Tekstovi jedne veštice

Proud to be Srpkinja

Brdo škakljivih tema, gomila nametnutih izbora. Mozganje i mozganje i mozganje u beskraj. Te ovi morališu, te oni morlišu i niko, ali baš niko ne ostavlja prostor za samostalno, zdravo razmišljanje i zaključivanje. Sve nešto moraš, sve nešto tako treba, sve je nametnuto. Društvo koje se bori za nezavisnost uporno navlači amove i ne dozvoljava da bilo koja misao sklizne sa ravne linije. Nameće se pitanje, zapravo, ne jedno, već gomila. A tvoje je da na njih odgovoriš.

SERBIA vs LITHUANIA Lille, 18.09.2015. foto: Nebojsa Parausic Kosarka, Srbija, Litvanija, Eurobasket 2015.
SERBIA vs LITHUANIA
Lille, 18.09.2015.
foto: Nebojsa Parausic
Kosarka, Srbija, Litvanija, Eurobasket 2015.

Nikada neću zaboraviti, sada već davnu, 2002. godinu i čuveno svetsko prvenstvo u košarci. Bila sam klinka od svega osam godina, a nisam pomerala oči sa TV-a kada bi naša reprezentacija igrala utakmice koje sada već ulaze u istoriju. Tata mi je kupovao novine sa posterima naših zlatnih momaka, imala sam i album sa sličicama. Moj životni san bio je da se i sama bavim košarkom da bih kada porastem umela da gledam utakmice sa žarom jedne košarkašice – imala sam sve, volju, želju, visinu. Jedino što nisam imala bilo je zdravlje. Kada sam se razbolela, ti moji snovi profesionalnog sportiste su pali u vodu. Koliko god čudno zvučalo – moj san je bio da se u životu bavim košarkom.

Zbog toga svaku utakmicu naše reprezentacije gledam sa onim žarom osmogodišnjakinje koja želi da njeni omiljeni momci pobede. Valjda je zbog toga prirodno što sam se preksinoć osećala rezignirano i tužno. Skrolovala sam Fejsbuk i Tviter i nisam mogla da verujem šta to moje oči čitaju. U gomili srpskih, sočnih opaski, naišao bi po jedan status ili tvit koji smiruje situaciju – a najfascinantniji su bili stavovi da će, eto, svi pljuvati naše momke, a oni to nisu zaslužili. Istina, bilo je ružnih komentara, ali mogu vam reći da je bilo više onih koji su i dalje verovali u našu reprezentaciju. Stvorila se misao da će kao sada svi Srbi ustati i podići bunu protiv naših zlatnih momaka jer su izgubili. Zvanično, jesu doživeli poraz. Ipak, košarkaška reprezentacija Srbije nas čini ponosnima i njihov uspeh se kreće isključivo uzlaznom putanjom, sve i da se dogode kakvi padovi.

litvanija-savladala-srbiju-za-finale-eurobasketa_1442610208_3

Bilo mi je teško da ih gledam preksinoć. Teško jer znam koliko vrede, jer znam koliko su zaslužili i jer znam koliko je i njima bilo teško da se bore. Raduljica je kralj nad kraljevima – hiljadu puta mi je prošlo kroz glavu da ja ne bih mogla da budem tolerantna kao što je on bio, a tolerisao je sve. Bogdanović je u poslednjem momentu želeo da spasi stvar, a lopta je skliznula. A da je samo par trenutaka pre svega toga sudija pravilno dosudio, gledali bismo produžetke. No, svi mi kao laici možemo govoriti o tome šta bi bilo kad bi bilo i pametovati i širiti na taj način neku vrstu negativne energije. Našoj zlatnoj reprezentaciji je potrebno da ih sada više nego ikada zdušno dočekamo i setimo se one stare, Glogovčeve da se u životu pobeđuje kada izađeš na teren kada je najteže. Verujem da smo svi razočarani – ali nimalo krivicom reprezentacije, već zato što smo i sami svesni koliko vrede i koliko mogu. U današnjoj utakmici protiv Francuske se video njihov trud da ipak osvoje medalju, ali ni danas im sreća nije bila naklonjena. Iako je sport nešto što je vrlo jasno i precizno, ponovo, bez daška sreće ne mogu sve kockice doći baš na svoje mesto. U redu je kada se malo izmeste.

srbija

Ovo je situacija kada se ne poriče postojanje neke više sile. Ja sam ubeđena da kada te u životu nešto onako fino spuca, slomi i saplete, da te tek onda čeka nešto vredno prethodne patnje, nešto mnogo, mnogo bolje. Naši zlatni momci će to pokazati i u praksi, videćete da ovo nije samo teorija, iz poraza uvek izlaziš jači. Nije sve tako sivo, a ovo naše će zasijati kao zlato. Oni su tim i to je ono čemu treba da nas nauče! Vrlo je važno, posebno u sportu, da se energije usklade i obrazuju jednu neraskidivu vezu, a ovi momci to imaju i to je njihovo najveće blago!

Sigurna sam da ovaj tekst može izazvati lavinu negativnih komentara u smislu da nisam kompetentna da pišem o ovim stvarima – ali ja ću biti sebična i dozvoliti sebi da iskoristim ovo moje parče neta da zapišem neke misli koje me već danima muče.

Do sledećeg pisanja,

Vaša Vještica!

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s