Tekstovi jedne veštice

Kako uspešno gaziti po umetnicima i uništavati umetnička dela – vodič i objašnjenje

Najvažnija stvar u životu je biti egocentrična i sujetna individua. Tek onda kada spoznate sebe, kada ego bildujete pljuvanjem po običnim, smrtničkim stvarima i pojavama, kada vas sujeta izjeda do te mere da će se taj nabildovani ego uskoro pretvoriti u jednu ogromnu meduzu koja usisava sve oko sebe, tek onda ste čovek. I ne daj Bože da veličate kakvog umetnika i njegovu ličnost, takvi završe u Luciferovim čeljustima, u samom središtu pakla.

Ovu teoriju sve češće ilustruje želja čoveka da nipodaštava umetnost, a što je još gore od toga, same umetnike. Umetnik – književnik, slikar, glumac, muzičar, reditelj raščerečeni su na stubu palanačke (ne)svesti i gori im pod nogama. Slučajnim odabirom uzećemo glumca kao zamorče u ovoj laboratoriji mozga i (ne)zdrave pameti. Jedan ozbiljan glumac mesecima radi na svom projektu. Uči kilometre i kilometre teksta, emocionalno boji najrazličitije likove u čije kože uskače i iskače iz dana u dan. Ima hiljadu različitih lica, a opet to jedno, prepoznatljivo. Glumac se neposredno pred predstavu zagreva isto kao što se Nole zagreva pred važan meč. Glumac brblja, trči, ćuti, smeje se, radi sve ono što će ga pripremiti da sve od sebe da i načini umetničko delo pred ljudima koji su došli da dožive priču.

Onako kako odigra na premijeri, glumac će identično igrati i na svakoj narednoj predstavi. I želja tog, hipotetičkog glumca biće da nakon predstave ode svojoj kući, napravi večeru, popije koju čašicu rakije, legne da spava i sutradan ponovo, hladnokrvno odigra još jednu IDENTIČNU predstavu. Baš onako kao što književniku neće prijati dobra kritika za poslednji napisani roman. Isto tako će i slikar uživati u praznoj galeriji na otvaranju samostalne izložbe. U moderno doba, muzičar koji ima nula pregleda na Jutjubu slavi šest dana, tri dana duže no krsnu slavu. Reditelj, poput glumca, čezne za tim da bude neprepoznatljiv, da se njegova umetnost nikada ne ceni.

Zato morate znati da postoje dva palanačka tipa uništitelja umetnosti – jedni se gade pri pomisli na kakvu umetnost, drugi se gnušaju lepe reči ili osmeha koje bi uputili umetniku. Meni se svi gade.

Kao pozorišni kritičar, analitičar pozorišne scene u Srbiji, svesno ću sebe nazvati uspaljenom tinejdžerkom koja lepi postere omiljenih glumaca, reditelja i dramaturga na zidovima sobe obojene u roze. Ako to znači da sam neko ko pomaže pri očuvanju umetnosti, neko ko dosadno podržava najuzvišeniju umetnost ikada, onda sam ponosna što sam palanački etiketirana kao tinejdž uspaljenica.

Kultura u Srbiji je u krizi. Pomozite joj tako što ćete prepoznati tipove uništitelja umetnosti i zgazite ih poput bubašvabe. Za bolje i nisu. Ne dozvolite da sujetom obojene karikature ne podnose to što je neko uspešan, pa se zlim jezikom služe, palacaju poput zmije i trude se da unište sve ono što je bolje od njihovih neostvarenih života.

Najvažnija stvar u životu je biti egocentrična i sujetna individua.

Vaša Vještica

Advertisements

5 thoughts on “Kako uspešno gaziti po umetnicima i uništavati umetnička dela – vodič i objašnjenje

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s