Knjiga nedelje

Knjiga nedelje: “(Ne) verujem u ljubav” Vesne Zakonović Arežine

Malopre me je baš fino ošamarila činjenica da sam u maju napisala samo TRI teksta! Ne mogu da verujem da sam to sebi dozvolila! Odmah sam sela, otvorila blokčić i napravila plan rada za naredni period. Blog je mesto gde beležim svoje misli i ne želim da mi se ponovo dogodi da se ovako olenjim! Činjenica, imala sam zaista mnogo obaveza i zdravstvenih problema, ali ništa nije dobar izgovor za ovo što mi se desilo. Izvinjavam se mojim čitaocima (a sada sa sigurnošću znam da ih ima), nadam se da ćete mi oprostiti što me nije bilo, a ja sam sebi već postavila zadatak da mi se tako nešto više ne desi.

Jedna od novih ideja je to što ću se potruditi da bar jednom nedeljno ostavim recenziju neke knjige, moje utiske i preporučim vam neko fino štivo. Akcenat će biti na domaćim piscima, ali biće i stranih. Prosto je negde moj cilj da kroz te recenzije predstavim naše pisce i njihova dela, pošto mislim da su i nimalo zavidnom položaju, da imaju svoju publiku, ali da više nailaze na negiranje od strane čitalaca i moglo bi se reći neku vrstu predrasuda. Moje mišljenje je da ne postoji bolji način da sagledamo lepotu jezika u potpunosti i da upravo u savremenim književnim delima svedočimo jednom razvoju literarnog jezika o čemu će se za sto ili pedeset godina pisati u istorijama književnosti.

Dakle, prva knjiga koju preporučujem jeste (Ne) verujem u ljubav Vesne Zakonović Arežine. Pre nešto više od godinu dana mi je drugarica moje sestre potražila ovu knjigu. Ona ju je pročitala tako što je uzela iz biblioteke i onda me pitala da li možda imam tu knjigu ili znam gde može da se nabavi. Srećom, živimo u onlajn dobu, pa smo obe izguglale i odmah videle gde i kako možemo pribaviti knjigu. Ostavila sam sebi podsetnik negde u mozgu da kupim knjigu kada budem naišla na nju, odnosno kada budem prolazila pored knjižare u kojoj se prodaje. Usledili su ispitni rokovi, sve neke “preče” stvari i ja nikako da sebi kupim knjigu. U međuvremenu sam saznala da to nije jedina knjiga Vesne Zakonović Arežine, pa sam skoro sela i lepo naručila sebi i (Ne) verujem u ljubav i Mama ipak zna najbolje.

(NE)-VERUJEM-U-LJUBAV-00000395200
Fotografija preuzeta sa Google pretrage.

Knjiga (Ne) verujem u ljubav me je zaintrigirala na prvi pogled, kako bi se reklo. Naime, sam naslov je tako koketno osmišljen da te prosto natera da pročitaš, a do samog kraja knjige ni sama ne znaš da li u ljubav veruješ ili ne veruješ. To je, nažalost, pitanje koje se sve češće postavlja, a na njega nam ne može niko drugi odgovoriti do nas samih.

Vesna Zakonović Arežina je jedna žena zmaj. Dozvoljavam sebi da to napišem, iako je poznajem samo kao pisca i voditeljku sa radija. Da, ona vodi emisiju na Sa Vesnom na Ti, tako da se Radio S može pohvaliti time da u svom kadru zaposlenih ima zmaja, ili bolje rečeno Majku Zmajeva. Pratim je na Instagramu i svakodnevno uživam u njenim objavama koje su neretko citati iz njenih knjiga ili tekstova sa njenog bloga. U svakoj savršenoj reči se tako nesavršeno pronalazim.

Fotografija preuzeta sa Google pretrage.
Fotografija preuzeta sa Google pretrage.

(Ne) verujem u ljubav je priča o dve žene. Jedna ima sve. I druga ima sve. Potrebno je samo da njih dve shvate šta znači imati sve i da do kraja nauče kako da čuvaju to sve što imaju. Neću otkrivati fabulu, ovo je sasvim dovoljno i ovo možete i pročitati na poleđini knjige. Zagovaram teoriju da knjigu treba doživeti i da nikada ne treba unapred znati sve detalje fabule. Knjiga mi se dopala zato što uopšte nije teško štivo. Dakle, čita se brzo, rečenice su kratke i efektne, jezik je moderan, sasvim razumljiv. Ovo je jedna od onih knjiga koju ćete uzeti u ruke i bez daha čitati dok ispijate prethodno napravljenu kafu. Sve vreme će vam igrati osmeh na licu zbog nesvakidašnjih, a opet tako svakodnevnih situacija u koje likovi romana upadaju i kada završite sa čitanjem bićete bogatiji za minimum jednu životnu priču i za minimum jednu sudbinu.

Ja generalno volim knjige u kojima se može na taj način uživati. Knjige o ljudima od krvi i mesa koji se suočavaju sa problemima svakodnevnice. Takvo umeće pisca da izgradi svet sa kojim se možete u potpunosti poistovetiti i saživeti je zaista fascinantno. Zato ću uvek preporučivati takve knjige i uvek ću ih čitati sa zadovoljstvom.

Do sledećeg pisanja,

Vaša Vještica!

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s