Razgovarajmo!

Toliko mi je misli i ideja baš danas prošlo kroz glavu, ali s obzirom na to da spremam ispit nisam stigla da ih zapišem. I evo, sada blenem u belu stranicu i pokušavam da sklopim neku celinu u glavi, nešto što bi bilo dobra tema za pisanje i nekako nikako da sastavim tu povezanu, homogenu misao.

Često sam dobijala komentare da kada pišem na silu to baš ni na šta ne liči. No, ja zaista osećam potrebu da pišem i nijedan svoj tekst ne bih okarakterisala kao pisan na silu. Naprotiv. Kad god poželim da vam se obratim, ja to i učinim. Sve ovo posmatram kao dijalog sa vama, dragi čitaoci, mada u većini slučajeva ne dobijem odgovor na postavljeno pitanje. Imam ovde jednu stranicu sa statistikom i tačno vidim koliko je dnevno bilo poseta na blogu, pa isto tako znam da se ovo što pišem čita. I ne umem da vam opišem koliko mi je drago što se uopšte čita. Neka su kritike i loše, ja sam savršeno svesna toga da se niko naučen nije rodio i da niko ni u čemu nije bio najbolji odmah.

Kada sam u nedelju napisala tekst o Iks faktoru, jedan od pomenutih učesnika je na svojoj stranici podelio tekst i napisao: “Utisci jedne blogerke…”. Ono što bih ja tumačila je baš ovo BLOGERKA. Naime, moj staž ovde i nije tako dug, međutim bilo je zaista dobrih tekstova, dobila sam potvrde od najboljih. To je prvi put da me neko nazove blogerkom. I ako izuzmemo činjenicu da su i meni prva asocijacija na blogerke upravo one fešn ribetine koje su plaćene da se slikaju i to kače na svoj blog, nekako mi je prijalo da malo budem blogerka koja piše. Ona koja odskače.

Većinu ovih tekstova posmatram kao kolumne, na taj način ih sastavljam i želim da to i budu. Trudim se da budem koncizna, ali mi to zaista ne polazi za rukom i svi koji me poznaju mogu vam reći da zaista nikada nisam uspela da budem kratka, sažeta, koncizna. Obožavam da pričam, prosto ne prestajem, a samim tim je i ljubav prema pisanju jača.

Elem, zaista se ne osvrćem na negativne kritike u smislu da me one pogađaju. Naprotiv, jedna negativna kritika mi je donela dosta poseta na blogu i taj tekst je bio prilično čitan. Ljudi vole dramu, ljudi vole da se po nečemu pljuje, pa da oni vide šta je to po čemu se pljuje i šta je to što toliko ne valja.

Ovaj tekst je nastao sasvim slučajno, ali eto, iskoristiću priliku da svim čitaocima kažem HVALA, OGROMNO HVALA. Kada vidim da ono što radim ima smisla, to mi samo daje energiju da nastavim dalje, da nadograđujem sebe i da se trudim da zbog vas i za vas budem još bolja, pa i više od toga. Ono što bih vas zamolila je da u komentaru ispod (to možete i anonimno) slobodno napišete ono što mislite o blogu, mom pisanju i šta je eventualno to što bi trebalo izbaciti, promeniti. Svi ste dobrodošli, pa izvolite, osećajte se kao kod svoje kuće.

 

Voli vas,

Vaša Vještica.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s