Tekstovi jedne veštice

Maskenbal

Kako preživeti licemerje? Svakodnevno sam svedok različitih oblika ove gnusne pojave. I ne mogu da opišem gađenje koje osećam pri samoj pomisli na taj lažni, obojeni, kiseli osmeh koji ljudi upućuju jedni drugima, a ni sami nisu svesni šta se iza njega krije. Toliko pucam od razočarenja, da sam prosto morala da sve te misli koje mi se besciljno motaju po glavi ovde zabeležim.

Koliko uspeha imam u odnosu sa ljudima, toliko i nemam. Ovaj tekst će možda na neki način biti povezan sa prethodnim. Zaista ne volim da govorim o lošim stvarima, ne volim da obraćam pažnju na ono negativno. Da li zbog kiše, ili nečega drugog, danas imam osećaj da moram ovo da zapišem, da moram da se zapitam, jer uzaludno godinama tražim odgovore na razna pitanja, a njih nema. Prosto ih nema.

Svesna sam toga koliko mogu, pa mi baš iz tog razloga nije jasno kako ne umem da shvatim pojavu maski i licemerja. Nije mi se jednom desilo da za nekog pomislim da ne postoji bolji čovek od njega samog. Nisam se jednom razočarala ubrzo nakon te misli. I vremenom se zaista razvio neki neprijatan osećaj svaki put kada pomislim da je neko toliko dobar čovek da mu nema ravnog. Predosetim da je to maska i da se iza nje krije ranjeno, izgrebano, ružno lice. Kada maske konačno padnu, ja ostanem zabezeknuta. Pokušavam da shvatim šta se dogodilo. I ono što me najviše izjeda je to što ne umem da shvatim.

Ne volim da navodim konkretne situacije, još manje da bilo koga prozivam. To, svakako, i nije cilj mog pisanja. Ljudi pod maskama su brojniji. I šta god da se desi, ja sam u manjini. Šta god da se dešavalo i delilo ljude na ovakve i onakve, uvek sam pripadala onoj manjoj grupi ljudi. Ono što je primarna razlika je to što se brojnija grupa drži zajedno, a ovi koji su u manjini se uvek bore svako za sebe.

Vaspitanje mi ne dozvoljava da drugima nanosim zlo. A u njihovom iskrivljenom svetu, gde se drugačije percipiraju dobro i zlo, ja sam ta koja nanosi zlo. Eto, zbog toga sam ja Vještica. Ijekavski oblik mi više odgovara, jer ovaj refleks jata predstavlja prvo slovo mog imena, pa sam tako ostala prava Vještica. I ukoliko je sve ovo što radim zlo, nastaviću da nanosim zlo, neka bude tako. Super mi je da im skidam maske. Svakako nikada neće biti u stanju da sami spoznaju svoje pravo lice. Onog trenutka kada ga ja otkrijem, meni je to dovoljno. Kako su stari Dubrovčani govorili, rugobe i nakaze nemaju svoje mesto u svetu istinskih vrednosti.

Vaša Vještica

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s