Nostalgija

Ove subote ću sebi dozvoliti da budem nostalgična. Kada je ovako hladno napolju, ušuškaš se pod ćebetom, zagrliš toplu šolju kafe i onda dozvoliš sebi da budeš nostalgična. Setiš se prošlosti, ali se setiš i zbog čega si tu gde jesi i zbog čega je to dobro.

download

Pre nešto manje od godinu dana ja sam doživela neku vrstu prosvetljenja. Možda zvuči malo čudno, ali tako je. A sve što sam zapravo uradila bilo je to da sam pronašla sebe na putu na kom sam se odavno izgubila. Taj osećaj je nestvaran. Zaista sam osetila kao da mi se u glavi razbistrilo, kao da sam se probudila nakon nekog ružnog sna i kao da mi je bilo potrebno da se vratim malo u prošlost ne bih li se setila ko sam ja zaista. Možda će ovaj tekst i u nastavku zvučati kao neka vrsta ispovesti, ali smatram da je važno da ovo pročitate, jer svako iskustvo nekome može pomoći. Do početka srednje škole sam bila svesna da živim za sopstvene ciljeve koje sam odavno sebi postavila. Iako su mi ljudi govorili da sam labilna, nije to baš bilo tako u svi sferama života. Jesam možda bila labilna za neke stvari, ali što se ličnih ambicija i karijere tiče, tu sam oduvek bila sigurna gde ću i kako ću. Na tom putu jesam izgubila sebe. I nije bilo lako, ali sam se pronašla.

Imala sam utisak da mi je nešto zamotalo um, da me nevidljivo čudovište steže i da mi ne dozvoljava da se istrgnem iz tih kandži stagniranja. Sve što bih počela da radim bi mi dosadilo, izgubila bih volju, a kasnije krivila sve druge osim sebe same. Stalno govorim kako je najbitnije na svetu da se pokrenemo. Ja sam se pokrenula uz pomoć nostalgije. Samoj sebi sam nedostajala. Sama sebi se nisam sviđala onako bezvoljna i utonula u tugu. Moja tuga nije bila prouzrokovana glupostima, već se radilo o ozbiljnim stvarima – o sopstvenom zdravlju i porodičnoj tragediji. Upravo iz tog razloga sam sebi dozvolila da se izgubim, ali sam onda shvatila da je to potpuno besmisleno. I zaista, onog trenutka kada sam se probudila, kada sam shvatila da isključivo sebi želim da udovoljim i da isključivo sebe želim da učinim srećnom kao da mi je svanulo. Obasjalo me je neko novo sunce budućnosti, a ja sam puna samopouzdanja i hrabrosti zakoračila u dobro poznat svet – mojs svet u kom ostvarujem sopstvene snove.

Pre par dana sam izašla sa društvom. Videli smo se nakon mnogo vremena, nakon više od dve godine. Niko od nas se ne seća kada smo poslednji put tako okupili. I napunila sam sebe pozitivnom energijom za naredne dve godine. Napunila sam baterije osmehom i pozitivom. Na momente mi je zaista i bilo tužno što se ne viđamo često kao pre, tako, svi zajedno. Ali sam onda shvatila da smo postali grupa aktivnih ljudi. Grupa u kojoj svako od nas napreduje na svom polju, svako od nas korača hrabro u život i u budućnost i da bi ponovno konstantno viđanje značilo korak nazad za svakog od nas. Živimo u vremenu Interneta, Vibera/Vajbera, Vocapova i Mesindžera, prosto, u vremenu kada možemo da budemo u kontaktu iako nisamo svaki dan zajedno i to je svakako bolje za nas. Kada se za deset godina budemo pronašli ponovo bićemo ostvareni ljudi, srećni ljudi, bićemo uspešni. A to je svakako bolje nego da gubimo dane ne radeći na sebi i svojim ambicijama. Koliko sam tužna što se ne srećemo često, toliko sam i srećna jer to za nas znači uspeh, a u jednoj takvoj ljubavi ja želim, a verujem i svako od nas, da budemo srećni i uspešni, makar to značilo da nemamo svakodnevno jedni druge u svojim životima.

photos-666391_640

Nostalgija ne mora biti nešto negativno. Nostalgija itekako može pomoći. Meni je pomogla. Iako sam u ovim avgustovskim noćima pod uticajem nostalgije uspela da setim sebe na neke potisnute emocije i tu mi je pomogla. Setila sam se zbog čega to treba ostati zauvek zaključano, ali ja svakako imam ključ i dozvoliću s vremena na vreme sebi da prigvirim i podsetim se. Pomoći će. Dozvolite i vi sebi da otključate ono što ste odavno zaključali, baš u ovakvim subotama, kada je hladno, kada ste pod ćebetom i sa kafom u ruci. I setite se da ste srećni što ste iz svih tih zaključanih borbi ipak izašli kao pobednik.

Ako vam se dopadaju moji tekstovi, delite ih na društvenim mrežama, imate dugmiće ispod. Sa strane imate šortkat do moje Fejsbuk stranice na kojoj možete pratiti rad bloga. Hvala!

Voli vas,

Vaša Vještica!

Advertisements

One thought on “Nostalgija

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s