“Bićemo prvaci sveta”

Mislim da niko ne zna koliko sam najviše na svetu želela da igram košarku. Od malena mi je svaka kanta, korpa, kutija ličila na koš i sve što je moglo, ja bih ubacivala i svaki pogodak slavila kao najvažniji koš u životu. Imala sam sve što je bilo potrebno – ljubav prema košarci, visinu, volju, želju, ma sve! Ipak, kada sam sa jedanaest godina dobila reumatski idopatski artritis moje želje nisu nikako mogle biti ostvarene. Često se pitam šta bi bilo da sam uspela da ostvarim taj san. Žao mi je što nikada neću saznati.

FOTOGRAFIJA PREUZETA SA GOOGLE PRETRAGE.

FOTOGRAFIJA PREUZETA SA GOOGLE PRETRAGE.

Elem, pišem vam o košarci zato što sam večeras ponovo gledala film Bićemo prvaci sveta. Vrlo je malo filmova koje mogu da pogledam više od jednog puta. Obično mi to drugo gledanje bude dosadno i promenim mišljenje o filmu. Kada Ranko Žeravica (Sergej Trifunović) zaplače nakon provokacije američke novinarke, zaplakala sam i ja. Kada Nebojša Popović (Strahinja Blažić) izgovara da je Žućko (Dejan Dedić) poginuo na putu za Beograd srce mi se steglo više nego kada sam gledala premijeru u bioskopu pre nešto manje od godinu dana. Mada, uhvatila sam sebe da sam neke delove filma i večeras gledala sa usnama nehotice razvučenim u osmeh. Od trenutka kada sudbinska utakmica počinje, ja sam počela da se ježim kao da ne znam kakav će ishod biti. Ovaj jedinstveni omaž fenomenalnim ličnostima iz istorije srpske košarke je skrojen baš po mojoj meri. Zahvalna sam svim ljudima koji su se potrudili da na ovaj način sačuvamo naše od zaborava.

Možda ja zbog te prevelike ljubavi prema košarci sve to doživljavam malo subjektivnije, ali mislim da zaista ne smem da ostavim ovaj moj blog bez par redaka o fenomenalnoj glumačkoj ekipi koja je deo ovog projekta. Film je režirao Darko Bajić i nesumnjivo odradio fenomenalan posao! Mislim da je sam pristup jednoj ovakvoj temi upravo ključ uspeha – jako mi se dopada to što sve vreme u filmu imamo dva vremenska toka. U jednom vidimo reprezentaciju koja će osvojiti svetsku titulu i kako su oni proveli dan pre nego što će se naći na tronu, a sa druge strane vidimo koliko su se mladi ljudi borili da ostvare sopstvene snove i ispune obećanja. Muziku za film potpisuje Kiki Lesandrić i ja prosto moram da istaknem koliko mi se muzika dopala. Svaki ton prati emociju momenta u kom ga čujemo.

milos-bikovic-strahinja-blazic-marko-janketic-bicemo-prvaci-sveta

FOTOGRAFIJA PREUZETA SA GOOGLE PRETRAGE.

Posebno bih istakla glumačko umeće mlade četvorke (Marka Janketića, Miloša Bikovića, Aleksandra Radojičića i Strahinje Blažića), sa posebnim osvrtom na Blažićevu ulogu Nebojše Popovića. Film je zamišljen tako da glavnu ulogu igra upravo mladi Blažić, a naglašavam ovo mladi da se slučajno ne zbunite kada vidite kakvom zrelom glumačkom veštinom on raspolaže. On ima tek 25 godina –  da ne znam da je toliko mlad, zapitala bih se gde su krili ovu glumčinu! Marko Janketić me je, takođe, oduševio u svojoj ulozi Aleksandra Nikolića. Ta dinamika kojom odiše gluma sina doajena srpskog glumišta Miše Janketića je nešto što ćemo tek imati prilike da gledamo u punom sjaju, i iskreno, ja jedva čekam to da vidim! Dopalo mi se što sam Sergeja Trifunovića videla u dijametralno suprotnoj ulozi od onih u kojima smo navikli da ga gledamo. Nesumnjivo je odlično odigrao trenera Ranka Žeravicu. Sam taj istorijski kontekst nosi sa sobom ogromne izazove. To su ljudi koji su postojali i koji postoje i dalje, tu nema mnogo lične interpretacije lika, a opet, svako od njih je u lik uneo i utisnuo nešto svoje, nešto autentično i na taj način izgradio likove koje ćemo, bez sumnje, dugo pamtiti.

Bicemo-prvaci-sveta-3

FOTOGRAFIJA PREUZETA SA GOOGLE PRETRAGE.

Možda sam malo pristrasna, možda je ovo trebalo da napišem odavno, ali mogu vam tvrditi da sam ove redove ispisala sa neverovatnom inspiracijom i zadovoljstvom što ću ove misli sačuvati na mom parčetu web-a. Znam da je snimljena i serija i da bi trebalo da se emituje na RTS-u, a ja prosto jedva čekam da priču upotpunim na taj način. Čitav ovaj projekat približio mi je jednu istorijsku sliku o kojoj sam odavno čitala, inspirisao me da istražujem i čitam o svim tim istorijskim činjenicama i da u potpunosti shvatim zbog čega smo mi zemlja košarke. Oprostićete mi ako mislite da je ovo glupo, pretenciozno ili nepotrebno. Ovo sam pisala isključivo zbog sebe, a posvetila bih tekst svim ljudima koji se trude da nešto ostvare i svima onima koji neumorno ganjaju preko trnja do zvezda. Imam samo jednu poruku za vas – uspećemo, kao što su pravi borci pre nas, tako ćemo i mi!

Vaša Vještica!

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s