ŠOKANTNO – Blogeri i Jutjuberi otkrili način da profitiraju, a da NE RADE baš NIŠTA

Za početak ćemo uzeti najprostiji primer. Odavno je poznato da smo daleko produktivniji u onom poslu koji zaista volimo. Zamislite da radite ono što volite, da ulažete svaki atom sebe da biste na kraju dobili savršen rezultat. I onda se pojavi neko i kaže da to nije dobro, da bi taj neko svakako to bolje uradio od vas i da je najbolje da više nikada ne radite ono što volite. Da li biste mogli da živite i ne radite ono što volite?

U našem je mentalitetu da ono što je inovativno teže prihvatimo. Kao da ljudi još uvek nisu u pravoj meri sklonili amove sa očiju. Ljudi su rezervisani i ono što je novo, što se svuda pokazalo kao dobro, prosto ne žele da prihvate. Smatram da je jako veliki problem u društvu letargičnost i lenjost. Svi “najpametniji umovi” će pre sedeti skrštenih ruku i nogu i pljuvati po svemu što neko pokušava da uradi i time doprinese napretku samog društva. Zamišljam ih kao crve koji se premeštaju sa troseda na fotelju i obrnuto, zure u telefon/laptop/tablet, na profilnoj slici im stoji supermensko S, a da pogledaju u oči sve one po kojima pljuju, ne bi znali jednu reč da sastave.

Danas sam odlučila da napišem tekst koji će biti podrška svim mladim, kreativnim i pametnim ljudima koji se u Srbiji bave blogom i Jutjubom. Po cenu toga da budem pogrešno shvaćena, biću vrlo oštra, za nekoga možda i bezobrazna, ali ću se potruditi da sve lepo objasnim. Dakle, kada kažem da se neko bavi blogom, ne mislim na ljude kojima je to hobi i koji se prema blogu ponašaju kao da su ga oni izmislili – mislim na mlade, perspektivne ljude koji se blogom bave na malo drugačiji način. O problemu na koji nailaze blogeri govoriću iz mog ugla, naravno, a o problemima sa kojima se suočavaju Jutjuberi, pisaću iz iskustva Bojane sa kanala Taste of Fashion. Nas dve se još uvek nismo upoznale lajv, ali nas to nije sprečilo da kafu pijemo onlajn i da razmenimo iskustva.

Neću biti skromna i dozvoliću sebi da budem analitičar bloga i Jutjuba, da objektivno sagledam problem i predložim rešenje.

Kada vam neko objavi blog post – bilo da je u pitanju neka tema o kojoj se trenutno piše, recenzija određenog proizvoda, knjige, predstave, filma ili serije, budite sigurni da onog momenta kada bloger pritisne dugme Objavi, tek tada može da odahne. A onda se lenjivci i džabalebaroši potrude da ne možeš da odahneš ni tada. Kada sam pisala o X Factor Adria takmičenju, ja sam svaku epizodu pratila, za vreme reklama beležila najvažnije momente, a odmah nakon završene epizode žurila da napišem tekst i što pre objavim. Simultano sam morala beležiti sve ono što mi se učinilo važnim i čitav serijal sam propratila na način na koji sam ja to želela. I znate šta, neizmerno sam ponosna na te tekstove. Kada god pišem o Jutjuberima ili blogerima, to ne znači da sam ja sela, napisala tekst i objavila za pola sata. To znači da sam nečiji rad pratila određeno vreme, stekla utisak da je to nešto o čemu svakako vredi još malo govoriti, pa tek onda počela da pišem tekst. I uvek mi je trebalo dosta vremena da tekst sastavim, oblikujem i objavim. Osim toga što u pozorištu uživam, za pisanje o nekim težim predstavama potrebno mi je bilo dosta vremena da sastavim pravi prikaz. Kada se piše o kozmetičkom proizvodu, odgovorni blogeri će uvek taj proizvod koristiti najmanje mesec dana, a neretko i duže, pa tek onda preporučiti i pisati i istom. Navodim sve ovo da biste stvorili sliku u glavi koliko rada stoji iza samo jednog teksta na blogu. Moj blog je sasvim solidno posećen, ali još uvek nije dostigao ono čemu težim. Sa negativnim komentarima sam se sretala na samom početku blogovanja i to uglavom onda kada sam bila iskrena. I ne žalim zbog toga, uvek sam bila sigurna u ono što radim. Međutim, smatram da je jako, jako ružno kada neko odluči da prati to što radiš, pa iz ljubmore (najčešće) ili bilo kog drugog razloga, prospe milion uvreda na tvoj račun.

