Nije od vina, drugo poglavlje iz života jedne sasvim obične žene

Zaključavam vrata, a koža mi još uvek miriše na njega. Vraćam se do dnevne sobe, bacam se na dvosed i nespretno palim cigaretu. Upada mi u oko flaša belog vina koja od sinoć stoji na stolu. Vino moraš da voliš, da bi umeo da ga podnosiš. Soba mi zaista isparava na alkohol i cigarete, vreme je da otvorim prozor i pustim svežinu nedeljnog jutra da zavlada mojim stanom.

Teturam se do sudopere i točim malo hladne vode u moju omiljenu ljubičastu šolju. Ispijam par gutljaja, taman da progutam Brufen. Na svojoj koži osećam dobru, staru, poznatu krilaticu da možeš ići koliko god hoćeš, ali vino će te svakako stići. Stiže mene moje belo vino, sasvim neplanirano. Gegam se do kupatila i ne smem da pogledam u ogledalo. Umivam se, perem zube i kroz peškir se usudim da gvirnem i suočim se sa svojim odrazom. Izgledam iznenađujuće dobro. Tamnih kolutova oko očiju skoro i da nema, a iz zenica mi izbija neki zadivljujući sjaj.

Vraćam se u dnevni boravak i posežem za kutijom cigareta, koja je sada već prazna. Glava i dalje puca, ali malo manje bubnji. Nemam snage da se preterano sređujem, koga mogu uopšte da sretnem na putu do trafike u podnožju zgrade. Spuštam se niz stepenice i čvrsto stežem crveni ogrtač, ponovo je prohladno letnje jutro. Kao što to obično i biva, uzimam još par sitnica pored cigareta. Trafika je dobila novi naslov na sniženju, koji kupujem za ličnu biblioteku. Odjednom mi se pije instant kafa, pa kupujem par kesica, a uz sve to uzimam i omiljenu čokoladicu sa kokosom, da se zasladim u povratku do stana.

Verovatnoća da sretneš čoveka svog života u nedelju ujutru, u sopstvenoj zgradi, dok izgledaš kao da si sišla sa kakve planine, u okratelim trenerkama, roze papučama, plavim termo čarapama i crvenoj majici na kojoj piše “Merry Christmas” ravne su nuli. Ali, ne i u mom slučaju. Dok u jednoj ruci držim kesu sa cigaretama i kafom i čokoladicu koju grickam, a u drugoj knjigu i u hodu iščitavam tekst sa poleđine, udaram u nešto ogromno i jako čvrsto. Da me dve velike ruke nisu zadržale kada sam počela da se prepuštam dragoj gravitaciji, pomislila bih da sam se zakucala u zid. Brzo posežem za prosutim kesicama instant kafe i za najvažnijom kutijom cigareta na svetu. Crn, visok muškarac čuči pored mene i pomaže mi da sakupim sve što sam prosula pred sobom. Podižem glavu, a tamne oči mi prodiru u dušu. Blenem kao tele, dok me njegov duboki glas ne prekinu.

“Verujem da ti je mama govorila da gledaš gde ideš, ali gledaj gde ideš.”, reče uz osmeh.

“Ma jok, keva se pomirila sa sudbinom da je rodila smotanog idiota.”, rekoh nonšalantno.

“Znači nedeljom ujutru da ne izlazim iz stana?”, reče vrlo ozbiljno.

“Živiš u ovoj zgradi?”, upitah glasno, razgoračenih očiju. Faca mi je definitivno bila poznata odnekud, ali u zgradi sam ga prvi put srela sada.

“Još uvek ne, ali za par dana postajem počasni stanar ove zgrade.”, reče šmekerski.

U tom zecu leži grm, ovaj u tom grmu leži zec. Tačno sam znala da je novajlija, ovo do sada u zgradi nismo čuvali. Ja bih prva znala da jesmo.

“Dakle, stan gospodina Petrovića će konačno dobiti stanara.”, odgovorih ubeđeno da će se useliti u jedini prazan stan u zgradi.

“Zapravo, ne. Useljavam se u stan gospođe Latinić, na ovom spratu.”, odgovorio je.

“Pa, dobro nam došao komšija!”, rekoh uz širok osmeh u žurbi da što pre propadnem u zemlju od sramote.

“Ja sam Vuk, inače”, viknu on.

Toliko sam brzo išla, da se ne okrenuh ni da odgovorim čoveku. Stigoh do ulaznih vrata i uleteh u sopstveni stan. Stan gospođe Latinić bio je odmah pored mog. Terase su nam bile skoro pa spojene. Dobro, meni je dozvolila da ih spojim i koristim obe pošto je ona bila nepokretna. Već neko vreme je bila kod ćerke, ali nisam ni pretpostavila da će stan prodati. To znači da je prodala i deo terase koji sam tako lepo dekorisala i koristila. Sručih se u fotelju. Glavobolja mi je iščezla, a na telefonu se pojaviše tri propuštena poziva. Bio je to moj čuveni i famozni kolega. Još uvek je u gradu.

Advertisements

4 thoughts on “Nije od vina, drugo poglavlje iz života jedne sasvim obične žene

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s