“Noć bogova”, III veče, Festival PIP, 2015.

Bogovi su sišli među ljude. Večeras su stali na pozornicu našeg velikog pozorišta u malom gradu. Očekivano, sala je bila preplavljena ljudima – činjenica da je bilo potrebno dodati pomoćna sedišta dovoljno govori o interesovanju za večerašnju predstavu. Iskreno, malo mi je žao što nije sala tako prepunjena i kada su neka druga pozorišta u pitanju, volela bih da jeste. Zaista, od prve večeri Festivala, predstave su toliko dobre da zaslužuju da se ova pomoćna sedišta postave i na balkonu!

12249986_10153738034239813_6229233126882632681_n
FOTOGRAFIJA PREUZETA SA FEJSBUK STRANICE “RADIO ALEKSINAC”.

Ono što je najzanimljivije u vezi sa predstavom “Noć bogova” jeste njego žanrovsko (ne)određenje. U pitanju je jedna prava drama, sa elementima komedije, ali sa zapletom i raspletom koji definitivno pripadaju tragediji. Bilo je replika na koje se čitava sala grohotom smejala, ali je bilo evidentno koliko je taj smeh tragičan. Ako bih uporedila ono što smo videli večeras sa onim što smo videli na prvoj i drugoj večeri festivala, rekla bih da smo večeras bili mirni. Ovde je scenski i muzički efekat potpuno u senci (muzke, zapravo, uopšte nema, a scenografija je minimalistička), a u prvom planu jeste glumački efekat. To uopšte nije iznenađujuće – ja sam prva koja je od ovih glumačkih imena, mogu slobodno reći bogova srpskog glumišta – Vojina Ćetkovića, Nebojše Ilića i Dejana Lutkića – očekivala nešto nestvarno.

Malo mi je nezgodno sada da ređam ovde superlative, pomislićete da sam subjektivna. Ali, kako neko može biti subjektivan kada se pred njim dogodi pravo umetničko delo?

Na konferenciji nakon predstave, Vojin Ćetković je rekao da je motiv za ovu predstavu bilo to što su oni gladni pozorišta. Napomenuo je kako pozorišta u Beogradu godišnje dožive po dve premijere, što je jako malo. Rekao je i da je on sam probao da režira i glumi, ali da to prosto nije išlo jer nije mogao da se u isto vreme posveti i režiji i glumi. Istakao je i ono što je u samoj predstavi vidljivo – tu je lik umetnika, Molijera, lik jednog vladara, kralja Luja XIV i lik dvorske lude, odnosno vladara iz senke. Taj efektni rasplet je nešto što se može posmatrati kao odlična alegorija vremena u kom živimo. I sam Ćetković je rekao da su oni samo imenima likova vezani za epohu, ali da im je i pisac teksta rekao da ih to ne vezuje preterano za radnju. Ono što je simbolično jeste to što je i francuski pisac Molijer umro na sceni u spavaćici, a isto to se dešava i ovom Molijeru, čiji je kostim, takođe, spavaćica.

11215764_10153738034639813_5862153977720133278_n
FOTOGRAFIJA PREUZETA SA FEJSBUK STRANICE “RADIO ALEKSINAC”.

Mene su fascinirala dva momenta – onaj kada likovi glume, odnosno momenat predstave u predstavi, i onaj momenat u raspletu kada otkrivamo ko drži konce u svojim rukama. Ponovo, ne bih mnogo otkrivala fabulu baš da biste mogli da uživate u predstavi kada je budete gledali, a premijera je bila skoro, tako da će izvođenja tek biti. Ono što je možda najvažniji motiv u predstavi jeste motiv prijateljstva. Šta onda kada shvatimo ko su pravi prijatelji? Prvi deo predstave je zaista tome i posvećen i na odličan način je prikazano (ne)prijateljstvo između tri potpuno suprotne ličnosti. Ono što se sve vreme provlači jeste želja jednog vladara, koji zaista može biti u ravni sa bogom, a jednako i pisac i dvorska luda, da bude običan čovek. Običan čovek, čovek od krvi i mesa, onaj koji ume da voli i voljen je je, zapravo. glavni lik ove drame.

Na kraju, pred nama su zaista bili obični ljudi. I u momentu kada su ih na konferenciji rečima uzidzali iznad svih, Dejan Lutkić je rekao da nema potrebe za tim, da sve glumce treba jednako posmatrati. Rekli su i da su baš u garderobi pričali o tome kako je ova predstava njima odlična glumačka vežba. Zintrigirali su nas rečima da su se u večerašnjem izvođenju dogodile neverovatne glumačke stvari koje oni sami nisu očekivali, ali koje su ih očarale. Ja mogu reći da publika to nije primetila i to je ono što ovu trojicu čini zaista bogovima.

Vaša Vještica!

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s