Zaviri… u niški amfi

Ovog meseca (opravdano) kasnim sa tekstom iz Zaviri projekta, no znam da mi nećete zameriti. Ovomesečna tema bila je predstaviti neko zeleno mesto iz grada. Naravno, još uvek je rano da parkovi ozelene, ali ja svakako imam predlog mesta u Nišu po kom se ljudi razmile čim prvi zraci sunca probiju oblake, a to nije Niška tvrđava.

Pre nego što budete pročitali nešto više o zelenom mestu u Nišu, pročitajte tekstove mojih koleginica i njihove februarske omiljene knjižare.

Classic and Romantic (Kragujevac)

Taupe Candy (Novi Sad)

Moji mali svetovi (Beograd)

U toku studiranja sam dve godine živela u Nišu. Nakon iscrpnog januarskog ispitnog roka, čim sunce malo ogreje postale bi učestale šetnje po nišavskom keju, a obično bismo seli i napunili se energijom u starom amfiteatru kraj reke. Preko dana je i moguće pronaći mesto za sedenje, dok je uveče već to nemoguća misija. Onda se ljudi razvuku po bedemima keja, klupicama kraj reke, pa čak i samom obodu rečnog korita. Tu se svi znaju, tu se svi pozdravljaju i svi su veseli.

Fotografija preuzeta sa Google pretrage slika.

Jako je zanimljivo i prošetati uz reku, od mosta do mosta. Prosto je to okruženje nekako samo po sebi kućno, iako se sve to nalazi napolju. Najinteresantnije je to što sam studiranje započela i zaokružila baš na ovom mestu, u društvu kolega sa fakulteta. Zato ostavljam fotografiju koja je nastala kada smo završili četvrtu godinu studija.

Ukoliko vas nekada put nanese u Niš, obavezno kupite neko osveženje na trafici i odmorite u amfiju, pored spomenika velikanu srpskog džeza Šabanu Bajramoviću.

Vaša Vještica