Knjiga nedelje: “Sama”, Isidora Bjelica

Još malo pa će se navršiti i godinu dana otkako je ova knjiga objavljena. Ja sam je kupila negde u februaru, tada je došla na red. Pročitala sam je vrlo brzo, a čekala pravi trenutak da je preporučim i vama. Sama je knjiga Isidore Bjelice koja je mene u potpunosti promenila.

Continue reading “Knjiga nedelje: “Sama”, Isidora Bjelica”

Advertisements

Knjiga nedelje: “Ringišpil”, Jelena Bačić Alimpić

Kada sam pre par godina uzela ovu knjigu u ruke, moram priznati da sam joj prišla jako oprezno, možda i sa dozom skepticizma. Bila sam klinka koja nije podnosila sve što ima bilo kakve veze sa ružičastom televizijom. Kada sam podrobnije upoznala biografiju autorke i shvatila da je njen poziv da bude pisac, bilo mi je jasno zašto sam knjigom bila oduvana još tada. Odlučila sam da joj se vratim i ponovo je pročitam, sada kada sam starija i kada iščekujem momenat da sebi priuštim najnoviju trilogiju ove autorke.

Jelena Bačić Alimpić je neko ko jako dobro poznaje pisanu reč. Ne bih se nikako i nikada složila sa zluradim komentarima neukih ljudi koji njene reči besramno upoređuju sa rečima novopečenih i samoproklamovanih modernih spisateljica. Naprotiv, Bačić Alimpić je autentična u svom stvaralaštvu i istina je da njenoj umetnosti treba prilaziti sa oprezom. Pritom, vrlo jasno mislim na oprez da ne dozvolite sebi da se potpuno uvučete u priču koja će vas svojom težinom izmestiti iz sopstvene kože. Njene reči imaju težinu. Njene reči nose vrlo jasnu poruku.

ringispil-jelena_bacic_alimpic__v.jpg
Fotografija preuzeta sa sajta http://www.laguna.rs.

Učiniće vam se da je ova knjiga idealna da je spakujete u kofer i ponesete na more. Ipak, ne bih se baš u potpunosti složila sa tim. Ringišpil definitivno nosi jednu tako tešku priču da prosto ne možete ostati ravnodušni. Možda sam i malo više plakala kada sam po drugi put čitala knjigu. U središtu radnje je sudbina jedne balerine, jedne žene i njen život je vrlo tesno u vezi sa ringišpilom. Ta alegorija koju Bačić Alimpić uspostavlja između života i ringišpila je svakako nesvakidašnja i vrlo opipljiva. Emocija kojom je svaka reč protkana je autentična i živa. Protkana mirisima, ukusima i neverovatnim opisima ruskih zima, ova priča će vas preseliti u jedan neverovatan svet.

Vrlo sam svesna toga da će ova preporuka naići na oprečna mišljenja. Kao i uvek, ispoštovaću svako mišljenje i svaki komentar i volela bih da ih je što više. Ukoliko niste čitali njene knjige do sada, od srca preporučujem Ringišpil kao štivo kroz koje ćete upoznati njen stil i njenu umetnost. Pokušajte da izbrišete tu ružičastu mrlju koja vam smeta na pomen Jeleninog imena. Ipak, ona je pobegla iz toga pre nego što je postalo ovako tragično i okrenula se svojoj ljubavi prema pisanoj reči, a verujte mi na reč, to joj jako dobro ide, štaviše odlično. Ja sa nestrpljenjem čekam da prikupim novac i kupim sebi najnoviju trilogiju koja se već mesecima ne skida sa Lagunine top liste.

Do tada, Ringišpil možete pronaći u Laguni, a više informacija o čitavoj toj divnoj priči na zvaničnom sajtu www.ringispil.rs. Ono što je divno jeste činjenica da uz knjigu dobijate CD sa muzikom koja pomaže pri doživljaju čitave priče.

