Zaljubi se, dozvoljeno je

Verujem u to da u životu postoje dve ljubavi. Velika, tragična i životna ljubav. I nekako uvek više voliš veliku, tragičnu, iako joj od samog početka znaš neželjeni kraj. Životnu ljubav voliš, ali uvek će imati jednu jedinu manu – nije tragična.

Ljudi su mazohisti. To voli da boli, da peče, da prži. To voli komplikovano, to voli nedokučivo. A iz petnih žila voli tragično, voli dramu. Istina, kada i nisi baš nešto inteligentan, pre svega mislim na emocionalnu inteligenciju, onda i ne možeš da osetiš čar koju proizvede patnja zbog neuzvraćene ljubavi. I kao da stalno vapiš, zoveš i tražiš još po dobro poznatom sistemu – sipaj, neka prelije. Kada te emocije preplave, kada počneš da se u njima daviš, hvataš se za slamku.

Isprva ti sve deluje nemoguće, kao da nikada nećeš moći da razmrsiš kučine u koje se kao pile upleteš. Nekako mi se čini da je taj period između tragične i životne ljubavi nešto najstresnije što moraš da prođeš, ali i nešto najlepše što može da ti se desi. Tada naučiš sebe, voliš sebe i spoznaš sebe na potpuno druge načine. U redu su konstantni izlasci i zujanje po gradu, ali ljudski je i sasvim je u redu da se od svega izoluješ na neko vreme. Da se posvetiš stvarima koje možda u datom trenutku i nisu baš vredne, ali će za pet i deset godina biti od velike važnosti. Tako se gradi budućnost, tako se gradi život.

Ljubav ne osećaš samo prema muškarcu. Ljubav osećaš prema sebi, prema prijatelju, prema rodbini, prema karijeri i uspehu, prema lepom i zdravom životu. Kada sebe u potpunosti izgradiš, kada postaviš čvrst temelj, tek onda se možeš posvetiti svojoj životnoj ljubavi. I ove misli sam morala da zapišem, a nagnalo me je osećanje da mi malo nedostaju one čari letećih insekata u stomaku.

Dozvoljavam sebi da se svako malo zaljubim. U notu, u pesmu, u reč. Volim život i magiju koja ga obavija. Na putu do životne ljubavi, radiš ono što voliš, ono što te ispunjava i budeš zaista, zaista srećna. I uvek upamtiš da se dobre stvari dešavaju dobrim ljudima.

Vaša Vještica

Advertisements

4 thoughts on “Zaljubi se, dozvoljeno je

  1. Katarina Pavlovic says:

    Eh taj mazohizam, mi smo ljudi stvarno čudne cvećke.. Sto puta kažem radiš sebi na štetu batali, ali ne vredi, naposletku opet letim da se opečem kao muva bez glave. 😀

    A propo ljubavi, ja sebi dozvoljavam (sjajno rečeno) da se zaljubim u sitnice koje me čine srećnom i izmame mi osmeh, ne nužno na licu, može mi se i duša osmehnuti (al’ ga filozofiram ;)), ali poenta je sve što me usreći, ma koliko sitno, čak i neprimetno bilo ja volim.. Zaljubim se iznova.. Jedini luksuz koji sebi dozvoljavam jer je jedan od retkih koji zaista vredi..

    Sad i mene nešto ponelo 🙂 Ne zameri mi filozofiranje i razradu fabule komentara koji je trebao biti sitan, ali dinamitan. 🙂
    Htedoh reći, amen! Sjajan tekst.. ❤

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s