VI Festival PIP – “Novo doba”, 24.11.2017.

Na trećem danu Festivala održana je promocija knjige Prvih pet, priređivača Milivoja Mlađenovića. O knjizi su govorili Slobodan Savić, Željko Hubač i Milivoje Mlađenović. S obzirom na to da je prva promocija ove knjige održana na Danima komedije u Jagodini, ostavljam vam LINK da pročitate nešto više o njoj da se ne bih ponavljala.

Treća predstava odigrana u takmičarskom delu Festivala bila je Novo doba po dramskom tekstu Vuka Boškovića, u režiji Dina Mustafića, a u koprodukciji Bitef teatra i ArtHub-a. Moram da priznam da sam još u jednom razgovoru, negde na proleće, sa Tomom Trifunovićem naslutila da se radi o jednoj sjajnoj predstavi. Baš zbog toga sam iščekivala da je pogledam.

Već nakon prve izgovorene replike, naježila sam se. A onda su se nizale, jedna za drugom. Tako dobre, tako realne i opipljive rečenice. Stalno sam se pomerala, kao da sam želela da se otmem vrtlogu u koji nas dramski tekst uvlači, a opet uzalud. Jer ono što smo videli na sceni, to smo mi, to je naš realni život. To je pozorišna provokacija. Likovi su bezimeni, dakle nisu imenom okarakterisani, već vrlo jasno postavljeni kao realni ljudi. Glumci su sve vreme prisutni na sceni, presvlače se na sceni i iz minuta u minut iskaču i uskaču u likove koje je neophodno prikazati. Ovakav koncept pozorišta, široko i duboko postavljena scenografija na neki način simboliše koliko smo široko i duboko u takozvanom novom dobu.

kul-novo-doba-(3)

Vrlo hrabra postavka, odlična podela i baš jak dramski tekst su možda tri epiteta koji najbolje opisuju ovu predstavu. U podeli su Mirjana Karanović, Boris Isaković, Snežana Bogićević, Ermin Bravo i Slaven Došlo. Moram primetiti da je glumačka ekipa okupljena vrlo pažljivo, toliko da apsolutno svako od njih svojim senzibilitetom i maestralnom glumom čitavom konceptu daje neki novi, viši nivo.

Jako volim ovaj tip dramskog teksta. Dovoljno eksplicitan, a vrlo oštar i nametljiv. Smatram da je pozorište mesto za ovakve teme i da više nego ikada vrišti upravo za njima. Momenat kada žena koja gleda televiziju i muž koji čita govore o politici, sistemu i ubeđenjima je možda ostavio najjači utisak na mene. Direktno, bez okolišanja, a opet sa toliko informacija između redova je ono što karakteriše ovaj dramski tekst.

Na kraju, vreme je za promene.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s