Ljudski život kao ratna valuta – “Severoistok”, Bitef teatar

Da li je ljudski život, običan ljudski život najbolja valuta kojom se plaća u ratu? Za vreme trajanja drugog Čečenskog rata, 23. oktobra 2002. godine 40 Čečena je upalo u moskovski teatar Dubrovka i počinilo jedan od najstrašnijih terorističkih zločina u srcu Rusije. Talačka kriza je trajala tri dana. Od oko 900 zarobljenih civila poginulo je oko 130 nedužnih ljudi. Taj događaj je inspirisao nemačkog glumca i dramskog pisca Torstena Buhštajnera da napiše dramu Severoistok i pokuša da nam približi priču o strahovitim počecima terorističkih napada i talačkih kriza.

Buhštajner vrlo svesno uzima ženske likove i dozvoljava im da ispričaju svoju priču. On vešto bira tri reprezentativne grupe – jedna žena je Čečenka iz grupe od 40 terorista koji su upali u pozorište Dubrovka, druga je doktorka koja, shvativši da se među taocima nalaze njena majka i ćerka, kreće na mesto zločina sa timom hitne pomoći, dok je treća žena samo želela da odvede svoju ćerku u pozorište da pogleda mjuzikl koji je toliko volela, a onda i ona i njena porodica postaju taoci.

dsc02778

Danas je problem terorizma sve prisutniji. Meta su uglavnom metropole, a razlozi uglavnom idealistički. Koliko god ratovi bili bez razloga, a ja lično smatram da su ratovi u 21. veku zaista bez razloga i da se ništa na ovom svetu ne rešava ratom, uglavnom ginu civili, nedužni ljudi kojima je sudbina odredila da se u pogrešno vreme nađu na pogrešnom mestu. I to zaista jeste strašno. Da li je zaista potrebno da ljudi masovno ginu ne bi li bolesni ideali bili zadovoljeni? Da li je potrebno zaviti u crno porodice žrtava ne bi li kasnije pobednici slavili pobedu u ratu? Nikada neću razumeti potrebu da se slavi „pobeda“ i koliko je, zapravo, sve to „pobeda“, ako na duši nosite žrtve drugih naroda?

Ono što svaki put primetim pre početka predstave jeste sama scenografija. Mislim da to zaista i odaje šta sve možemo očekivati od predstave koju ćemo gledati. Ovog puta, minimalistički uređena scenografija sa velikim sivim platnima u pozadini, svega dve stolice i debelom belom linijom na sceni jasno mi je poručila da će akcenat biti na rečima i glumi. Poigravanje svetlima prilagođavava scenu svemu onome što su Čečnka, Letonka i Ruskinja govorile i proživljavale pred publikom. Znala sam da nešto blaži uvod znači emocionalno raspadanje likova, ali i publike, do samog kraja predstave. Strah u svakoj izgovorenoj replici Čečenke, koju igra Jovana Gavrilović, vibrira čitavom pozorišnom salom. Borbenost i želja za ličnim opstankom i izbavljenjem porodice Ruskinje u plavoj haljini, koju interpretira Katarina Žutić, postaje opipljiva, dok ekspresija i emocija Letonke, koju igra Milica Janevski, preplavljuju pozorišnu salu i retko koga ostavljaju suvih očiju. Kraj je vrlo efektan, pa i onda kada ove tri žene govore o svojim životima nakon tog događaja koji će im obeležiti život, ne mogu da budu u potpunosti racionalne. Najintrigantnija je rečenica koju izgovara Ruskinja kada govori o tome na šta bi možda bila sve spremna kada bi izgubila sve one koje voli i ostala sama na ovom svetu. Ona tu rečenicu ne završava rečima koje publika možda očekuje da čuje i na taj način se izdiže iznad svih tih ubica, te ne postaje jednaka njima. Režiju potpisuje Jana Maričić, dok je predstava rađena u produkciji Bitef teatra.

dsc02785

Ovo je jedna strašna priča koju morate da proživite u pozorištu. Još je strašnija činjenica da je tekst pisan po autentičnim svedočenjima ove tri žene i da se sve to i desilo u svetu u kom živimo danas. Smatram da je teatar apsolutno pravo mesto za ove teme i da ova predstava mora biti na listi svakog vernog pozorišnog ljubitelja. Lepo bi bilo da je Severoistok fikcija. Mi živimo Severoistok. I mi moramo uraditi nešto ne bismo li sprečili ovakve svetske strahote. Na kraju je nevažno ko je kriv, žrtve se ne mogu oživeti, vreme ne možemo vratiti.

*** SVE FOTOGRAFIJE SU PREUZETE SA ZVANIČNOG SAJTA BITEF TEATRA.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s