Vaša Vještica

Knjiga nedelje: “Ostani kraj mene”, Gijom Muso

Iako nam vreme napolju uporno pokušava upropastiti leto, letovanja ne može nikako. Na moru ima sunca, plaže, talasa i, po mom skromnom mišljenju, savršenih uslova za čitanje baš ovih knjiga koje nesebično čitavo leto preporučujem. Danas se vraćamo Musou i njegovim magičnim knjigama, a preporučujem vam knjigu Ostani kraj mene koja se meni baš dopala i malo me podstakla na neka razmišljanja.

OSTANI-KRAJ-MENE-000003101203.jpg

Radnja je nadasve neobična. Nekako smo navikli na Musoovo preplitanje različitih fabularnih tokova, ali ovo je prilično autentično. Naime, čovek od šezdeset godina dobija kutijicu sa čudnim pilulama uz reči da će ga one vratiti u prošlost. Kao lekar, odbija da poveruje u tu “budalaštinu”, ali ipak odlučuje da eksperimentiše. Dobija priliku da sretne sebe sa svega trideset godina. Kroz niz situacija, pred čitaočevim očima odvija se jedna divna priča. Zbog prirode Musoovih romana, dalje vam neću otkrivati o čemu se radi. Želim da pročitate ovu magičnu priču i doživite je kroz Musoove reči.

Zamislite situaciju – dobili ste samo jednu priliku da se vratite u prošlost. Prvi momenat koji vam padne na pamet je momenat u koji se vraćate. Da li biste išta promenili? Da li biste ipak samo sebi uputili reči podrške i uputstva? Da li je želja za putovanjem kroz vreme zapravo samo življenje u prošlosti/budućnosti? Ja mislim da jeste, a opet, ne bih propustila priliku da mlađoj sebi pošaljem poruku. Fantastičan video na tu temu nalazi se na Jujtub kanalu VranjanaC:

U stvaranju ovog videa učestvovao je i Nemanja Vujčić, o kome sam vam već mnogo puta pisala, a koristim ovu priliku da vam preporučim i ovaj sjajan Jutjub kanal. Vranajnac servira fenomenalne videe, pogledajte!

Vaša Vještica

Knjiga nedelje: “Zov anđela”, Gijom Muso

S obzirom na to da smo u jeku letnje sezone, nastaviću da vam tokom avgusta i septembra pišem o knjigama koje su zgodne za kofer. Trudiću se da prošetam kroz različite žanrove, ali i ove nedelje ostajem verna Musou, pa vam nakon Zato što te volim preporučujem njegovu knjigu Zov anđela.

ZOV-ANDjELA-00000387151

Odlučila sam da vam bez razmišljanja preporučim baš ovu knjigu. Što se tiče stila kojim je pisana, Gijom Muso ovde nikako ne odstupa od svog prepoznatljivog načina uvlačenja čitaoca u fabulu. Ja prosto volim takav fabularni tok gde se događaji nižu jedan na drugi poput slagalice, a opet retko ko uspe da sastavi slagalicu pre samog kraja. U ovoj knjizi postoje dva paralelna fabularna toka, ali i retrospektivni tokovi koji su svakako važni za razumevanje čitave priče.

Ono što je vrlo interesantno jeste da je sama pozadina priče zasnovana na ljudima koji se ne poznaju međusobno, ali poznaju telefone jedno drugog. Potpuno slučajno, a ponovo sudbinski, na jednom aerodromu dvoje ljudi pomeša svoje mobilne telefone i završe sa tuđim telefonom u različitim državama, na različitim kontinentima. I jedno i drugo su u iskušenju da li zaviriti u privatnost onog drugog ili ne, ali ih radoznalost i neke čudne sile ipak vuku ka tome da saznaju čiji je telefon kod njih. Tako se i čitaocu otkrivaju dve potpuno različite priče i kraj je, svakako, potpuno neočekivan.

