“Podrži život” i “Budi human” – uvek možemo i makar malo da pomognemo

Dvanaest godina se borim sa hroničnom bolešću. O tome sam i pisala u jednom ciklusu tekstova, koje možete pročitati klikom na kategoriju Život sa JRA. To je bolest koja nema smrtonosan ishod, ali u određenoj meri zaista otežava život. Prosto neću mnogo ponavljati već napisano, ali ću podsetiti na osnovne karakteristike ove bolesti. JRA ili JIA je vrsta reumatskog artritisa koju dobijaju deca i kojoj se ne zna uzrok. Bolest je hronična, vrlo je malo slučajeva kada se i dogodi da dođe do potpunog izlečenja. Simptomi i promene na zglobovima se mogu ublažiti, to je tačno. Ipak, smatram da nije baš svim lekarima u potpunosti jasno koliko ova bolest može zaista otežati život.

No, nije to ono o čemu primarno želim da pišem. Navela sam sopstveni primer samo da bih istakla koliko imam svest o tome koja količina novca je potrebna za lečenje bilo koje hronične ili ozbiljnije bolesti. U takvoj državi živimo da više ni antibiotik ne možemo preuzeti uz recept lekara, stalno doplaćujemo razna učešća i participacije. Mnogo novca ode na jedan grip ili ozbiljniju prehladu, a zamislite onda količinu novca koja je potrebna za lečenje ozbiljnih i hroničnih oboljenja? Navešću vam samo koliko su novca moji roditelji morali da imaju za moje lečenje. Reumatolog u Aleksincu ne postoji. Kada sam se razbolela, sa svega 11 godina, morali smo i dva do tri puta nedeljno na kontrolne preglede kod reumatologa u Nišu. Tada je tata bio bez posla i živeli smo od mamine plate medicinske sestre. Svaki odlazak u drugi grad, koštao bi nas mnogo. Pored toga, došlo je vreme kada sam dnevno uzimala po 8-12 različitih lekova – što vitamina, što lekova koji se koriste u lečenju reumatskog artritisa. Sećam se da nam je u to vreme bilo potrebno par hiljada dinara nedeljno samo za lekove. Uz sve to, bilo je potrebno izdvojiti novac za sve propratne troškove. Biološka terapija, koju sam primala u periodu od maja 2006. do avgusta 2008. godine, koštala je oko 1400e za dve nedelje, što je nama, na svu sreću, finansirala država. Te 2006. godine moje zdravstveno stanje dospelo je na listu 15 najteže obolele dece od artritisa. Tvrdim da su ti troškovi, koji su za nas bili veliki, opet mizerni u odnosu na troškove koje iziskuje lečenje mnogo ozbiljnijih bolesti kod kojih su neophodne transplatacije, hiruške intervencije, operacije i lečenje skupom terapijom.

Priznajem, odužila sam malo, ali sam postavila temelje onome o čemu sam zapravo htela da pišem. Postoje dve humanitarne organizacije kojima u potpunosti verujem i kojima makar jednom mesečno šaljem poruke. Jedna je Fondacija Podrži život, a druga je Humanitarna fondacija Budi human – Aleksandar Šapić.

Fondaciju Podrži život pratim od samog nastanka, ja mislim. Sebi sam dala zadatak da makar jednom mesečno šaljem SMS na 5757 i na taj način makar malo pomognem lečenju dece u Srbiji. S obzirom na to da se ne može poslati prazan SMS, ja obično ukucam #podrzizivot. Fondaciju je osnovala Verica Šegan, upravitelj je Nikola Vujović, dok upravni odbor čine Sergej Trifunović, Svetislav Basara, Dragan Jaćimović, Žarko Paspalj i prof. dr Radoslav Božović. Fondacija Podrži život namenjena je humanitarnoj pomoći najmlađima obolelima od najtežih bolesti. Bude meseci kada pošaljem i više SMS-ova, ali ako uzmemo u obzir da šaljem i samo jednom mesečno, godišnje izdvojim 1200 dinara kojima pomognem nekome. I ja sam svesna da je to malo, da je zaista malo novca, ali mi prosto situacija ne dozvoljava da izdvojim više. S druge strane, znam da i ta sitna suma nekome znači mnogo. Na pozorišnom festivalu u Aleksincu, Sergej Trifunović se na otvaranju pojavio u duksu na kom piše PODRŽIVOT i broj na koji se šalje SMS. Na moje pitanje kako nabaviti, rekao mi je da će uskoro ponovo biti tih dukseva, tako da definitivno planiram da kupim makar jedan. Novac od prodaje će, naravno, ići u humanitarne svrhe.

