“Molim Vas, kolega, ovde se ne vešaju profesori, već kaputi!”

Ne mogu da govorim kao oni čija ću koleginica biti jednog dana, prosto nemam te godine iskustva, ali mogu da govorim kao neko ko je mlad, ambiciozan i traži osnovne uslove za život u državi u kojoj sam se rodila. Naime, ovih dana na vestima dosta slušamo o štrajku prosvetnih radnika, ali i izjave dragog nam premijera i ministra prosvete. Isto tako, s obzirom na slavsku sezonu u Srba, svako od nas je u prilici da se sretne sa različitim stavovima građana. Ono što svakodnevno slušam u meni izaziva neku vrstu gađenja i osetila sam neverovatnu potrebu da jedan tekst na blogu posvetim pravdi koje nema. Pomislićete da govorim u prazno. Slobodno. Ali ipak pročitajte do kraja, možda se provuče koja prava reč.

Ja sam neko ko je otprilike na sredini studiranja, ali ću uskoro završiti fakultet. A je l’ znate o čemu jedino razmišljam? O prilici da pobegnem iz zemlje. Složiću se, imam malo godina, ali ja svoju budućnost ovde ne vidim. Školujem se upravo za posao profesora. I onda mi se pred očima odvija jedna neverovatna nepravda, jedno blaćenje ljudi bez kojih ni lekar ne bi bio lekar, ni sudija ne bi bio sudija. Svi ti OBRAZOVANI ljudi su morali imati nekoga ko će ih OBRAZOVATI, počevši od osnovnog, preko srednjeg, pa do visokog obrazovanja. Dakle, odgovornost jednog profesora je sama po sebi prevelika, a o radu neću ni da govorim.

A rečenica koja me najviše zaboli jeste: “Ma šta se ti nastavnici bune, oni odu, 45 minuta rade i posle odmaraju čitav dan.” Da bi jedan profesor imao punu normu za 100% svoje (sada smanjene) plate mora da radi svakog dana u nedelji, tj. da je u školi svih pet radnih dana. To što tih 45 minuta podrazumeva skoncentrisanost, a danas i borbu sa neverovatno nestašnom decom, to nikoga ne zanima. A što je najgore, niko ne zna koliko vremena jedan profesor uloži u pripremu časa. Dobar profesor ne može da dođe na čas, izdeklamuje šta ima i izađe sa časa. Dobar profesor mora da prenese znanje učeniku, a za to su potrebni sati i sati pripreme koja se radi kod kuće. Dakle, jedan profesor svoj posao donosi kući i radno vreme mu nije od sedam do tri, ali traje tokom čitavog dana.

Druga rečenica od koje dobijam ospice je: “Šta se ti nastavnici bune, pa oni imaju ekskurzije i dnevnice!?” Ja se pitam da li je neko od njih ikada razmišljao kolika je odgovornost voditi dvadeset pubertetlija na ekskurziju. A onda dođe jedan čika i reši da smanji profesorske plate jer koje su dobro ikada profesori učinili. A jedan drugi čika nakon smanjenja plata u javnom sektoru sedne u avion, ode u Abu Dabi da gleda trke formula i povede svoju Dragicu jer Dragica nije videla sveta, bila mučna i jadna dok njen čovek nije došao na vlast i počeo da joj kupuje skupe haljine.

Neproverena informacija koju sam čula jeste da javni sektor, uprkos današnjim optimističnim izjavama našeg premijera, priprema za maj smanjenje plata za još 10%. Ako je to istina, onda tek ne treba obustavljati štrajk.

Ovaj tekst je podrška profesorima iz Srbije, podrška ljudima kojima ću sutradan i ja biti koleginica, podrška ljudima koji su od mene i svih obrazovanih napravili ljude. Ja želim da učim našu decu, ja želim da ostanem u Srbiji. Želim da imam posao i da radim ono što volim, a ne da tražim put da pobegnem od ovoga. Zbog toga, podržavam sve prosvetne radnike i cenim njihovu naoštrenost da se ovog puta izbore za svoja prava!

A vi nemojte mnogo brinuti o tome da li će vaša deca biti oštećena ovim štrajkom. Verujte, nijedan savesni profesor to neće dozvoliti, a i decu morate prvo naučiti njihovim obavezama, pa tek onda pravima, jer borba za prava bez ispunjavanja obaveza je presipanje iz šupljeg u prazno. Umesto što pametujete, aktivirajte se malo, i vi možete pomoći ljudima koji vam obrazuju decu i spremaju ih za život, samo ako to želite. Razmislite dobro o ulozi profesora u životu vaše dece, pa onda pljujte po ljudima koji vam nesebično pomažu u vaspitanju dece i od vaše dece stvaraju ljude na koje ste ponosni.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s