Ovakve misterije idealne su za rešavanje na plaži uz šum talasa. Knjigu možete naručiti klikom OVDE.Naslov je trenutno rasprodat, ali možete ostaviti svoj mejl da vas Vulkan obavesti kada ponovo bude dostupan. Mislim da ovu knjigu možete pronaći i na trafikama Moj kiosk po ceni od 299 rsd. Svakako, uvek postoji opcija pozajmljivanja iz biblioteke.

Šta biste vi uradili kada biste pronašli telefon/laptop nepoznate osobe? Da li biste prigvirili u tuđu intimu? Živimo u vremenu kada svoju čitavu ličnost čuvamo na 4 ili 8 GB telefonske memorije, činjenica je da bi neko o nama mnogo toga saznao samo iz pogleda u telefon. Na šta biste sve mogli naići kada biste kopali malo dublje? Ovakve situacije mi se zaista čine sudbinskim, ali volela bih da pročitam i vaša razmišljanja.

Naravno, ukoliko ste pročitali knjigu, želim komentare ispod!

Vaša Vještica

Knjiga nedelje: “Zato što te volim”, Gijom Muso

S obzirom na to da sam prošle nedelje pisala o jednoj malo težoj knjizi za čitanje, danas vam ponovo nudim pravo štivo koje možete poneti sa sobom na odmor i čitati na plaži dok uživate u svim lepotama morske radosti. Sigurna sam da ste makar jednu knjigu ovog pisca do sada pročitali, ako ne ovu, onda neku drugu. Ukoliko niste, onda će vam ova preporuka poslužiti kao dobro polazište za čitanje Musoovih remek-dela.

Gijom Muso je sada već jedan od najproduktivnijih evropskih pisaca. U mojoj glavi nekako sve što ima veze sa Francuskom poseduje neku određenu dozu sentimentalnosti i senzitivnosti, pa onda i nije čudno što ćete sve to pronaći baš u romanima ovog Francuza. Zato što te volim je prva njegova knjiga koju sam pročitala. Imala sam svega 16 ili 17 godina i bila sam oduševljena. Nakon toga sam nastavila da čitam njegova dela, čitam ih i danas.

ZATO-STO-TE-VOLIM-00000348234

Mnogi će reći da je štivo neozbiljno i jeftino. Ne bih se složila sa tim, nikako. Prvo, u prevodu se više od polovine lepote reči izgubi, a s druge strane, potrebno je čitati knjige ovog tipa ne bismo li sebi dali priliku da odmorimo od mnogo težih i komplikovanijih štiva. Ova knjiga nije nimalo naivna. Smatram da je mogu osuđivati samo oni koji je nisu pročitali do kraja ili je ne shvataju u njenom punom sjaju.

Ono što je karakteristično za Musoova dela jeste to što svako poglavlje u romanu počinje određenim citatom. Od toga ne odstupa i prosto je takva forma i dobra za fabulu koju vodi. Likovi su slojeviti, vešto izgrađeni i čitalac nikada nije u potpunosti siguran kako će se priča određenog lika završiti. I u tome je i čar njegovih dela – zaključak priče je uvek neočekivan i tako suptilno urađen.

U ovoj knjizi, konkretno, radi se o devojčici od svega pet godina, koja se izgubila u jednom tržnom centru. Nakon pet godina, nje i dalje nema, srećemo emotivno ruinirane likove i tu radnja počinje. Ona se odjednom pojavljuje na istom mestu gde je nestala, ali ne progovara ni reč. To pokreće lavinu pitanja, ali i lavinu preranih zaključaka. Pripovedač je heterodijegetički, odnosno u trećem licu, objektivan i sveznajući, stoga je sam kraj romana zaista nepredvidiv. Zbog same prirode romana, dovoljno je da samo ovoliko napišem o fabuli. Toliko stoji i na poleđini same knjige. Sasvim dovoljno da čitaoca zaintrigira.

Gijom Muso ima specifičan način pisanja. Njegove reči ne može svako razumeti, a opet je to jedno lagano, opuštajuće štivo, sasvim odlično za odmor ili plažu. Knigu možete nabaviti ONLAJN KUPOVINOM KLIKOM OVDE ili u Vulkan ili Delfi knjižarama. Mislim da postoji i jeftinija varijanta i da na trafikama Moj kiosk knjigu možete nabaviti za svega 300 dinara.

