Tekstovi jedne veštice

Књижевни језик и општа култура

какоЈЕЦАкаже

Књижевни језик настаје нормирањем изабраног језичког варијетета који тако постаје језик ПИСМЕНОСТИ И ОБРАЗОВАЊА, КЊИЖЕВНОСТИ, КУЛТУРЕ И НАУКЕ, АДМИНИСТРАЦИЈЕ И ЈАВНИХ КОМУНИКАЦИЈА. Изабере се један дијалекат (или група дијалеката) и на тој основи се даље развија књижевни језик, и то тако што се успостављају одређена правила. Та језичка правила учимо у школи, те је књижевни језик нешто што се мора УЧИТИ! Никоме није урођен и нико не говори “природно” књижевним језиком (који називамо још и СТАНДАРДНИМ ЈЕЗИКОМ).

Чему све то? Да бисмо могли да се разумемо међусобно. Много је разлика међу говорницима једног језика: не живимо у истом месту, немамо исто образовање, интересовања, исте године, исту професију, нисмо истог пола, карактера, веровања и тако даље. Велика је вероватноћа да се новосадски тинејџер (говорећи својим жаргоном) и пољопривредник из Власотинца (говорећи на свом дијалекту) не би баш лако споразумели. Како те разлике не би реметиле комуникацију – морамо имати један језк, исти за све.

View original post 200 more words

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s