Humanitarnu fondaciju Budi human – Aleksandar Šapić osnovao je bivši vaterpolista i predsednik opštine Novi Beograd, Aleksandar Šapić. Ova organizacija broji mnogo ambasadora, koji su javne ličnosti, a između ostalih među njima se nalaze i Andrija Milošević, Dragutin Topić, Željko Vasić, Danica Maksimović, Radoš Bajić. Ova fondacija trenutno ima 83 deteta, 42 odraslih, 6 udruženja, 8 ustanova i 2 posebne akcije za koje se prikuplja novac. Među tim akcijama, nalazi se i akcija za pomoć Mariu Jurešiću koji boluje od malignog melanoma u četvrtom stadijumu. Izdvajam ovu akciju zato što se 02. i 03. decembra održava humanitarni festival Dance 4 life u Hali 5  beogradskog Sajma i ulaznice koštaju 500rsd (jednodnevna) i 800rsd (dvodnevna). S obzirom na to da nisam u Beogradu, neću moći da đuskam za život, a kako trenutno imam pogoršanje svoje osnovne bolesti, ne mogu da izdvojim 800rsd i makar kupim karte. Najmanje što mogu da uradim jeste da vas pozovem da kupite karte! I ako ne možete da prisustvujete događaju, neka karte stoje negde sa strane, znaćete da ste nekome tim novcem pomogli. A Mario mora hitno na lečenje i potrebno je još mnogo novca da se sakupi. Jednom prilikom, za ulaz na žurku koju organizuje beat.rs ulaznica je bio sms 188 na 3030. Ja sam poslala SMS, iako sam tada bila kod kuće i učila. Na Instagram profilu Viktora Savića često vidim objave ovog tipa, a to me podstakne da i sama makar pošaljem SMS, i da učestvujem koliko god mogu u humanitarnim akcijama.

Znam koliko je teško lečiti se danas u Srbiji. Ljudi generalno nemaju para, oni savesni koji ih imaju redovno doniraju, ali to je nedovoljno. Živimo u društvu gde postaje normalno da decu lečimo putem SMS poruka, umesto da se sama država brine o svojim građanima. Kao neko ko već ima pozamašan staž u borbi protiv hronične bolesti, smatram da je sramno što država uopšte ne reaguje na ovakve akcije. Ja verujem u dobre ljude. I znam da će oni uvek pomoći, čak i kada nemaju za sebe, ali zašto mora da dolazi do toga? Neretko zdravi ljudi olako shvataju zdravlje. I nikome ne želim da prođe kroz ono kroz šta sam ja prošla, ali želim da ljudi makar cene taj dar koji su dobili, dar da budu zdravi.

Poenta moje elaboracije je da svako od nas može izdvojiti makar 200 dinara mesečno i poslati po jedan SMS obema navedenim organizacijama. ZATO, SMS NA 5757 I SMS NA 3030! Slanjem prvoj organizaciji, novac se prikuplja i daje onom kome je najpotrebniji, dok druga organizacija dodeljuje posebne brojeve čijim se ukucavanjem novac razvrstava u zavisnosti od toga koji ste broj ukucali pri slanju. Za sve detalje, ostaviću linkove zvaničnih sajtova na samom kraju. Tamo ćete pronaći i informaciju kako se može donirati i veća suma novca.

Spomenuti Viktor Savić je juče ili prekjuče ispod jedne fotke ovog tipa napisao: Kupi kartu, lajk mi ne treba!, a ja koristim njegovu rečenicu i malo je modifikujem. Ne treba mi ni lajk, ni deljenje teksta, samo pošaljite makar poruku, da vam savest bude mirna. Moja se primirila makar malo, iako mi je mnogo žao što ne mogu da pomognem i više. Kada su mi juče u DM na Instagramu stigli skrinšotovi humanih ljudi koje sam podsetila da doniraju malo novca, srce mi je bilo puno. Najiskrenije.

Podržimo život i budimo humani.

Vaša Vještica

PODRŽI ŽIVOT – http://www.podrzizivot.com/

HUMANITARNA FONDACIJA BUDI HUMAN – ALEKSANDAR ŠAPIĆ – http://www.budihuman.rs/index