“Kidaj od svoga brata”, VI veče, Festival PIP, 2015.

Ako ne cenimo svoje, ne možemo ni u potpunosti sagledati i razumeti tuđe. Ja večeras imam čast da jedan tekst na mom skromnom blogu posvetim nečemu što je proniklo i razvilo se upravo u mom gradu. S obzirom na to da smo sinoć završili sa takmičarskim delom IV Festivala PIP, čuli ko su nagrađeni (o tome ću sutra), večeras smo gledali prvu od dve predstave u čast nagrađenih.

Fotografija preuzeta sa Fesjbuk stranice Gradsko pozorište"Teatar 91", autor fotografije: Bojan Svitac.
Fotografija preuzeta sa Fesjbuk stranice Gradsko pozorište”Teatar 91″, autor fotografije: Bojan Svitac.

Gradsko pozorište “Teatar 91” Aleksinac čine glumci zbog kojih sam zavolela pozorište i zaljubila se u umetnost glume. Večeras su izveli predstavu “Kidaj od svoga brata” za koju je tekst, po motivima komedija Reja Kunija, napravila Dragana Bošković. Ona je žena koja je nakon svake predstave na takmičarskim večerima vodila razgovore sa glumcima, rediteljima, piscima tekstova (osim u petak, kada je domaćin razgovora bio glumac Miloš Paović). Ne znam zaista ko bi bolje od nje shvatio važnost i suštinu Festivala. Uradila je jedan odličan, odličan tekst! U režiji Branislava Nedića, a sa fenomenalnim glumcima našeg pozorišta, ovaj komad je jedna prava, opuštajuća komedija. Kako je i sam reditelj rekao: “Ono što je najbitnije i što publika sigurno može očekivati, jeste sat i petnaest minuta kvalitetne zabave i zdravog smeha.” Tako je i bilo.

Reč je o komediji koja me po strukturi dosta podseća na starije komedije iz srpske književnosti, s obzirom na to da imamo vrlo dominantan lik varalice Vitomira Trumbića, kog je fantastično izneo Bojan Cvetković. U želji za novcem, u stanju je da sve situacije preokrene u svoju korist da bi se na kraju zapleo u sopstvene prevare i, kako to obično biva, ostao bez ispunjenja svog prvobitnog cilja. Naime, Đuro Zec (Boban Todorović), daje oglas i traži sina svog saborca iz rata koji mu je spasao život, i želi da mu pokloni novac, u znak sećanja na svog prijatelja. Dovitljivi Vitomir Trumbić želi da i on dobije deo novca i dovodi jednog od potomaka, misleći da je jedini, Nešu Muždeku. Nakon toga, sledi jedna urnebesna komedija čije konce vuče glumac Srđan Stojadinović. U ovom komadu, on tumači čak četiri lika! O Srđanovom umeću transformacije je zaista suvišno govoriti. Za sve ove godine, verujem da će se i moji sugrađani složiti, u njega niko od nas nije ni sumnjao. Ono što je meni, kao izučavaocu jezika, bilo zanimljivo jeste upotreba dijalekata. Upravo ti likovi koje tumači Srđan govore na različitim dijalektima od kojih je jedan naš lokalni, prizrensko-timočki, pa tu komika svakako ne izostaje. Zatim govori i šumadijsko-vojvođanskim dijalektom, tačnije koristi beogradski žargon u interpretaciji Predraga Muždeke. Najurnebesniji je u onom momentu kada postaje Balša Muždeka, odnosno kada govori na dijalektu crnogorskog jezika. Potpuno zasluženo je od učeničkog parlamenta Aleksinačke gimnazije dobio nagradu za glumca večeri.

U ovom komadu na sceni možemo videti još jednu glumačku transformaciju, a za nju je zadužena Tanja Mahmutović koja tumači lik Nataše Zec, ćerke Đure Zeca i lik Micike, žene Neše Muždeke. Njene scene su tako skrojene da ona u jednom momentu izlazi sa scene kao Nataša i već u sledećem se vraća kao Micika. A ni u jednom jedinom momentu ne dolazi do mešanja ova dva lika. Tanja ih je izgradila na sebi svojstven način, potpuno drugačije, s obzirom na to da su obe vrlo energične i autentične.

Prosto ne mogu da ne spomenem Zoricu Stevanović koja ovde igra ulogu Stane Zec, sestre Đure Zeca i Aleksu Tokića koji tumači advokata Andriju Hadžiantovića. Dobro poznata lica su se ovde, čini mi se, našla u ulogama koje su im tako dobro legle. Oboje su komični, potpuno izgrađeni likovi. Druga varalica u ovoj predstavi, onaj koji je voljan da za novac sve uradi, jeste Ilija Guzina, odnosno Marko Krstić. Ovo su sporedni likovi, ali su tako dobro osmišljeni da bi bez njih komedija bila prazna.

Nisam subjektivna. Uživala sam kao i svaki put kada sam gledala glumce našeg pozorišta. Hvalim se i ponosna sam što moj grad čuva ovakve glumce. Imamo prilično jako pozorište u Srbiji, fenomenalne glumce i to ne govorim samo na osnovu večerašnje predstave. Odrastala sam uz izvođenja ovog ansambla i uvek ih rado gledam na našoj pozornici. Žao mi je što ja sada prvi put pišem o njima, no sve se da nadoknaditi. Hvala Vam na ovome večeras, baš mi je dobro došlo da se lepo ismejem.

Vaša Vještica

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s