V Festival prvoizvedenih predstava

V Festival prvoizvedenih predstava u Aleksincu – program

Zadovoljstvo mi je i velika čast što ću ovogodišnji festival propratiti sa vama, podeliti moje utiske i razmišljanja. Prošlogodišnji Festival PIP je za mene predstavljao jedno jako važno iskustvo – uspela sam da spoznam sopstvene mogućnosti i shvatim kom poslu zapravo moje srce pripada i čime želim da se bavim u budućnosti.

Za ovogodišnji festival volim da kažem da je svojevrsni, mali jubilej, s obzirom na to da je peti po redu koji se održava u Aleksincu. Tomislav Trifunović, glumac i selektor predstava za Festival PIP, odabrao je vešto pet predstava za takmičarski deo i jednu, fenomenalnu za revijalni deo.

14572187_1301643113181981_6379396217500058681_n

Prva takmičarska predstava, koja će se igrati u utorak, 22. novembra u 20 časova jeste predstava Voz Zvezdara teatra, po tekstu Kormaka Makartija, a u režiji i adaptaciji Voje Brajovića. U predstavi, pored njega, igra i Sergej Trifunović. Smatram da su Aleksinac, kao grad, i aleksinačka publika počastvovani mogućnošću da virtuoznog Trifunovića vide na pozorišnoj sceni i to uz jednu glumačku veličinu kakav je Brajović.

U početku svega, beše reč. Reč, istovremeno najskuplja i najjeftinija stvar. Ništa se ne bagateliše tako olako kao reč. Pokušavam da napišem nešto za program, ali mi se u lice ceri zaludnost tog čina. Da se išta smisleno da napisati, scenska postavka ovog dela, bila bi besmislena. Ovo nije pozorišna predstava. Ovo je nešto sa čime ćemo se svi mi sudarati do kraja života, tog voza bez konduktera, kome se početna, krajnja i usputne stanice ne mogu znati.

Sergej Trifunović, glumac

14705629_1301645679848391_8406438642497045066_n

Drugo takmičarsko veče, sreda, 23. novembar rezervisano je za predstavu Moje dete Beogradskog dramskog pozorišta, po tekstu Stojana Srdića i u režiji i adaptaciji Ane Đorđević. Pročitala sam negde da je Srdić napisao ovaj tekst nakon susreta sa jednom Romkinjom, pogođen čitavom pričom koju mu je ta devojčica ispričala. Predstava koja govori o položaju Roma u društvu, pomalo aktivistička, zaista je nešto što treba pogledati.

Bez kuće i doma, bez adrese i zaštite na marginama života i društva, tu pored nas, žive naši sugrađani Romi i njihova deca. Koliko o njima, predstava “Moje dete” je i o svojoj deci koja stradaju zbog bilo koje vrste nasilja.

Olivera Milošević

14980694_1313090025370623_9045228162001228701_n

U četvrtak, 24 novembra, na aleksinačkoj pozorišnoj sceni i treće večeri festivala, pogledaćemo predstavu Revizor za jugoistok u izvođenju Šabačkog pozorišta, a po tekstu Svetislava Basare u režiji Marka Torlakovića. Šabačko pozorište je jedno od onih koje sam zavolela na prvo gledanje. Čini mi se da ovi izvanredni glumci mogu da iznesu svaki tekst na pravi način. Ova predstava je mene najviše zaintrigirala i slobodno mogu reći da jedva čekam da je pogledam.

Vlast u Srbiji je dobra. Treba joj se prikloniti i svaki komad svoga srca dati. Izdajnik je svako ko se usudi da kritikuje vlast. Vlast je ovde oduvek bila brižna prema nama i sve nam je dala. Zašto bi neko pljuvao po njoj? Lako je pljuvati, a teško je zavrnuti rukave i raditi.

Marko Torlaković, reditelj

15055822_1314986578514301_3683449689562466046_n

Valjevska bolnica je predstava koju će Kruševačko pozorište igrati četvrte takmičarske večeri na Festivalu PIP, u petak, 25. novembra. Za tekst Dobrice Ćosića dramatizaciju je uradio Branislav Nedić, a režija je Slavenka Saletovića. U razgovoru sa koleginicom sa fakulteta, zaključile smo da svakako vredi ovu predstavu pogledati, a posebno će stručno značiti nama, da delo Dobrice Ćosića vidimo na pozorišnoj sceni.

Ovo nije predstava o smrti. Ovo je predstava o životu. O tome kako treba razmišljati o životu. Kakav stav u životu treba imati i kako ga živeti. Živeti ga punim plućima, sa verom, sa borbom, sa neodustajanjem.

Marko Živić, glumac

14955996_1314194371926855_8584610757731188167_n

Poslednja, ali nikako manje važna, predstava u takmičarskom delu festivala jeste predstava Gde je nestao Harms, po tekstu Mile Mašović Nikolić, u režiji Angelča Ilievskog i izvođenju Narodnog pozorišta u Nišu. Igraće se u subotu, 26. novembra u 20 časova. Intrigantni Danilo Harms, čiji je lik i delo motivacija za pisanje ovog teksta i nastanak same predstave, je svakako neko ko je dao jednu neverovatnu podlogu za nastanak ovakvog dramskog dela.

“Gde je nestao Harms” predstava je inspirisana biografijom i delom Danila Harmsa, režirana tako da slika njegov autorski svet, ali istovremeno priča važnu, univerzalnu priču o umetniku u autokratskom sistemu. neobično maštovita i lucidno režirana, predstava u sebi sadrži mnogo harmsovske duhovite i ljupke estetike, ali i oštru poruku koja upozorava na važnost slobode govora, mišljenja i izražavanja.

Mila Mašović Nikolić, dramska spisateljica

Ovih pet predstava bore se za ukupno osam nagrada. Nagrade stručnog žirija su: nagrada Slobodan Selenić za najbolji dramski tekst, nagrada za najbolju predstavu, nagrada za najbolju režiju, nagrada za najboljeg glumca festivala, nagrada za najbolju glumicu festivala i nagrada Duka Jovanović za najboljeg mladog glumca/glumicu festivala. Đački parlament Aleksinačke gimnazije nakon svake predstave dodeljuje nagradu najboljem glumcu/glumici večeri, a publika glasa za jednu predstavu nakon svih odgledanih i dodeljuje nagradu najboljoj predstavi. Ove godine, nagradu za doprinos srpskoj drami dobio je Dušan Kovačević.

Ono što ja mogu reći iz mog ugla jeste da je čitav program neviđeno dobar. U principu, to i nije čudno, kada je selektor programa jedan od izvanrednih Trifunovića. Mogu vam slobodno i otvoreno reći da u životu nisam čula tako pametnog, načitanog i elokventnog čoveka kao što je Toma Trifunović. Kada je jedan umetnik tog vanzemaljskog kalibra selektor jednog festivala, onda možete očekivati samo najbolje.

14991820_1315115101834782_3859439992874008599_n

U nedelju, 27. novembra, dodeliće se nagrade dobitnicima, a nakon toga, u čast nagrađenih, biće odigrana predstava Julije Cezar, po čuvenovom Šekspirovom tekstu, a u režiji i adaptaciji Kokana Mladenovića. Već sam vam pisala o tome koliko volim rediteljski rad Kokana Mladenovića i način na koji on prenosi važne poruke, stoga jedva čekam da pogledam i ovu predstavu, koju nijedno beogradsko pozorište nije želelo na svom repertoaru. To samo znači da je to glas koji treba da se čuje.

Dobrodošli na V Festival PIP!

Vaša Vještica

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s