Tekstovi jedne veštice

TAG: Počinje školska godina

Cele nedelje nisam otvarala Jutjub. Otkako slušam radio Play svakodnevno, retko otvaram Jutjub i danas sam sela da konačno pogledam videe koje sam propustila. I tako čekiram propušteno i dve moje omiljene žene me inspirisaše da napravim ovaj tag. Dakle, pitanja nigde nisam pronašla, a smišljala sam ih dok sam gledala video koji su Bojana i Staša snimile za Stašin kanal.

1. Prvi dan osnovne/srednje škole?

Prvog dana osnovne škole se zaista ne sećam. Znam da me je mama vodila i da je učiteljica prozivala đake. Međutim, s obzirom na to da mi je kuća zaista blizu škole, već od sledećeg dana sam sama išla u školu i sama dolazila kući, dok su drugu decu pratili roditelji, bake, deke, pa se sećam da mi je bilo čudno što ne idu sami kao i ja. Prvi dan srednje škole je već bio dosta zabavniji. Naime, ja sam krenula u srednju školu u drugom gradu, potpuno sama i umalo sam zakasnila na prozivku. U to vreme je bio aktuelan My space, da, da, dobro ste pročitali. Veče pred polazak u srednju školu, dogovorila sam se sa jednom devojkom koja je upisala isto odeljenje da se ujutru nađemo i zajedno uđemo u učionicu. Pojma nismo imale ni jedna ni druga da treba da idemo u svečanu salu. Našle smo se u glavnom holu par minuta pre početka prvog časa i odjurile do PRAZNE učionice. Sreća, njena sestra nas je videla i uputila nas u svečanu salu. Nas dve smo bukvalno poslednje stigle i cela sala je zurila u nas dok smo trčale ispred direktora koji je već uveliko govorio.

2. Omiljeni predmeti u školi?

Uvek sam bila naklonjenija društvenim naukama. Štaviše, najviše sam volela časove jezika. U osnovnoj školi to su bili časovi srpskog i engleskog jezika. Što se tiče srednje škole, s obzirom na to da sam išla u filološko odeljenje i već tada odabrala svoju ljubav, volela sam časove engleskog, nemačkog, italijanskog, latinskog i srpskog jezika, ali i časove književnosti koje smo slušali odvojeno. U trećoj godini sam obožavala osnove prevođenja i jedva čekala petak, a u četvrtoj godini sam se smrtno zaljubila u opštu lingvistiku i mislim da je to negde presudilo da upišem srpski jezik i književnost i ozbiljnije se bavim jezikom uopšte.

3. Osobe koje su te inspirisale kroz školovanje?

Neskromno smatram da sam uvek bila autentična i drugačija. Bilo to na ovaj ili onaj način, zaista je bilo tako. Iz osnovne škole nosim prijateljstva za čitav život, iz srednje lekcije i iskustva za čitav život. U osnovnoj školi me je možda najviše inspirisala profesorka srpskog jezika, a zatim i moja učiteljica i profesorka engleskog jezika iz osmog razreda. U srednjoj školi sam upoznala ljude koje nikada neću zaboraviti. Pored šačice kukolja u odeljenju, zaista su se tu našli sjajni ljudi. Svako od njih je na ovaj ili onaj način uticao na mene i razvoj moje već dovoljno čudne ličnosti. Našli su se u momentima kada je to bilo neophodno i neizmerno sam zahvalna na tome. Što se tiče profesora – dve su me inspirisale najviše i pomogle mi da odrastem. Jedna me je mrzela, druga me je volela. Ova što me je mrzela je i dan danas osoba kojoj se divim, osoba čije časove nikada u životu neću zaboraviti i neko koga ću uvek pamtiti, jer sam osim engleskog jezika, na njenim časovima naučila kako da budem čovek, ali i dobar profesor. Ova što me je volela bila je možda i moj najveći vetar u leđa pri upisu na studije. Svoju ljubav prema maternjem jeziku prenela je meni, uvek me podržala i bodrila, ali i postavila mi tako dobru osnovu za dalje školovanje, da ja čisto sumnjam da neko ume da bude takav profesor. Zahvalna sam obema.

