Poezija jedne veštice

Фантом

Када ти рефлектор обасја лице, онда отвори очи. Видећеш космос, видећеш мене. Ту сам, то само ти мислиш да ме нема. Буди лав, буди соко, буди лисац. Осмеха нема, суза нема, све је тишина. Корачај, осети како тло под ногама измиче и шкрипи. Знам да се нећеш бојати, бићеш херој, бићеш јак, бићеш храбар. Приђи… Continue reading Фантом