Deca vs. moralisti

Obećala sam da ću češće pisati, ali prosto smatram da je bolje da pišem kada osetim potrebu, nego na silu, nekako na silu ništa ne ide. Subota veče, kišni dan, kome se izlazi napolje? Ja volim sunce, volim zelenilo, volim svežinu vazduha u proleće, ne volim kišni novembar, zaista ne volim. No, ne volim novembar i zato što tada počinju predispitne obaveze u vidu testova, pa čak i da želim napolje, nemam vremena.

Sinoć, iako je bio petak, sam rešila da ostanem kod kuće i učim. Od učenja ni “u”, naravno. Pustim Pink i oduševim se. Ovo je definitivno rečenica za koju sam mislila da je nikada neću pomisliti, kamoli zapisati. Toliko malih ljudi sa tako veličanstvenim talentima, pa ono je neprocenjivo. I onda se setih moralisanja po društvenim mrežama, konstantnog šerovanja i ritvitovanja tekstova o tome kako su deca premlada za ovakvu vrstu takmičenja, kako su roditelji bezobzirni što guraju svoju decu u tako nešto i kako treba okriviti televiziju i sam projekat jer će jedini ishod biti uništenje svih tih mladih talenata. Takvo moralisanje dolazi obično od neostvarenih “pevača” i kompleksaša, stoga vas ne treba ni čuditi.

Da, slažem se da su mladi, ali sve ovo bi imalo smisla govoriti da se deca takmiče sa odraslim ljudima, koje ne bih komentarisala. Ovako, imamo jedan šou, imamo gomilu talentovane dece i gomilu svetlih budućnosti. Ono što mene brine jesu ovi dečački nestvarni glasovi i plašim se da ih prosto ne izgube u periodu mutacije jer bi to bila prava šteta za našu muzičku scenu. Sinoć je Leontina imala jednu jako dobru rečenicu:”Zamislite našu pop muzičku scenu za deset godina, ova deca će tada pevati, ja ne mogu da zamislim!” Slažem se potpuno sa tom konstatacijom. Možemo mi do sutra raspredati dobre i loše strane ovog takmičenja, sve na svetu ima svoju tamnu stranu, ali ja želim da verujem da će ta deca uspešno svrgnuti sa trona kič i šund, makar se to desilo i na ružičastoj televiziji koja je do skoro bila sinonim za šund i kič.

Čini mi se da je doza treme minimalna kod ove dece, baš iz tog razloga što imaju malo godina, što su bezbrižna i što ih ne zanima puno ko će i šta govoriti o njima. Što su mlađi to manje treme, i to je super jer se onda opuste, puste svoje glaščine, a mi pred televizorima ostanemo nemi.

Ne dešava se čak ni da su pesme baš u toj meri neprimerene. Jesu to “odrasle” pesme, ali deca biraju ono što vole da pevaju i ono što im prija, osuđeni su na ne tako širok spektar pop pesama, pa uzimaju ono što moraju. Što se tiče isključivo dečijih pesmica, one su lagane za ovakve glaščine. Ovakve glaščine zahtevaju “odrasle” pesme.

Da ne dužim više, kompleksaši i neostvareni ljudi, opustite se malo, razmišljajte o svojim karijerama, ukoliko još uvek ima nade za njih, mada mi se čini da su odavno gosti Pokojne Mileve i slušajte decu, pažljivo slušajte jer ne sumnjam da ćete nešto i naučiti. Ako mislite da je koren ovog problema država, preslušajte izvođače sa Dečje pesme Evrovizije, pa možda onda uspete da zaključite da zaista deca donose neku novu, svetliju i vedriju budućnost.

Do sledećeg pisanja,

Vaša Vještica.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s