Tekstovi jedne veštice

Put kojim se ređe ide

Pre jedno godinu dana, možda malo više, možda malo manje stalno sam ponavljala rečenicu iz naslova Put kojim se ređe ide. Bez ikakvog razloga, bez ikakvog povoda, samo bih je tek izgovorila. To je potrajalo neko vreme, izgovarala sam je po stotinu puta dnevno. Možda zato što je drug čitao tu knjigu pa mi je naslov bio pred nosem. Možda i zbog nečeg drugog.

Vratiću se još malo u prošlost, tačnije u treću godinu srednje škole (mislim da je tada bilo) kada smo na času engleskog radili pesmu The road not taken by Robert Frost. Profesorka nam je tada vrlo uspešno objasnila samo značenje pesme, ali i dala nam neke vrlo važne smernice za život koji nas čeka i hvala joj neizmerno na tome. Sećam se da sam tada sve to razumela, ali sam mislila da nikad neću morati to i da primenim. Prevarila sam se.

Sada shvatam zbog čega sam se tako često susretala sa ovom rečenicom. Shvatam zbog čega je bitna. Mislim da je ovo jedna od onih rečenica koje ti menjaju značenje sa godinama. Kao što Malog princa u različitim razdobljima života različito shvataš. Neću ovaj tekst uvijati u metafore i na taj način pokušati da objasnim moje shvatanje ove rečenice, naprotiv, objasniću vrlo konkretno.

Kada sam upisivala fakultet birala sam put kojim se češće ide, zaista. Srpski jezik i književnost su predmeti koji su mi oduvek išli. I u osnovnoj i srednjoj školi sam na te časove išla najrasterećenija i, koliko god to čudno zvučalo, jedva sam čekala te časove da uživam i da odmorim. Samim tim mi je fakultet koji sam izabrala jako poznat teren. E sada ću izabrati put kojim se ređe ide. Neću dozvoliti sebi da podlegnem sigurnosti koju osećam kad sam blizu kuće i kad sam na poznatom terenu.

Da bih došla do zamišljenog cilja i da bih uspela u ovoj preambicioznosti, tj. da bih dokazala sebi da preambiciozne ambicije nisu preambiciozne već vrlo realne, zakoračiću zaista putem kojim se ređe ide. Napraviću sopstvenu stazu, izgradiću sopstvene stepenice. Moje stepenice će imati uzlaznu putanju, to je jasno. Našla sam se u situaciji gde mogu da izaberem već utabanu, dobro poznatu stazu, da ostanem u gradu koji ne podnosim (Aleksinčani, nemojte se uvrediti, ne mislim na Aleksinac), kasnije možda i postanem ono što ne podnosim, ali da zadržim sigurnost.

Ja biram ono što će mene učiniti srećnom i potpuno zadovoljnom. Biram novi početak. Biram uspeh. Biram ljubav. Biram sreću. I tačno znam gde sve to da pronađem.

Do sledećeg moždanog mi prosvetljenja, birajte put kojim se ređe ide,

Vaša Vještica.

Advertisements

2 thoughts on “Put kojim se ređe ide

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s