Tekstovi jedne veštice

Gde je nestala pravda za mladost? #RIPMANYA

Ja sam strašno intuitivna. Nikada me nije prevarila intuicija. Kad god sam je poslušala, nisam pogrešila. Pored toga, empata sam. Ali empata u pravom smislu te reči. Zaboli me svaka nesreća o kojoj čujem. Ja živim u tom nekom uverenju da svet može biti mnogo lepše mesto i bez nasilja. Živim u svetu u kom se najviše ceni zdravlje, pa onda tek sve ostalo. U tom mom malom svetu, nekako sve ide u svoje vreme. A smrt u trećoj ili četvrtoj deceniji ljudskog života mi nikako ne ulazi u taj svet kao nešto što treba prihvatiti.

Počivaj u miru, Nemanja.
Počivaj u miru, Nemanja.

Ja ne umem drukčije, pa ću rečima. Juče je preminuo Nemanja Ivanović, DJ Manya. Juče je u ranim jutarnjim časovima još jedna duša od svega 28 godina napustila svet živih. I ne, nije u pitanju nikakva saobraćajka, ili štogod slično. U pitanju je nešto što nikada neću uspeti ni moći da shvatim. Koliko jedna ljudska duša može da pogreši da bude kažnjena na najgori mogući način? U trećoj deceniji svog života, ovaj momak je oboleo od vrlo retke bolesti raka, toliko retke da joj, izgleda, nikako nije bilo leka. I pored toga, momak se lavovski borio za život. Instagram je prepunjen komentarima kako je ovaj momak bio živog, jakog i optimističnog duha. I sigurna sam da se neko tako mlad borio za svoj život svim i poslednjim atomima svoje snage.

A onda je odjednom sve utihnulo. Ravna linija na monitoru. Univerzum tako pokvareno i zlokobno prekida jedan život koji je tek trebalo živeti. Baca u vodu jednu ljutu borbu sa opakom bolešću, pa kao da mu nije dovoljno, hladnokrvno gazi po njoj. I onda ja pitam, glasno, GDE JE PRAVDA ZA MLADOST? Kada je nestalo pravo da život živimo onoliko koliko treba, bez bojazni da ćemo nepravedno biti osuđeni na surov kraj? Ne pitam se ja to samo danas, pitam se već dosta dugo. Setimo se samo svih glumačkih veličina koje su nas napustile, neke starije, a neke i mlađe, poput Marinka Madžgalja koji je takođe podlegao ovoj surovoj kazni univerzuma.

Zanima me da li postoji šablon po kom univerzum čini ovakve stvari.

Zanima me koliko to “pogrešiš”, pa zaslužiš ovakav tretman.

Je l’ greška to što neko pokušava da živi život punim plućima, trudi se da ostvari svoje snove i sagradi uspešnu karijeru? Ako jeste, onda ništa.

Duboko sam potresena ovom vešću. Morala sam da prospem svoja razmišljanja ovde. Nekako me stežu i plaše me ovakve situacije. Bojim se za čovečanstvo. I ne, ne želim da shvatim i prihvatim maligne bolesti kao nešto što se, eto, dešava. Tuga je nebeska što odnose ljudske živote, na kraju i živote živih bića uopšte. Verujem da niko od obolelih ne zaslužuje takav grozan tretman života i uvek ću biti tu da ih podržim, makar rečima, pošto drukčije ne umem.

Počivaj u miru, Manya. Kako kažu tvoji prijatelji – i dalje đuskamo i đuskaćemo za tebe. I pokušati da se izborimo sa ovom konstantnom borbom u kojoj se pravila igre niti znaju niti poštuju.

Vaša Vještica

Advertisements

4 thoughts on “Gde je nestala pravda za mladost? #RIPMANYA

  1. Nisam bila svesna te okrutne bolesti do pre 2 godine, kada se moj otac susreo sa njom. Znam koliko je tesko okolini a ne mogu zamisliti kako je obolelima, i koliko snage je potrebno za optimizam u takvoj situaciji! Text je tako realan…pogadja

    Like

    1. Da kažem hvala, ne ide baš, ali hvala što ste pročitali moj vapaj za pravdom. Bolest, kakva god da je, teška je, posebno ova. Zmajska snaga je potrebna da se sa njom um izbori… :/

      Like

  2. Nemam šta pametno da ti kažem. Moje lično mišljenje jeste da njegova bolest nije bila kazna jer da bolest tako dolazi, malo bi živih bilo. Zašto se to dešava nekom u određenim godinama, nemam pojma, znam samo da je život niz patnji sa kojima treba da naučimo da živimo. Kako, zašto, s kojom svrhom… ne znam. Mislim, imam neko svoje lično mišljenje, ali ono nije za utehu, već samo lično premišljanje… a tebe ću uvek podržati, kako ti reče, makar i samo kad napišeš jer time se još jednom setimo nekog… ko je ostavio traga u nečijem životu… Ja tako pišem priče o dragim ljudima… za sebe i svoju dušu… tako mi lakše

    Liked by 2 people

    1. Da je pravde, ne bih ovako često pisala tekstove slične sadržine… Zato sada ispisah par redaka da, kao što napisaste, ostane negde zabeleženo razmišljanje jedne mlade osobe u večitoj borbi za pravdu, čak i kada šablona nema i kada je pravda nedostižna…

      Liked by 2 people

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s