Saopštenje za javnost

Dragi prijatelji,


Zvanično vas obaveštavam da više neću biti deo portala “Hoću u pozorište”. Do ove odluke sam
došla, jer smatram da je došlo da gazim tamo gde nikada nisam, a u cilju da pre svega
zaštitim sebe i svoj autorski rad. Istina je da se osećam tužno, zato što sam primorana da se
isključim iz te priče, ali mi to ne narušava unutrašnji mir koji sam ovim potezom stekla. Pre
svega želim da istaknem da portal ne napuštam zbog nečega što je produkt mog rada, već zbog
novonastale atmosfere u redakciji koja je počela da ugrožava moj rad.


Moja dela svedoče koliko sam uradila za pozorište u Srbiji, a kako želim da još napredujem,
potrebno je da krenem dalje. Vizija pozorišta koju imam ja, nije se poklapala sa vizijom tima čiji
sam deo bila. Zbog tih nepremostivih razlika u mišljenju i stavovima, napuštanje portala je bio
jedini logičan potez za mene.


Portalu sam se pridružila čistih motiva, a zahvaljujući radu i trudu, u jednom trenutku sam
zaslužila i mesto urednice. Manjak kompetencije i kolegijalnosti kod nadređenih je jedan od
razloga koji je doprineo da donesem ovu odluku.


Zahvalna sam na ukazanoj prilici da sarađujem sa kolektivom portala, ali ovom prilikom želim i
da se potpuno ogradim od njegovih budućih stavova i objava.


Napuštanje portala “Hoću u pozorište” ni u kom slučaju ne znači da ja prestajem da se bavim ovim poslom. Naprotiv, uz vašu punu podršku i podršku mojih kolega, nastaviću sa radom u kontinuitetu. Moje tekstove ćete pre svega moći da čitate na mom blogu ,,Priče jedne veštice”, ali i na blogu moje drage prijateljice, Brane Antović Aleksić, gde ću joj biti saradnica i baviti se isključivo pozorištem, kada prođe vanredno stanje i kada pozorišta ponovo otvore svoja vrata. Svima koji prate i cene moj rad, želim da poručim da se trenutno radi na nečemu potpuno novom, na šta ću biti jako ponosna ako se adekvatno realizuje, tako da, nastavite da me pratite dok ne otkrijem šta se to sprema.

Malo se osećam kao Robert Frost koji stoji na raskrsnici. Krenuti utabanim putem ili pak onim
neraskrčenim, kojim niko do sada nije prošao i na koji moram sama.Biram ovaj drugi, biram da
krenem sama.


Fokus. Na ono što je dobro, na ono što vredi. To je sve što nam je neophodno da ne izgubmo sebe. Ja sam na ovaj način sebe pronašla i jedva čekam nove pobede!

Sa poštovanjem,

Vaša Jovana Stanković

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s