaj, čekajte da čujete tek. On je neko ko je vrlo aktivan, jeste jedan od onih koji skoro svaku aktivnost napiše, ali kada vidite da neko ima tako ispunjen život prosto vas natera da i sami sebe pokrenete.

Negde uz put sam naletela na moju srodnu dušu, jednu Novosađanku sa kojom sam nakon prve rečenice skontala da je prava šteta što smo rođene u različitim gradovima i to na različitim krajevima ove naše male države. Nas dve smo prosto tim koji bi funkcionisao bez greške. Kao da smo zajedno odrasle, možemo da se ne čujemo, a o nekim problemima jedino jedna sa drugom govorimo, čak ni sa ljudim iz okoline.

Navela bih takođe i operskog pevača koji ume da bude vrlo zabavan. Ponekad zaista plačem od smeha čitajući njegove tvitove, a s druge strane piše toliko toga što bih i sama napisala pa mi nekad i bude neprijatno od silnog ritvitovanja, ipak je on selebriti. To je, naravno, šala i znam da će većina shvatiti, no bolje da se ogradim. Takođe, naučila sam da muziku koju podeli preko svog profila uvek treba preslušati i da uvek vredi preslušati.

Tu se negde našao i jedan profesor književnosti, moja srodna duša. Bavimo se skoro istim poslom i fascinantno je koliko isto i razmišljamo, prosto toliko da retko koji njegov tvit prođe bez mog fejva ili ritvita. On je jedno prepametno stvorenje i, verujte, ponosna sam i osećam se počastvovano što ga poznajem makar i samo virtuelno.

Ne mogu da ne spomenem čoveka koji obožava životinje, pa smo jednom prilikom zajedno kukali nad svim greškom zgaženim puževima ovog sveta. On čuva psa koji je predivan, a često piše neke pametne rečenice. Ako se dobro sećam, jednom je napisao da je zbog humanitarnog rada ostao bez posla, pa mu želim da jednog dana zaista postane predsednik države!

Uz sve ove ljude, pronašla sam i malu mene, devojčicu koja je toliko slična meni da mi je to neverovatno! Moja imenjakinja je neko ko me po svojim stavovima, rečenicama toliko podseća na mene samu da mi ponekad dođe da joj kažem šta sve da ne uradi da se ne opeče, a onda se setim da je bolje što sam se na sve to sama opekla i naučila na svojim greškama, pa samo posmatram svoje detinjstvo ponovo.

A šta bi jedna društvena zajednica bila bez psihologa? Pametan čovek, ali ima jednu manu, psiholog je! Šalim se, naravno. Moramo imati psihologa, nekoga ko se stalno igra raznih psiholoških igrica sa nama tamo i vrlo je zabavno. Kad god ga čitam, čitam ga sa oprezom i stalno vidim neke obrnute psihologije, pa nekada i tumačim, kad me ne mrzi baš puno. Često me natera da razmislim o svojim postupcima.

I jug nam je jak na Tviteru. Moju koleginicu volim da čitam. Nekada je toliko morbidna, ali se ja prosto složim sa svim što napiše, bez obzira na šta se odnosilo. Ukapirala sam da je iz Niša ili okoline, što bi značilo da nije kilometrima daleko i iskreno mi je žao što se nikada nismo upoznale, mislim da bismo savršeno funkcionisale.

Tako sam tamo pronašla i sugrađanina sa kojim se ne poznajem, a isto smo godište! Da se razumemo, za naš gradić sa tako malo stanovnika je to zaista čudno i mislim da je izuzetno pametan momak i da bi bilo zabavno bar da smo zajedno u osnovnu školu išli.

Devojku koja studira francuski, a koja je na istom fakultetu na kom sam i ja sam poznavala od ranije, no nekako od kad se čitamo na tviteru imam utisak da se više poznajemo, mada je suvišno zaista da pišem ovde koliko je cenim i poštujem, mislim da Francuskinja to već zna.

Izuzetna mi je čast što imam prilike da čitam i misli jednog studenta pozorišne režije. Nekada su to neke sasvim neobavezne misli, a nekada su zaista neke koje vredi pročitati i usvojiti. Primetila sam da slične stvari volimo i da nam se mišljenja neretko poklapaju.

Umalo da zaboravim skoro najinspirativniju osobu! Našu glumicu, ali i fenomenalnog scenaristu na prvom mestu. Osobu koja je toliko pametna i kad porastem, volela bih da budem ona, iako je jednom prilikom naglasila da i nije baš zabavno. Naravno, to što kažem je samo jedan od načina na koji želim da izrazim koliko je poštujem, koliko volim da je čitam i koliko saosećam sa njom kada u pola noći napiše da uz lonac kafe završava obaveze koje moraju biti gotove do ujutru, isto to radim i ja.

Raspisah se, a pisala bih još, o raznim ljudima. Oprostite ako sam nekog izostavila, ali ovo su prosto oni koji me najviše inspirišu, ljudi koje uživam da čitam. Spomenula bih i one koje često srećem u interakcijama, a prosto nismo do sada ostvarili neku komunikaciju, volim i vas, naravno. Svakome prija kada neko deli isto mišljenje, a vas verne fejvače posebno pozdravljam ovom prilikom i obećavam da se čitamo i dalje, nekada su reči suvišne!

Da ne dužim više, hvala vam što me inspirišete!

Voli vas vaša Vještica!

 

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s