Vođa i Pločica u epizodi: “Pa, kako ti se, bre, omaklo?”

Oduvek su mi se gadile matore drtine koje ispod podočnjaka očijukaju i prosipaju primitivne doskočice. A još više mi se gadi kada je potrebno da neko takav pokaže svoju primitivnost u punom sjaju, pa tek onda i njegov nadređeni čuje ono što intelektualna manjina u Srbiji još od kobnog marta 2015. godine govori.

Fotografija preuzeta sa Google pretrage.
Fotografija preuzeta sa Google pretrage.

Očekivala sam malo drugačiji rasplet situacije. Da novinari nisu najavili bojkot, sada već bivšeg, ministra prostaka, verovatno bi se taj drugi scenario i odigrao. Pretpostavila sam da će novinarka biti “kriva” zbog izjave jednog keramičara sa lentom ministra. Ili da će možda Vođa ponovo izaći pred novinare i saopštiti kako je i ministar čovek od krvi i mesa i kako se, eto, desi (podseti me situacija na onaj stari klip pa možda sam i ja nekada nekoga zlzlzlzzlzl…) i kako će od sada biti dobar i više ništa neće govoriti. Ipak, epilog u kom će ministar odbrane biti smenjen, iskreno, nisam očekivala. Ono što je komično jeste Vođina izjava da ne postoji čovek koji će dostojno zameniti Pločicu. Istina. Ako uspe da pronađe još jednog ovakvog primitivca, skidam kapu!

Nisam novinar, ali saosećam. Kao jedno mlado, obrazovano ljudsko biće, ja ne želim da mi ovakve figure vode državu. Zadržavam moje pravo slobode mišljenja i izražavanja i dajem sebi slobodu da ovaj tekst objavim. Isti taj primitivac je trebalo da bude smenjen još u martu 2015. godine. Dovoljno je plitak da je sam sebe pokopao devet meseci kasnije. Zašto je bilo je potrebno da se neko ponaša prostački da bi snosio posledice. Kaže jedan od Vulina (nisam sigurna koji, ali mislim da je onaj koji nije u kontaktu sa ostalim) da je Pločica dobar čovek i da je njemu najteže. Ja se pitam kako mu je bilo kada je na duši poneo sedam ljudskih života? Zašto se tada nije (makar, iako ne bi pomoglo) izvinio i uredno podneo ostavku? Sigurna sam da sada psuje sebi u bradu što je svoju svakodnevnu misao izrekao pred kamerama – da to nije uradio, ni Vođa ne bi plakao, ni mi ne bismo imali dokaz o prostakluku dotičnog. Mislim da ovo ni Nušić nije mogao da predvidi.

Kada pišem ovakve tekstove uvek se setim Domanovićevog Vođe, a posebno i Stradije i Dange. Čak i Marka Kraljevića koji je po drugi put među Srbima. Čini mi se da smo kroz istoriju imali proroke upravo u književnosti, bez ikakvih proročanstava o žutim ljudima koja, uz dužno poštovanje, smišlja Dragičin muž.

Ne znam da li se ministri postavljaju zato što su obučeni za taj posao, znaju šta rade ili zato što su neverovatno dobri, bliski prijatelji, po zanimanju keramičari, ali nema veze, puške, topovi i pločice su identične stvari. Još više mi oči bode spominjanje dotične Gorjane i uvreda izrečenih na njen račun. Gorjana je samu sebe uvredila i čini mi se da je apsolutno nebitna. Svakog dana se sve više otkriva ko nam je u vrhu. Plašim se samo da ni to neće biti dovoljno da se određenoj grupi otvore oči.

Biće nama bolje. Za dve godine, časna reč! Samo, ja ne želim da te dve godine živim u državi gde ću svakodnevno imati materijala za ovakve tekstove.

Čitamo se (ako me ne spale na lomači uskoro),

Vaša Vještica.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s