Pozorišni maraton, 2016: “Mrtvo more” Akademsko pozorište SKC Niš

U Nišu je 18. juna 2016. godine održan Pozorišni maraton i odigrane su četiri predstave – Mrtvo more, Novi studio, Hadersfild i Beogradska trilogija. Ja sam, nažalost, mogla da odgledam samo prve dve, a s obzirom na to da mi je bila želja da Mrtvo more gledam još od same premijere i da sam sinoć bukvalno ostala bez teksta, odlučila sam da napišem preporuku i par redaka o ovim pretalentovanim mladim ljudima!

Mrtvo more je pripovetka Radoja Domanovića, mog najverovatnije omiljenog pisca iz srpskog realizma. Ko je pročitao makar nekoliko mojih kritičkih tekstova, upamtio je da se najčešće pozivam na reči velikog Domanovića. U vremenu u kakvom živimo, smatram da je prosto odlika zdravog razuma poštovanje i ljubav prema piscu svevremenskih tekstova u vezi sa sistemom i poretkom u državi. Niko nije uspeo da dokuči suštinu sistema kao što je to uspeo Radoje Domanović.

13423766_10209882966488756_505587433148236871_n

Mrtvo more, Akademsko pozorište SKC Niš 18.06.2016. godine, Banovina, Pozorišni maraton

Sama pomisao na to da je neko uzeo originalan tekst i rešio da napravi predstavu me je oduševila! Najava koju sam pogledala na Jutjubu me je kupila. Na prvom mestu bih zaista želela da istaknem da mi je tokom čitave predstave kroz glavu prolazilo oduševljenje režijom! Reditelj Aleksandar Đinđić i njegov pomoćnik Branko Gostović su uradili fenomenalan posao! Ovako postavljen komad je u vremenu u kom živimo nešto što je i više nego potrebno! Mislim da su na pravi način prikazali Domanovićevu alegoriju, ali i da je dosta u tome pomogao i kostimograf Dejan Gocić.

Međutim, svega ovoga ne bi ni bilo da nije bilo izvanrednih mladih glumaca! Akademsko pozorište u Nišu može da se pohvali veoma talentovanim, štaviše pretalentovanim ansamblom! U ovoj predstavi glume: Darko Radojević, Jovana Živanović, Petar Ščepihin, Jovan Živković, Neda Kouji, Branimir Ranđelović, Staša Nikolić, Nikolija Mičić, Aleksandar Stevanović, Anastasija Stošić. Svako od njih je jednako talentovan i jednako dobar glumac. Imali su nimalo lak zadatak, a odradili su ga perfektno! Veliki deo glume podrazumevao je tzv. anfas, što ostavlja prostora samo za mimiku i gestikulaciju, a oni su to odradili bez greške! Mislim da je sam anfas dovoljno efektan i u kombinaciji sa ovakvim tekstom stvara jednu sliku svega onoga što je sam Domanović svojom alegorijom želeo da prikaže. Na taj način oni ostvaruju odličnu konekciju sa publikom i zaista se stiče utisak da smo svi mi deo te velike priče.

I dunuo je vetrić. I talasa se more. Možda je sve ovo talasić, ali je jako važan. A ja navijam da se pretvori u cunami!

Predstava je na repertoaru Akademskog pozorišta u Nišu, ali ja APLEUJEM na ostala pozorišta da obavezno pozovu ove mlade ljude. Da vidite kakvo glumačko blago mi na jugu gajimo, da oživimo Domanovića u njegovom pravom smislu i da dune pravi, jak vetar i uzburka ovo mrtvo more srpske kulture!

Vaša Vještica!

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s