“Drvo života” Kristine Kovač, FAVORIT DECENIJE

Naslov će vas možda isprva zbuniti, apropo onog mog rezigniranog teksta o modnoj blogerki koja je “napisala” tirkiznu knjigu. Međutim, ja bih te dve stvari odvojila, pa jednom provalijom, jer se radi o dve apsolutno različite situacije. Zbog čega ovo spominjem? Zbog toga što sam na internetu naišla dobar broj komentara: “Šta, sad i pevačice pišu knjige!?” i slično. E, upravo zbog toga je bitno da na samom početku ove recenzije razjasnimo da se u ovom slučaju radi o jednom UMETNIKU, o Kristini Kovač – ženi koja stvara.

wpid-img_20151026_185719.jpg

Pre nešto više od mesec dana sam objavila jedan tekst gde, između ostalog, spominjem i Kristinu govoreći o tome koliko volim muziku koju ona stvara, stoga mi je neverovatno velika čast što će moja prva književna recenzija biti upravo o njenoj prvoj knjizi, Drvo života. Dozvoliću sebi da preuzmem ulogu književnog kritičara i da vam predstavim jedno delo, staro svega desetak dana, koje je uspelo da me izmesti iz koloseka, itekako.

Ovo je prva knjiga čiji sam postanak pratila od samog početka. S obzirom na to da sam lajkovala Kristininu stranicu na Fejsbuku još onda kada sam otvorila profil, a ona bila vrlo ažurna po pitanju obaveštenja u vezi sa knjigom, s punim pravom ću dozvoliti sebi da kažem da se rađanje ovog dela odvijalo pred mojim očima. Kada je počela da objavljuje informacije o tome kada bi knjiga mogla da se nađe u prodaji, a govorilo se o nekom datumu u oktobru, potajno sam priželjkivala da korice ugledaju svetlost dana baš na moj rođendan, 23. oktobra, ali se to ipak desilo nedelju dana ranije, 16. oktobra. Knjiga je, ipak, sačekala moj rođendan, a onda uskočila u moje ruke i moju biblioteku, i mogu slobodno reći da je pronašla svoje posebno mesto, malčice uzvišenije.

S obzirom na to da sam student srpskog jezika i književnosti, nisam mogla da čekam sa čitanjem, već sam koristila svaki slobodni trenutak ovog vikenda da zaronim u svet Katarine Molnar. Odlomci koje možete pročitati na Laguninom sajtu su obećavali mnogo, a ja sam čitanjem dobila i više od toga. Isprva mi nije bilo jasno zbog čega toliko lično doživljavam priču Katarine Molnar, a onda sam shvatila da nas povezuje ono škorpijsko, ono večno – emocije na max, požrtvovanost, moralnost. Emocije su, čini mi se, glavna nit ovog romana, s obzirom na to da se karakteriše kao ljubavni, mada, moram priznati, ja ga posmatram i kao psihološki roman lika. Roman o ženi, koja vođena intuicijom i sopstvenim srcem, korača ka nepoznatom sasvim sigurna da se baš tamo nalazi njena sreća. To bi otprilike bila priča mog života. Kristina je ovaj roman napisala sa ludačkom hrabrošću na kojoj joj zavidim, ali je, u neku ruku, i prilično razumem, jer bih i ja sve to baš tako uradila (mislim na postupke Katarine Molnar). Baš ta Katarina Molnar se u romanu suočava sa nepoznatim, sa upitnim događajima, a ipak ne želi da stane, jer je srce bezuslovno vodi i ne pušta.

Škorpija samo deluje kao hladna, nezainteresovana mašina kojoj je jedino na umu strast i požuda. Kada malo zagrebeš, škorpija je umiljato mače koje će se maziti svaki put kada poželi da pokaže ljubav. Upravo su to te pojačane emocije do maksimuma, škoprija voli istinski, ali kada je povređena, ne kontroliše dozu otrova koju je u stanju da ispusti. Ja bih najviše na svetu volela da svi ljudi pročitaju ovu knjigu i kroz lik Katarine Molnar pokušaju da shvate zbog čega su škoprije veštice, zbog čega vole neizmerno.

Kristina Kovač je uspela da u svoju fikciju umetne dobar deo doživljenog, da piše o tome kako se naučiš da živiš sa saznanjem da tvog nekog više nema, a da je sve vreme tu, u tebi. Kroz ovaj roman mnogo toga naučiš. Smelost kojom je Kovač unela inovacije u savremeni srpski roman je fascinantna. Istina, nisam čitala druge pisce 21. veka, ali sam sigurna da nisu imali ovu dozu smelosti. Jezik kojim je delo napisano je pre svega inovativan, pun pozajmljenica koje nesvesno svakodnevno koristimo. U početku će vam zvučati čudno, ali kako fabula odmiče, tako je jezik sve prirodnije okruženje koje prokleto dobro izabranim leksikonom dočarava sve ono što Katarina Molnar i Damjan Vidak imaju da poruče. A imaju itekako šta da kažu, oboje. Sve ove odlike su važne za sam razvoj savremenog srpskog romana, a Kovač tome doprinosi nesebično.

Fascinantan mi je odabir muzike, što i nije čudno, s obzirom na Kristinin neverovatan muzički osećaj koji se apsolutno ne dovodi u pitanje. Ne bih vam mnogo otkrivala, samo bih vam dala jedan savet po tom pitanju – kako naiđete na naslov numere, a vi otvorite Jutjub prozorče, pa preslušajte. Ta sinteza reči i muzike je neverovatna.

Neverovatno poetično, na momente grubo realno, inovativno umetničko delo. Pravi jedan paketić i sinteza Kristinine umetnosti koju nam na šakama pruža na uživanje. Dok budete čitali, smejaćete se, plakaćete, pa će vam i suze ići, a nećete imati pojma da li su od smeha ili tuge koja ima nezanemarljivu ulogu u delu. Stazama ljubavi naučićete život, a to je ono što nam često promakne pred očima dok jurimo nedostižno. Sa zadovoljstvom ću pozajmiti moj primerak na čitanje svakom ko mi bude tražio, ja želim da ovo svi pročitaju, ja želim da svi shvate ovu vrstu umetnosti!

Draga Kristina Kovač, postala sam neko ko poštuje tvoj rad još više ako je to moguće i želim da nastaviš da nas hraniš dozama tvoje nesebične umetnosti, u kom god obliku ona bila, a kako si i sama rekla, to će nadalje biti u notama i ja nemam ništa protiv. Osećaj za celinu ti je neverovatan. I kao neko ko se od danas kune u Drvo života, želim da sa tvoje Učtive lipe nikada lišće ne opadne!

Vještica

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s