Tekstovi jedne veštice

Srbija bez budućnosti

Zamisao mi je bila da prespavam, pa napišem par redaka. Avaj, neću moći mirno da spavam. Ko može, neka mu je na obraz. Bila sam član izborne komisije na jednom biračkom mestu u tužnom Aleksincu. Pre nego što me napredni mozgovi razapnu i pokušaju da spale na lomači – ja itekako verujem da smo izbor imali. I da smo imali šansu da dovedemo do toga da malo creva Vođinog ega krče. Neuki su doveli dotle da naša creva nastave da krče.

Vodja-Corax

Toliko toga bih napisala, a ne znam odakle da krenem. Besna sam, rezignirana i nezadovoljna. Muka mi je i povraća mi se od činjenice da smo jebeno toliko nesposobni da se oslobodimo diktature. Takav jedan mazohistički narod ne zaslužuje ništa više i ništa bolje od ovoga što je danas sebi predodredio. Ja ne znam da li možete shvatiti koliko mi je teško bilo da odvojim listić na kom je zaokružena jedinica dok smo prebrojavali glasove. Bez reči sam predavala listić predstavniku naprednih mozgova. Osmeh im se cakli, vladaju, najeli se sendviča, pa punih stomaka idu da slave. I neka, pobednici i treba da slave. I ko gubi, ima prava da se ljuti. I zato sam ljuta. Ja osećam da sam izgubila naredne četiri godine mog života. Ne mogu da opišem koliko mi se srce steže pri pomisli da ću još četiri godine minimum da trpim vređanje inteligencije. I biću bezobrazna – bezbroj penzionera koji jedva sastave početna slova imena i prezimena danas je bez problema umelo da zaokruži prvi broj. Neko im rekao. Tako treba. A onda ritual istih – presaviju listić, prekrste se, poljube listić, pa u kutiju. Neizbežna je rečenica: “Aj, deco, Bog neka vam pomogne da vam se posreći.” ŠTA, BRE, DA MI SE POSREĆI KAD MI ZAOKRUŽUJEŠ JEBENU JEDINICU!? POSREĆIĆE SE TEBI. MOŽDA. AKO TI POVEĆA PENZIJU ZA PIŠLJIVIH 150 DINARA. A TO ŠTO NEDELJNO TREBA ZA LEKOVE DA DAŠ VIŠE OD POLOVINE MIZERNE PENZIJE, NIŠTA, A? JA ĆU SLEDEĆE GODINE DIPLOMIRATI, A ONDA BIRO I LOBIRANJE, JER AKO SE NE UČLANIM U STRANKU, NEMA POSLA. I NEĆU IMATI POSLA. BIĆU DIPLOMIRANI FILOLOG ZA SRPSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST, A PRODAVAĆU NAKIT ILI TRAŽITI UTEHU NA JUTJUBU.

Možda pišem gluposti. Za pedeset posto seljačke Srbije ovo i jesu gluposti. Neka im je na srcu i duši još koliko ćemo samo helikoptera i sličnih tragedija preživeti. Biću okrutna – da se ja pitam, zabranila bih glasanje ljudima sa sela i starijima od šezdeset godina. Ali ako me makar jedan čovek razume, znaću da nisam luda. Mažu nam oči tu sopstvenim govnima, a mi grabimo da progledamo malo. Uzdam se u to da nas ima još. Baš nas koji se opiremo Vođi, koji gledamo put sopstvenim očima.

Ne mogu da poverujem u činjenicu da su mladi ljudi masovno slušali naređenja starijih ili čitav dan ispijali kafe i pušili cigarete na komad, a mrzelo ih je da mrdnu guzicu i sazidaju sebi neku novu budućnost. Berite plodove, letargična generacijo.

I za sam kraj, navela bih samo da danas, na dan izbora, moji ukućani i ja razmatramo mogućnost kako da što pre i na što lakši način klisnemo iz države. Jer, nažalost, drugog spasa nema. Ali, moram da priznam. Malo sam srećna, samo malčice. Sada sam sigurna da sam pametna, da zdravo razmišljam i da ću se svim snagama (čitaj: rečima) boriti protiv apsolutizma i vladavine maršala mita. Volela bih da i ovaj tekst odzvanja, da se čuje, iako je ovaj krik mladih danas ugušen.

Vaša Vještica

Advertisements

4 thoughts on “Srbija bez budućnosti

  1. Potpisujem svaku tvoju rec. Ako sam se do sada premisljala da li da odem ili ostanem, sada je definitivno da mora da se ode odavde. Kazu sto si stariji to si mudriji, a kod nas su najstariji najpovodljiviji i veruju u svaku rec koju cuju sa TV, a dolazi im od Velikog Vodje. Kaze meni nana jos kad su izbori raspisani: “Ja cu da glasam, a mislim da ne gresim, najbolje je za Vucica”… I dzabe da joj objasnjavas da ne veruje sta pricaju politicari i da svi gledaju samo kako da se domognu vlasti kako bi vise krali. I dzabe sto joj je smanjena penzija, jer ON je objasnio da tako mora, da drzava ne bi bankrotirala. I dzabe sto gleda kako u Nisu sve propada i kako ja ni posle godinu dana od odbranjenog mastera ne mogu da nadjem posao jer nisam u stranci, njoj je sve to nebitno. Bitno je samo da ON bas lepo prica i da na pinku ona vidi kako ON otvara fabrike i BRINE…

    Liked by 1 person

    1. Hvala mnogo! Jeste ovaj tekst dosta sirov, a na momente i pretenciozan i surov, ali jasno oslikava neku vrstu ličnog bunta, tako da neću menjati nijednu spornu rečenicu. Vidim da ljudi uglavnom shvataju šta sam htela da kažem i to mi je sasvim u redu.

      Like

  2. Skidam kapu za ovaj tekst. 👏
    Zatucana nam je nacija, zatucana do zla boga! Preostaje nam da se vodimo onim da “nije ničija do zore gorela”.

    Liked by 1 person

    1. Hvala najlepše, koleginice srbistkinjo! Ipak, volela bih da nisam bila isprovocirana da ovo napišem, ne ponosim se baš ovim rečima, ali iskrene i stojim iza njih i dalje… :/

      Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s