Koje romane Gijoma Musoa ste pročitali? Koji vam se najviše dopada ili ne dopada? Pišite u komentarima!

Vaša Vještica

Knjiga nedelje: “Hiljadu čudesnih sunaca”, Haled Hoseini

Bili smo četvrta godina srednje škole kada je razredna, inače profesor književnosti, poželela da nas natera da pročitamo nešto što je van programa. Bili smo filološko odeljenje, za nas je predstavljalo olakšanje čitati nešto što nije u programu, a bili smo oduševljeni idejom naše razredne da pročitane knjige predstavimo odeljenju. Trebalo je da svi pročitamo obe Hoseinijeve knjige u to vreme, Hiljadu čudesnih sunaca i Lovac na zmajeve, a onda da se podelimo u dve grupe i predstavimo te knjige. Od čitave zamisli, jedino smo svi pročitali makar po jednu knjigu, a skoro svi i obe. I zaista smo se nekako podelili, pola odeljenja bilo je oduševljeno Lovcem na zmajeve, dok je druga polovina bila pod utiskom Hiljadu čudesnih sunaca. Ja sam, potpuno očekivano, bila u ovoj drugoj grupi. Nažalost, razredna nikada nije sprovela u delu njen deo plana i nikada nije ostvarila svoju zamisao da o ovim knjigama govorimo na času.

hiljadu_cudesnih_sunaca-haled_hoseini_v
Fotografija preuzeta sa http://www.laguna.rs/n805_knjiga_hiljadu_cudesnih_sunaca_laguna.html.

Osamnaestogodišnjakinja koja je ovu knjigu progutala za par dana bila istinski dirnuta emocijom kojom je knjiga protkana, oduševljena neverovatnim spisateljskim moćima Hoseinija i tužna zbog svih nedaća kroz koje je prolazila Marijam, a kasnije i Lejla.

Pet godina kasnije, malo ozbiljnije shvatam čitavu priču. U vreme u kom živimo, neophodno je pročitati makar jednu knjigu ovog tipa. Položaj žene u Avganistanu je katastrofalan. I žena može preživeti jedino ako je dovoljno hrabra i psihički jaka. Ova priča nije nimalo laka. Autor nas kroz priču vodi od najranijih dana detinjstva Marijam i njenih trauma koje su je izrezale u ženu koja gradacijski postaje sve jača i jača. Pripovedač je sveznajući, u trećem licu, a narativni tok je hronološki i nije isprekidan retrospektivnim tokovima. Retrospektivni tok se javlja samo u jednom delu romana, a njegova uloga jeste da prikaže ključni deo fabule.

Ipak, da biste priču u potpunosti doživeli, moja preporuka je da ne čitate prvo kraj. Knjiga je zaista pisana hronološki i tako je treba i čitati. Efekat koji se postiže takvim čitanjem neuporedivo je jači. Ukoliko niste pročitali ovu knjigu, zaista bih volela da to uradite. Ako već jeste pročitali, volela bih da mi u komentarima ostavite vaše utiske.

Ako volite priču koja će vas izmestiti iz sopstvene kože, priču koja će na vas ostaviti dogogodišnji utisak, onda je ovo prava knjiga da je ponesete na odmor i utonete u svet u kom dve žene opstaju i pored svih kamenja o koje se sapliću.

Knjigu možete nabaviti na dva načina – u Delfi ili Laguna knjižarama, ali i onlajn kupovinom sa njihovog sajta. KLIKNITE OVDE ZA ONLAJN KUPOVINU. U oba slučaja možete iskoristiti svoju karticu Kluba čitalaca, pa knjigu možete nabaviti sa određenim popustom. Uživajte!

Jeste li pročitali već ovu knjigu? Jeste li pročitali možda Lovac na zmajeve ili A planine odjeknuše? Volela bih da pročitam vaše impresije o stvaralaštvu Haleda Hoseinija.

