IV Festival PIP

Osvrt na III Festival PIP u Aleksincu

Festival prvoizvedenih predstava u Aleksincu je prvi put održan 2012. godine. Tada sam krenula na fakultet, pa te i sledeće godine, nažalost, nisam prisustvovala samom Festivalu, ali sam pratila dešavanja putem društvenih mreža, koliko je to moglo biti reprezentativno tada. Iz tih izvora sam saznala da su prvi i drugi Festival bili vrlo uspešni, a trećem sam već i sama prisustvovala, pa sam se mogla uveriti da je to zaista jedan veličanstveni događaj. Potrudiću se da napišem par reči o prethodnom festivalu, a već u ponedeljak, 16. novembra, počinje 4. Festival PIP u Aleksincu. Ako se po jutru (najavama) dan poznaje, ove godine je pred nama prilično, prilično jak repertoar, sasvim u skladu sa razvitkom samog Festivala, i to uzlaznom putanjom.

Slika preuzeta sa zvanične Fejsbuk stranice Festivala PIP.
Slika preuzeta sa zvanične Fejsbuk stranice Festivala PIP.

Prvi umetnički direktor Festivala bio je pokojni Duka Jovanović. Naišla sam na informaciju da je ovogodišnji repertoar izabrao upravo on pred smrt, na proleće ove godine. Ostavio je za sobom amanet, a ja uopšte ne sumnjam da će novi umetnički direktor, gospodin Toma Trifunović taj posao odraditi besprekorno.

Slika preuzeta sa zvanične Fejsbuk stranice Festivala PIP.
Slika preuzeta sa zvanične Fejsbuk stranice Festivala PIP.

Aleksinac je jedan gradić na jugu Srbije, malo mesto, velikog srca. Od malena sam prisustvovala dešavanjima u Centru za kulturu – predstavama, koncertima i filmskim projekcijama i zaista, nije se dešavalo da me iznevere. I sama sam glumila u školskim predstavama na toj velikoj sceni malog grada i moram priznati da mi je uvek bilo zadovoljstvo da stanem na pozornicu i izgovaram replike. Biće mi čast da se jednom u budućnosti ponovo popnem na pozornicu i govorim pred mojim sugrađanima (što i nije nemoguće s obzirom na profesiju koju sam odabrala). Kada sam čula da će se u Aleksincu održati prvi Festival prvoizvedenih predstava, moja želja je bila da to zaživi. To se i dogodilo i ja zaista ne umem ovde rečima da iskažem koliko sam ponosna na Centar za kulturu i umetnost u Aleksincu! Ponosna sam na organizatore Festivala, na ljude čija imena, nažalost, ne znam, ali znam da se svake godine lavovski bore da sve protekne u najboljem redu i svake godine su sve uspešniji! Hvala Vam što nam pružate jedan ovako grandiozan događaj!

Fotografije preuzete sa zvanične Fejsbuk stranice Festivala PIP.
Fotografije preuzete sa zvanične Fejsbuk stranice Festivala PIP.

Na III Festivalu je bilo šest predstava – ja sam sticajem okolnosti gledala samo tri – Slavna Florens, Zeleni zraci i Bizarno. Od prijatelja sam čula da je predstava Tektonika osećanja bila neverovatno dobra. Predstava Slavna Florens je otvorila III Festival i malo je reći da sam bila oduševljena. Maestralna Gorica Popović je dobila i specijalnu nagradu, a njene mlade kolege, Tamara Dragičević i Ivan Mihailović, su pokazali koliko vredi ulagati u mlade glumce u Srbiji. Svoje uloge su izneli rame uz rame sa divom Goricom Popović, a to je svakako veliki uspeh. Druge festivalske večeri na sceni pozorišta u Aleksincu odigrana je predstava Zeleni zraci u režiji Milice Kralj. Moram priznati da sam bila vrlo skeptična jer sam već u Nišu gledala predstavu Svet koju je ona režirala i tada mi se to nije dopalo. Ovog puta me je, međutim, oborila s nogu. Dugo nakon predstave sam bila pod utiskom. Tematika Majskog prevrata nije šturo i koncizno obrađena, već vrlo detaljno, razumljivo, pa čak i poetično. Glumica Isidora Rajković, koja u toj predstavi tumači ulogu Drage Mašin, me je oduševila svojom lepotom, ali i zavidnim glumačkim talentom. Sama činjenica da je u pitanju Knjaževsko-srpski teatar, jedan od najstarijih u Srbiji, govori o visokom kvalitetu same predstave. Treća predstava koju sam gledala, a odigrana je pete večeri festivala bila je predstava Bizarno. U režiji Snežane Tršić, a po tekstu Željka Hubača, ova predstava je zaista izazvala jedan bizaran osećaj u svakom od tada prisutnih gledalaca. Izvanredna glumačka ekipa, prisna tematika i kvalitet predstave doveli su do toga da ova predstava ponese nagradu publike – po mom mišljenju, sasvim zasluženo. Za ovu predstavu je zaista potreban jak želudac, ali definitivno vredi pogledati zbog same poente koja i nije baš tako lako shvatljiva. Nakon svake od izvedenih predstava, održavani su razgovori sa glumcima i rediteljima i moram priznati da mi je baš žao što nisam prisustvovala.

Ovo je kratki osvrt na prethodni Festival PIP u Aleksincu iz mog skromnog ugla. Žao mi je što nisam bila u prilici da pogledam sve predstave, a ove godine će situacija biti vrlo slična. Zbog obaveza i nekih drugih poteškoća, moći ću da gledam samo četiri predstave i možda uspem, ukoliko mi obaveze dozvole, da prisustvujem i poslednjoj večeri festivala. REPERTOAR možete pogledati klikom OVDE. Pozivam sugrađane da zajedno prisustvujemo ovom događaju, a ja obećavam da ćete nakon svake Festivalske večeri kojima ću prisustvovati moći da pročitate moje utiske ovde na blogu, a ukoliko uspem da prisustvujem razgovorima nakon predstava, obećavam da ću vam utiske preneti u celosti! Ja prosto ne znam na koji način i kom svojstvu bih ja mogla da prisustvujem tim razgovorima, ali volela bih da zbog ovog bloga i same moje profesije, s obzirom na to da sam student srpskog jezika i književnosti čujem šta sami glumci imaju da kažu, ali duboko verujem da će i velikim imenima koja će ove godine zaigrati na pozornici našeg pozorišta biti čast da igraju pred aleksinačkom publikom. Ponosna sam na naš mali grad velikog srca.

Vaša Vještica!

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s