Tekstovi jedne veštice

Pokušaji ubistva ambicije

Rekla sam da me neće biti skoro, ali avaj, zabavnije je pisati ovde o svemu i svačemu, nego latiti se knjige. Nekako u ovoj završnoj godini ne osećam pritisak u vezi sa ispitima, pa me to malo brine, ali neću dozvoliti sebi da se u potpunosti opustim. Svakako, moje žalopojke nisu tema ovog tekstva, već nešto na šta nailazim prilično često, pa sam prosto htela da zabeležim par reči o tome.

blog4.png

O čemu se radi? Vrlo često nailazim na zlurade komentare. Tačnije, ne samo ja, sigurna sam da dosta ljudi nailazi na isti problem. Rešenje jeste ignorisanje, ali hajde da problem ipak izložimo. Na sam pomen određenih ciljeva, ljudi često reaguju tako što će ti pokazati da su pametniji i da ti do tih ciljeva nećeš doći, već će ti se desiti upravo suprotno od onoga što želiš.

Kad god spomenem da ne želim, ali apsolutno ne želim, niti vidim svoju budućnost na jugu Srbije, odnosno u presvetom Nišu, prva opaska na tu moju konstataciju je obavezno da ću sto posto zbog toga završiti u nekoj “selendri”. Nemam ništa protiv ljudi sa sela. Obožavam prirodu, nezagađeni seoski vazduh, gomilu životinja u dvorištu. Ali sam maliciozni odgovor na moju ambiciju da se odselim negde gde me srce vuče me strašno nervira. Nervira me što neko sebi daje pravo da mi proriče sudbinu, a nema pojma gde me ambicije i intelekt vuku.

Slična situacija se dogodi kada spomenem da bih za životnog partnera izabrala nekog pametnog, stabilnog muškarca. Automatski to znači da ću završiti sa nekim tupanderom koji je jedva iz osnovne izašao, a po difoltu ima hiljadu njiva koje čekaju Jovanu da ih obrađuje. Ako već verujete u tipove, onda neka moj tip muškarca bude pametan i stabilan. Onda je nemoguće da se ostvare proročanstva.

Međutim, u čitavoj priči, moje ambicije i ja smo apsolutno nebitni. Najvažnije je ono što tera ljude da ovo rade. Da li je u pitanju ljubomora ili što god drugo, nisam pametna. Znam da sam ja jedna od onih koja će uvek podržati svaku aktivnost, ambiciju, sve što znači progres. S druge strane, ponižavanje ljudi sa sela i samih sela u ovakvim konstatacijama su apsolutno gnusne. Ja nemam ništa protiv da se u penziji skrasim u nekom selu, da živim zdrav život u prirodi. Trenutno, moje ambicije, ono čime se bavim i čime želim da se bavim nikako ne odgovaraju seoskom ambijentu.

Zaključak je, svakako, da me više vređa (zlo)upotrebljavanje sela i ljudi sa sela u ovakvim negativnim konotacijama. Moje ambicije niko ne može da ubije, ja znam šta želim i čemu stremim, ali u buduće mi slobodno predviđajte neuspeh na neki drugi način. Mene vređa ovakva globalizacija. Volela bih da ljudi malo više poštuju individue. Svako zna šta je najbolje za njega. Dušebrižnici mogu završiti jedino na blok listama, uz konstantno tipkanje dugmeta “ignore”. Poštujte tuđa mišljenja i stavove. Štaviše, budite deo istih, podržite.

Vaša Vještica!

Advertisements

2 thoughts on “Pokušaji ubistva ambicije

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s