Sa večerašnjim dolaskom proleća otvoreni su i 49. Dani komedije u Jagodini nakon tri godine pauze. Da smo se svi uželeli pozorišnih događaja ovog tipa govorila je puna sala Kulturnog centra “Svetozar Marković”, ali i sijaset poznatih pozorišnih lica koje sam na ovom festivalu srela. Vratio se onaj dobri, stari osećaj pripadnosti, živosti teatra i to je nemerljivo.
Život je 49. Danima komedije udahnula velika Mira Banjac, koja je svečano otvorila festival i pozdravila publiku.
Prva odigrana predstava u takmičarskom delu festivala bila je “Ubistvo u Orijent ekspresu” pozorišta Boško Buha, po tekstu Agate Kristi, u dramatizaciji Kena Ludviga (prevod Ivane Vujić) i u režiji Darijana Mihajlovića. Govoriti o ovoj predstavi na današnji dan, a ne spomenuti ono što je aktuelno potreslo pozorišni svet bilo bi neumesno. Glumci pozorišta Boško Buha, na čelu sa Olgom Odanović su se danas obratili medijima povodom katastrofalne odluke da se njihovo pozorište, umesto da se izvrši dugo očekivana rekonstrukcija, preseli u zgradu Pošte na Savskom vencu. Pozorište Boško Buha nalazi se na Trgu republike u Beogradu od osnivanja, davne 1950. godine i glumci su izašli sa zahtevom da se adresa ove kulturne baštine ne menja!
Kako to univerzum nekako i udesi, u predstavi “Ubistvo u Orijent ekspresu” jedna od dominantnijih linija jesu upravo moralne dileme. Ko to ovde ima ili nema moralnu dilemu po pitanju premeštanja jedne ovako impozantne i važne ustanove kulture? Čini mi se da oni koji su neuki, a o kulturi tako neuko i odlučuju, nemaju ni mrvicu moralne dileme. I ponovo, kao i uvek do sada, pozorišni svet prepušten je sam sebi, da se izbori za jedinu moralnu i ispravnu odluku, a to je da se pozorište Boško Buha ne izmešta sa svoje lokacije bespotrebno i nasilno. Kao u predstavi koju smo gledali u Jagodini, probodeno je ovo pozorište od 2015. godine do danas od istih tih neukih gromada koje sude o onome o čemu ne znaju. Osećam moralnu i ljudsku potrebu da podržim pozorište Boško Buha u borbi koju je započelo danas, jer fakat znamo da neće biti laka, da neće biti jednostavna i da će trajati. Tako to u ovoj zemlji mora.
Elem, taj čuveni Orijent ekspres je prolazio kroz Srbiju, te je i sam reditelj Darijan Mihajlović objasnio da je zaista bilo logično postaviti ovaj komad na jednu od pozorišnih scena u našoj zemlji. Herkul Poaro se ukrcava u taj voz i biva prinuđen da razreši misteriozno ubistvo jednog od putnika. Ova predstava neprestano koketira sa žanrovima, pa se prepliću komedija, misterija, triler, mračna komedija… Toliko je žanrovski raznovrsna da ću samo ostaviti tri tačke, budući da u ovoj predstavi zaista ima svega. No, sve je to nekako koherentno, korespondira jedno sa drugim i na površinu izvlači ono najbolje što u datom momentu i može. Posebno se ističe Jelena Trkulja u preciznoj i bravuroznoj interpretaciji Helen Habard.
Ovo je sasvim sigurno jedna od onih predstava koje vas kupe spektaklom, a ima takvih, spektakularnih scena. Počinje sasvim neuobičajeno, snimkom otmice devojčice Dejzi i njenom smrću, što u prvom momentu nikako ne asocira na klasičnu komediju. Jako je dobar rediteljski postupak koji se služi tim video materijalom, koji malo i podseća na film, budući da u jednom momentu imamo i krupni plan osumnjičenih lica, ali i sam događaj ubistva je prikazan baš tako. Na taj način efektnije ulazimo u opravdavanje ovih negativnih junaka.
U predstavi igraju Andrija Milošević, Viktor Savić, Jelena Trkulja, Lena Bogdanović, Borka Tomović, Katarina Gojković, Igor Damnjanović, Vladan Dujović, Stefan Bundalo i Miljan Prljeta. Likovima koje oni igraju smo oprostili ubistvo s predumišljajem. No, nećemo oprostiti ubistvo s predumišljajem pozorišta Boško Buha, nema tu nikakvih junaka, pa čak ni negativnih. Sačuvaćemo pozorište Boško Buha, to je najmanje što možemo da uradimo nakon svih onih koji su nam ga ostavili u amanet!
Foto: Miša Obradović
pricejednevestice.wordpress.com 