Do sledeće #knjigenedelje,

Vaša Vještica!

Knjiga nedelje: “Sakrij me od zaborava”, Tarin Fišer

Da li ste se ikada pitali šta bi bilo da niste ostavili ljubav svog života? Pod glagolom ostaviti ne podrazumevam nužno raskid veze, već prestanak borbe za ljubav. Sakrij me od zaborava je priča u kojoj borba ni u jednom momentu ne prestaje. Čak i kada su na samom dnu, likovi grabe ka površini, ali ne puštaju jedno drugo.

SAKRIJ-ME-OD-ZABORAVA-000013113232138
Fotografija preuzeta sa http://www.vulkani.rs/7ee8e9c3-b4f1-4257-b774-e92716d2ea4e/SAKRIJ-ME-OD-ZABORAVA.aspx#.V4jMBjWDC1Y.

Ono što na samom početku želim da naglasim, odnosno ostavim kao savet – nikako ne čitajte prvo kraj. Znam da ljudi to vole da rade, kada sam bila mlađa, i ja sam to radila, ali da biste potpuno doživeli ovu nesvakidašnju, a opet tako dobro poznatu priču, savetujem da čitate hronološki.

Glavni likovi su Olivija i Kejleb i njihova bezuslovna i bezvremenska ljubav. Kroz roman se prepliću dva fabularna toka, sadašnjost i prošlost. Kroz fabularni tok iz prošlosti saznajemo kako su se Olivija i Kejleb našli baš tu gde jesu u sadašnjosti. Ono što se meni posebno dopalo jeste to što likovi nisu idealizovani. Izgrađeni su potpuno od vrlina i mana, baš kao ljudi od krvi i mesa. Smatram da je to jako dobro zbog konekcije sa čitaocem. Pripovedač je sveznajući, u trećem licu, pa nije teško pratiti fabulu. Mnogo kockica treba složiti, a sigurna sam da će vam biti zabavno dok to radite.

Ipak, ova knjiga nikako nije teško štivo. Baš je onako fino i lagano, idealno za plažu. Sezona letovanja počinje i smatram da je kofer bez nekoliko ovakvih knjiga prazan kofer. Koristite odmor da odmorite i moždane vijuge, a uz ovakve priče koje opuštaju, to je svakako moguće.Tarin Fišer piše jezikom odmora, jezikom koji ne zahteva mnogo tumačenja, sve je vrlo jasno i precizno napisano i nema mnogo vrdanja. Inače, u pitanju je trilogija i ovo je prva knjiga. Kod nas još uvek nema drugog i trećeg dela, jer nisu prevedeni na srpski, ali čisto da znate da možete nabaviti i na engleskom i pročitati sagu do kraja.

Što se tiče nabavljanja, postoje dva načina. Jedan je da je naručite sa sajta Vulkan izdavaštva, kao što sam ja uradila, ili kupite u bilo kojoj njihovoj knjižari ( LINK ZA ONLAJN KUPOVINU ). Drugi način, koji sam otkrila tek kada mi je knjiga stigla, je da potražite na bilo kojoj trafici koja prodaje knjige Vulkan izdavaštva. U tom slučaju je knjiga duplo jeftinija, a meni su je poslali u celofanu koji su spremili za trafiku, tako da znam da joj je cena 299 dinara. Kada kupujem knjige, ja zaista ne žalim novac, ali eto, možda neko želi da kupi više knjiga, pa se svakako isplati da nađe što povoljniju ponudu.

Uživajte u lepoj književnosti!

Vaša Vještica

Knjiga nedelje – “Drvo života” Kristine Kovač

O ovoj knjizi sam vam već pisala, više puta! Oprostićete mi što sam knjigom toliko očarana da ću još jednom o njoj pisati. Zbog čega joj se vraćam nakon nekoliko meseci?

drvo-zivota-korice
Fotografija preuzeta sa Google pretrage.