4. Predmeti koje nisi volela?

Prirodne nauke sam iz dna duše mrzela, mada negde mislim da su mi lošije išle samo zato što sam izgradila neku vrstu odbojnosti prema njima i nisam želela da se time uopšte bavim. Da sam se malo potrudila i da nisam bila lenja, možda bih sada bila na potpuno drugačijim studijama. Uvek sam bila odličan đak, znači umela sam i mogla sam. Ipak, izabrala sam put srca i odlučila da se u životu bavim onim što mi je prirodno i pri čemu se ja osećam svojom. Nisam želela da forsiram nešto zarad materijalnih dobitaka. Svesna sam da sam odabrala profesiju koja i nije baš materijalno profitabilna, ali makar postoji ljubav prema onome što radim, a smatram da je to najvažnije.

5. Najteže tinejdžerske “slatke” muke?

Ovo se definitivno odnosi na srednju školu. Dakle, najteže mi je bilo u momentima kada bi moja čudna priroda, večiti borac za pravdu u meni i moja autentičnost bez nadzora isplivali na površinu. Na početku četvrte godine sam napisala tekst o neljudima u odeljenju, sa ciljem da isprozivam dve, tri persone koje su vazda bile iritantne, a celo odeljenje se pronašlo prozvanim. Teško mi je bilo što niko nije shvatio poentu mog teksta, tada sam još uvek živela u zabludi da je jedino ispravno biti prihvaćen. Čitavu hajku na mene pokrenula je osoba koja me najviše nije podnosila, možda drugi i ne bi to shvatili tako tragično, da ona nije glumila žrtvu. Sada mi je žao što sam taj tekst obrisala i definitivno se uopšte ne kajem što sam tada pisala da jedva čekam da pobegnem iz tog legla negativne energije koju su prouzrokovale dve, tri osobe, a bili smo zagađeni svi mi ostali.

6. Srednjoškolska ljubav?

Ja sam kroz čitavo školovanje bila zaljubljena. Ipak, jedna ljubav je na poseban način obeležila moju srednju školu i danas je se vrlo rado sećam. Zaljubila sam se u Grčkoj, možda mi je zato još bliža srcu ta divna ljubav. On je bio iz drugog odeljenja, a moja očaranost je bila neverovatna. Nikada mu nisam rekla koliko sam bila opčinjena, ali sam uvek znala da ima lepo mišljenje o meni, a tada mi je to bilo sasvim dovoljno. Potrajala je ta moja zaljubljenost sve do kraja srednje škole, a mislim da ni danas ne bih mogla da odolim tim očima boje mora. Žuta kuća, jedna ljubav!

7. Drugarsko veče ili matura?

U mom slučaju, definitivno matura, mada sam se jako lepo provela i na drugarskoj večeri. Za drugarsko veče bila sam obučena potpuno u nekom “rokerskom” fazonu, bila sam drugačija i odskakala od šablona satenskih košuljica i satenskih haljinica. Dobila sam neverovatno mnogo komplimenata. Na maturu sam otišla u dugoj zelenoj haljini. Ponovo sam bila drugačija, jer sam jedina nosila dugu haljinu u moru kratkih haljina. Sećam se komentara da sam izgledala kao da sam ispala sa crvenog tepiha i neskromno sam bila veoma zadovoljna. Matursko veče je nešto što ću pamtiti čitavog života. Cele noći nisam sela, igrala sam i nisam stajala.

Fotografija preuzeta sa Google pretrage.
Fotografija preuzeta sa Google pretrage.

Eto, pošto se ovo odužilo, neka ovo budu pitanja za ovaj izmišljeni tag. Volela bih zaista da odgovorite na ova pitanja, da ne tagujem, svako ko traži inspiraciju za pisanje neka se posluži ovim pitanjima.

Volela bih samo da pri deljenju svojih odgovora stavite hešteg #pricejednevestice, da mogu da vidim vaše odgovore!

Vaša Vještica

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s