Upravo polako dolazimo do problema koji više gori među Jutjuberima – blogeri su srećni što lenjivce često mrzi da čitaju, ali to onda stavlja neizreciv teret na domaće Jutjub kanale. Jako lep video na tu temu su snimile Ana 2 Cats, Stasha i Bojana, a skoro smo Bojana i ja baš nekoliko puta pričale o ovome i to je ono što me je na prvom mestu inspirisalo da sastavim ovu elaboraciju. S obzirom na to da kada nešto pratim, to radim temeljno, primetila sam da ljudi nikako ne shvataju čime se to naši Jutjuberi bave. To vam je, ljudi moji, posao kao i svaki drugi – i ne, ne postoji 8 sati radnog vremena. Radno vreme je 18 sati dnevno minimum, a neretko i 24. Ja znam koliko Bojana (i sve njene kolege sa Jutjuba) vremena ulažu u svoj kanal. Nije to kao što vi mislite – video traje 8 minuta, dakle snimala 8, editovala 2, za deset minuta je završila svoj posao. Oooo ne, nikako! Ako video traje 8 minuta, minimum 8 sati vrednog rada i truda uloženo je da biste taj video uopšte i videli. Još jedna urbana legenda je da Jutjuberke zarađuju gomilu novca, ništa ne rade i samo troškare parice, pa je njima “lako”. Da, one zarađuju, nikako u toj meri u kojoj mislite, ali taj novac one ne bacaju naokolo. Na njima je da stalno napreduju, a vi otvorite sajtove sa opremom za snimanje, pa pogledajte kolike su cene dobrih uređaja koji su za ovako ozbiljne kanale potrebni. Pre nego što odlučite da imate mišljenje o tome kako je neko nekompetentan, kako ništa ne radi i ne trudi se, pogledajte prvi i poslednji video na kanalu i uporedite. Da bi se taj put prevalio, treba gaziti preko trnja. Bosim stopalima.

Ono što je cilj ovog teksta jeste činjenica da ne treba da dozvolite svojoj lenjosti, ljubomori i čemu god da po nečijem trudu i radu pljujete na najgori mogući način. Baš sam pre neki dan ispod jednog Bojaninog videa pročitala komentare kako ona ne spominje neki brend (zaboravih koji) samo zato što oni ne plaćaju Jutjub recenzije. Ako ona ne koristi neki brend, postoji lepši način da joj kažete da to isproba. Zar ne zvuči lepše: Hej, zašto ne probaš nešto od tog i tog brenda, vidim da nisi koristila, a sjajan je?, a ne Ona nikada neće da govori o tom i tom brendu zato što je oni ne plaćaju, sramota!

Ovo su samo sitnice na koje Jutjuberi i blogeri nailaze. I činjenica je da uvek postoji opcija da se komentar obriše, ali ono što pročitaš iz glave ne možeš obrisati. I koliko god bio siguran u sebe, dobar čovek će se uvek preispitivati da li ono što radi radi na pravi način i da li je to zaista vredno. Vredan radnik će uvek misliti da može bolje, a lenji, neostavreni i ljubomorni ljudi će uvek biti tu da mu kažu šta sve to “nije dobro” i “kako sve to treba uraditi”. A ono što je meni jednom jedna mudra i vredna žena rekla jeste da na prvom mestu uvek treba praštati. I ja sam u potpunosti saglasna sa tim.

Na samom kraju, pozivam hejtere da napišu jednu blogersku recenziju i urade jedan video za Jutjub. Za dva sata. Oba. I da to bude kvalitetno, da ima smisla i da bude prihvaćeno. Ne može? Ma nemoguće, vi sve možete!

Zato, pre nego što rešite da pljujete po nečijem radu, pokušajte da to sagledate sa različitih aspekata. Pokušajte da sastavite konstruktivnu kritiku, ukoliko vam se nešto ne dopada. To će svakako pomoći onom ko čita, a cilj je da izgradimo jedno razumno društvo. Sasvim je u redu da se ne dopadne sve svima, ali čemu saplitanje uspešnih ljudi? Nije lepo. I karma je čudo.

Vaša Vještica