V Festival prvoizvedenih predstava

V Festival PIP, predstava “Moje dete”, 23.11.2016.

Na drugoj takmičarskoj večeri Festivala prvoizvedenih predstava u Aleksincu smo gledali predstavu Moje dete u izvođenju Beogradskog dramskog pozorišta, po tekstu Stojana Srdića i u režiji Ane Đorđević. Uloge su poverene izvanrednim glumcima: Andreju Šepetkovskom, Jovani Gavrilović, Ivani Nikolić, Vladanu Miliću, Jelisaveti Orašanin i Mladenu Sovilju. Ova drama je zaista oslikala ono nepisano pravilo da jedna dobra drama mora sadržati i elemente komedije i elemente tragedije. Kad god sam pustila suzu, neverovatno jezičko poigravanje vratilo mi je osmeh na lice, makar na sekund. Nikako to nije bio radostan osmeh, već upravo onaj koji svi dobro poznajemo, onaj osmeh koji se na licu iscrta kada ni suze nisu dovoljne.

Ova priča, kako je i sam pisac Stojan Srdić rekao, nastala je na vrlo poseban način. Naime, tu bol koju tekst nosi, sam pisac je u sebi čuvao čitavih deset godina, a tek onda zabeležio. Sreo je jednu Romkinju od svega 12 ili 13 godina sa bebom u naručju. Iz priče je saznao da je reč o njenom detetu, a onda mu je ispričala strahote kroz koje prolaze romska deca. Realistični, suvi elementi u ovoj drami su ono što čini njen kostur. Izvanredna gluma ansambla BDP-a je ono što je upotpunjuje.

Smatram da se o ovakvom položaju Roma u Srbiji ne govori na pravi način, da je to jedna tabu tema koju svi zaobilaze. Ja ne bih znala kako da se izjasnim da nisam pogledala ovaj komad. Na specifičan način, ova drama otvara oči. Publika je svedok svih traumatičnih i strašnih situacija kroz koje prolaze Romkinje, posebno dok su deca, a pisac pokušava da jednu neiskvarenu dušu iščupa iz te nezdrave okoline i u tome uspeva pored svih nedaća na koje Romi nailaze u susretu sa razičitim institucijama.

14591616_1301644373181855_1242149567899015708_n

Ono što je meni stručno bilo jako zanimljivo jeste sam jezik. U čitavoj predstavi glumci govore jednim vidno romski obojenim jezikom. Moć samih glumaca da svoj govor transformišu na taj način je nešto što uopšte ne treba komentarisati, ali ono što je ovde ključno jeste činjenica da oni na taj način prenose taj romski duh, a ne karikiraju niti im se dešava da skliznu u banalnost, pa čak i političku nekorektnost, toliko spominjanu. Glumci svoje likove iznose fenomenalno u svakom smislu.

Ukoliko volite aktivno pozorište, dramu koja budi svest i govori o neprilikama koje se moramo truditi ispraviti onda vam svakako preporučujem da predstavu pogledate. Predstava je na repertoaru Beogradskog dramskog pozorišta, a posebno moram pohvaliti ovo pozorište, odnosno samog upravnika Slobodana Ćustića, koji svoj ansambl prati na svakom festivalu. Za mene je to oličenje odgovornosti i posvećenosti poslu, a takvih ljudi je zaista malo.

Vaša Vještica

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s