“Bela kafa”, Centar za kulturu i umetnost u Aleksincu, 01.03.2016.

Trebalo mi je nešto više od mesec dana da mi se utisci slegnu. Na Instagramu sam tekst najavila još tada, međutim, zaista mi je bilo potrebno malo vremena da formiram mišljenje i hladne glave pišem o ovoj predstavi.

U Centru za kulturu i umetnost u Aleksincu je 01. marta ove godine odigrana predstava Narodnog pozorišta u Beogradu, “Bela kafa”. Predstava je trajala dva i po sata. Kada sam čitala o njoj, videla sam da se izvodi u dva čina, međutim, kod nas su glumci bez ikakve pauze dva i po sata pričali priču. Ja sam prosto bila oduševljena takvom jednom vrstom profesionalizma. Bilo bi pretenciozno govoriti o glumcima i njihovom umenju jer se, prosto, radi o ljudima koji svoj posao već dugo besprekorno obavljaju. U predstavi igraju: Branko Vidaković, Olga Odanović, Vanja Ejdus, Pavle Jerinić, Nenad Stojmenović i Nada Šargin.

FOTOGRAFIJA PREUZETA SA ZVANIČNOG SAJTA NARODNOG POZORIŠTA U BEOGRADU.
FOTOGRAFIJA PREUZETA SA ZVANIČNOG SAJTA NARODNOG POZORIŠTA U BEOGRADU.

Čitava priča obuhvata jedan veoma dug vremenski period, čak četrnaest godina. Ono što je meni bilo najzanimljivije jeste transformacija svih likova u tom vremenskom periodu. Najefektnija je transformacija Ružice koju igra fenomenalna Vanja Ejdus. Meni je posebno zadovoljstvo bilo da konačno na pozorišnoj sceni gledam moju sugrađanku Olgu Odanović koja je maestralno odigrala ulogu majke Janje. U središtu dramske radnje je jedna porodica i njeno propadanje. Jedna priča koja nimalo nije laka. Vrlo često replike ovih komplesnih likova te nateraju na duboko razmišljanje, ali su tu komične replike koje te vrlo brzo trgnu. Fascinantno je što ste u jednoj sekundi na ivici suza, a već u sledećoj možete pući od smeha. Ta dinamika dramskog pisca Aleksandra Popovića. Ipak, ono što je najvažnije jeste to da je stradanje ove porodice zapravo slika stradanja jednog kolektiva.

Jako mi se dopada rediteljev pristup komadu. Sama priča je već dovoljno kompleksna, a reditelj Milan Nešković svojim postupkom samo upotpunjava čitav doživljaj. Ono što je meni bilo upečatljivo jeste sama scenografija, za koju je zadužena Vesna Popović, koja se sastoji od jedne prostorije u kojoj se nalazi jedan vrlo bogat luster i jedna obična, plava fotelja. I to je sve. Ostatak scenografije vam glumci svojom izvanrednom glumom oslikavaju pred očima. Momenat sa ispisivanjem ključnih misli iz komada po zidovima sobe u kojoj se sve dešava ostavlja vrlo jak pečat na čitavu priču.

Ja volim ovakve predstave. Volim način na koji oslikavaju društvo. Ova je, međutim, toliko kompleksna da se malo plašim da joj ne umanjim vrednost svojim rečima, no nadam se da sam uspela da vam dočaram moje utiske. Za sam kraj, definitivno preporučujem da je pogledate ukoliko ste u mogućnosti, a ukoliko ste već gledali napišite mi u komentarima svoje utiske.

Ponudila bih vas belom kafom, ali nema ni kafe, a nema ni mleka…

Vaša Vještica!

Više o predstavi – http://www.narodnopozoriste.rs/bela-kafa

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s