Kristina Kovač je neko čiju ličnost obožavam. Način na koji ona prezentuje svoju umetnost je po mom skromnom mišljenju genijalan. Ona se zalaže za ono što je dobro, zalaže se za mnogo toga o čemu drugi i ne smeju ili ne žele da govore. Baš sada na početku leta želim da vam ponovo skrenem pažnju na njen roman “Drvo života”.

Pakovanje kofera za more je prilično haotično, bar iz mog ugla. Ipak, koliko god bilo nemogće snaći se u haosu, obavezno prvo spakujem literaturu za more. Zato ću vam u narednih par nedelja preporučivati knjige koje možete poneti na more i uživati u njima.

Dakle, u kofer za more OBAVEZNO spakovati Drvo života Kristine Kovač! Ja ne znam da li postoji bolji ambijent za čitanje ove divne ljubavne priče. Saživećete se sa D.-om i Katarinom Molnar, bićete uvučeni u magični svet divnih Kristininih reči! Neverovatno hrabra priča o životnoj ljubavi.

Drugi razlog što se vraćam na ovu knjigu i ponovo je peporučujem jeste činjenica da sam skoro naišla na neke različite komentare, pa je autorka morala da objašnjava o čemu se radi. Ukratko, mislim da su ljudi navikli na idealne likove u ljubavnim pričama i romanima. Ona je divna i on je divan i njihova ljubav je divna. A šta ako ti se ljubav života desi u potpuno pogrešnom momentu? Da li da propustiš sopstvenu sreću samo zbog konzervativnog društva ili da uradiš ono što ti srce kaže? Pročitajte ovo na svom odmoru i shvatićete šta će vam se poručiti i čemu će vas sve naučiti Katarina Molnar!

Još bih dodala da sam knjigu do sada pročitala tri puta. Svaki put sam je različito doživela i svako čitanje mi je otkrilo nešto novo i nešto lepo. Iz svakog čitanja sam izvukla neke nove pouke. Inače uopšte nisam tip koji ponovo čita istu knjigu. To sam radila jedno sa serijalom knjiga o Hariju Poteru koje sam pročitala bezbroj puta i još toliko ću. Drvo života i još jedna knjiga o kojoj ću vam pisati su dve knjige nakon Harija Potera koje sam pročitala više puta i neprestano im se vraćam.

Ovo je tekst koji je trebalo da ide u sredu, ali pošto sam tada sticajem tužnih okolnosti ostavila moj pozdrav junaku mog detinjstva, Miloradu Mandiću Mandi, ovaj tekst ide danas. Sledeće srede vas ponovo čeka preporuka knjige i opet će to biti neka koju morate da ponesete na odmor i da uživate!

Vaša Vještica!

Knjiga nedelje: “(Ne) verujem u ljubav” Vesne Zakonović Arežine

Malopre me je baš fino ošamarila činjenica da sam u maju napisala samo TRI teksta! Ne mogu da verujem da sam to sebi dozvolila! Odmah sam sela, otvorila blokčić i napravila plan rada za naredni period. Blog je mesto gde beležim svoje misli i ne želim da mi se ponovo dogodi da se ovako olenjim! Činjenica, imala sam zaista mnogo obaveza i zdravstvenih problema, ali ništa nije dobar izgovor za ovo što mi se desilo. Izvinjavam se mojim čitaocima (a sada sa sigurnošću znam da ih ima), nadam se da ćete mi oprostiti što me nije bilo, a ja sam sebi već postavila zadatak da mi se tako nešto više ne desi.

Jedna od novih ideja je to što ću se potruditi da bar jednom nedeljno ostavim recenziju neke knjige, moje utiske i preporučim vam neko fino štivo. Akcenat će biti na domaćim piscima, ali biće i stranih. Prosto je negde moj cilj da kroz te recenzije predstavim naše pisce i njihova dela, pošto mislim da su i nimalo zavidnom položaju, da imaju svoju publiku, ali da više nailaze na negiranje od strane čitalaca i moglo bi se reći neku vrstu predrasuda. Moje mišljenje je da ne postoji bolji način da sagledamo lepotu jezika u potpunosti i da upravo u savremenim književnim delima svedočimo jednom razvoju literarnog jezika o čemu će se za sto ili pedeset godina pisati u istorijama književnosti.

