Zbogom, Marinko!

Kada sam jutros ustala i promolila glavu kroz prozor, s obzirom na jučerašnji dan, tmurno nebo i kapi kiše su me iznenadile. A onda sam se setila. Danas je taj dan. Danas je možda najtužniji i najteži dan koji srpsko glumište, i srpska umetnost generalno, moraju lavovski preživeti. Zato i nebo plače sa nama. Evo, već je ovaj dan na izdisaju, a ja Boga molim da se nikada više ne ponovi!

Fotografija preuzeta sa Google pretrage slika.

Fotografija preuzeta sa Google pretrage slika.

Kada sam u subotu čula vest da je naš glumac i muzičar Marinko Madžgalj izgubio višemesečnu borbu sa opakim predatorom, srce mi se u grudima steglo. Čudno je kako te nekako jako pogodi gašenje jednog premladog života, iako čoveka ne poznaješ. Ovakvu personu nije ni bilo potrebe poznavati – u svojoj glumi i u svojoj umetnosti pokazao je svoje najlepše osobine. Svoju bitku bio je sam sa sobom i svojim bliskim ljudima, nije se medijski eksponirao. Ogromna je hrabrost potrebna da biješ takvu jednu bitku. Hiljade i hiljade mladih ljudi boluje od ove opake bolesti. Hiljade i hiljade mladih života se prerano ugasi pod nemilim i ružnim okolnostima. Bežala sam od ispisvanja ovih reči, ali sam prosto osetila potrebu da ih negde zabeležim, da za sebe sačuvam ovu priču i da je se uvek setim kada počnem da naričem nad banalnim svakodnevnim problemima. Celog dana gutam knedle i zaobilazim sve moguće vesti o komemoraciji i sahrani, a onda mi se tako namestilo da sam ipak videla prilog na RTS-u. Ponovo sam progutala suze.

Ipak, sada, kada sam ostala sama sa sobom i sa svojim mislima, pustila sam i suze da teku. Negde sam na internetu pročitala komentar u kom je devojka napisala kako je svima nama koji smo poznavali samo umetnost Marinka Madžgalja ovoliko teško, a ne može ni da zamisli koliko je teško njegovoj porodici i prijateljima. Ja sam danas videla i fotku gde je Atelje 212 ponovo zavijen u crno. Obožavam pozorište i teško mi je da gledam sve te ljude kako se opraštaju od svojih kolega. I svi tu ljudi svedoče i govore o tome koliko je Marinko bio divan. I ja im verujem, takva energija se prosto prepoznaje. I žalim što su ostali bez svog prijatelja, brata, sina, oca… Na kraju, i sami smo svedoci ove hrabrosti. Volite život onako kako ga je Marinko voleo.

Možda će me neko osuditi što ovako tužne reči ostavljam ovde. Možda neko misli da preterujem. Ja ne mislim tako. Ja mislim da ovde ostavljam zapis o onome što dobar deo Srbije danas oseća. Beležim ovu tugu da se ne ponovi. Pamtićemo ga po svim maestralnim delima koja je ostavio za sobom u amanet, ali nekako mi se čini da ćemo zauvek pamtiti ovu nesvakidašnju hrabrost u borbi za život. Zato Marinka samo fizički više nema.

Zbogom, Marinko, pozdravi nam Gagu!

Vaša Vještica

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s