Dakle, prva knjiga koju preporučujem jeste (Ne) verujem u ljubav Vesne Zakonović Arežine. Pre nešto više od godinu dana mi je drugarica moje sestre potražila ovu knjigu. Ona ju je pročitala tako što je uzela iz biblioteke i onda me pitala da li možda imam tu knjigu ili znam gde može da se nabavi. Srećom, živimo u onlajn dobu, pa smo obe izguglale i odmah videle gde i kako možemo pribaviti knjigu. Ostavila sam sebi podsetnik negde u mozgu da kupim knjigu kada budem naišla na nju, odnosno kada budem prolazila pored knjižare u kojoj se prodaje. Usledili su ispitni rokovi, sve neke “preče” stvari i ja nikako da sebi kupim knjigu. U međuvremenu sam saznala da to nije jedina knjiga Vesne Zakonović Arežine, pa sam skoro sela i lepo naručila sebi i (Ne) verujem u ljubav i Mama ipak zna najbolje.

(NE)-VERUJEM-U-LJUBAV-00000395200
Fotografija preuzeta sa Google pretrage.

Knjiga (Ne) verujem u ljubav me je zaintrigirala na prvi pogled, kako bi se reklo. Naime, sam naslov je tako koketno osmišljen da te prosto natera da pročitaš, a do samog kraja knjige ni sama ne znaš da li u ljubav veruješ ili ne veruješ. To je, nažalost, pitanje koje se sve češće postavlja, a na njega nam ne može niko drugi odgovoriti do nas samih.

Vesna Zakonović Arežina je jedna žena zmaj. Dozvoljavam sebi da to napišem, iako je poznajem samo kao pisca i voditeljku sa radija. Da, ona vodi emisiju na Sa Vesnom na Ti, tako da se Radio S može pohvaliti time da u svom kadru zaposlenih ima zmaja, ili bolje rečeno Majku Zmajeva. Pratim je na Instagramu i svakodnevno uživam u njenim objavama koje su neretko citati iz njenih knjiga ili tekstova sa njenog bloga. U svakoj savršenoj reči se tako nesavršeno pronalazim.

Fotografija preuzeta sa Google pretrage.
Fotografija preuzeta sa Google pretrage.

(Ne) verujem u ljubav je priča o dve žene. Jedna ima sve. I druga ima sve. Potrebno je samo da njih dve shvate šta znači imati sve i da do kraja nauče kako da čuvaju to sve što imaju. Neću otkrivati fabulu, ovo je sasvim dovoljno i ovo možete i pročitati na poleđini knjige. Zagovaram teoriju da knjigu treba doživeti i da nikada ne treba unapred znati sve detalje fabule. Knjiga mi se dopala zato što uopšte nije teško štivo. Dakle, čita se brzo, rečenice su kratke i efektne, jezik je moderan, sasvim razumljiv. Ovo je jedna od onih knjiga koju ćete uzeti u ruke i bez daha čitati dok ispijate prethodno napravljenu kafu. Sve vreme će vam igrati osmeh na licu zbog nesvakidašnjih, a opet tako svakodnevnih situacija u koje likovi romana upadaju i kada završite sa čitanjem bićete bogatiji za minimum jednu životnu priču i za minimum jednu sudbinu.

Ja generalno volim knjige u kojima se može na taj način uživati. Knjige o ljudima od krvi i mesa koji se suočavaju sa problemima svakodnevnice. Takvo umeće pisca da izgradi svet sa kojim se možete u potpunosti poistovetiti i saživeti je zaista fascinantno. Zato ću uvek preporučivati takve knjige i uvek ću ih čitati sa zadovoljstvom.

Do sledećeg pisanja,

Vaša Vještica!