Antonia Dora Pleško – čudo od deteta

 

Kada sam pre par godina redovno pratila jedno muzičko takmičenje, radovala se i tugovala zajedno sa svim takmičarima, preživljavala i pravedne i nepravedne odluke žirija i produkcije, nisam ni sanjala da će mi od svih tih imena samo jedno ostati zauvek u glavi. I gle, devojčica tada, devojka sada, nije ni stigla do uživo emisija i famoznog finala, a jedina je od svih potpuno autentična i predivna.

Continue reading “Antonia Dora Pleško – čudo od deteta”

Advertisements

Zvezda u moru istih – Roko Blažević

Ružičastu televiziju ne gledam. Protivnik sam svake emisije koja se emituje na istoj, posebno svih izmišljenih gostiju. Toliki animozitet prema jednoj režimskoj televiziji pregaziću samo zato što se o Roku Blaževiću ne može ćutati. Posebno ja, kao neko ko je uvek tu da podrži mlade, pretalentovane ljude, zaista ne smem da ne napišem koju reč o ovom divnom Splićaninu.

Continue reading “Zvezda u moru istih – Roko Blažević”

“Ko nam je ubio radio?”, Ničim izazvan, 06.02.2017.

Moja višegodišnja ljubav prema muzici benda Ničim izazvan još je veća od kada sam bila na njihovom koncertu. Zato ne mogu da dozvolim sebi da na blogu ne spomenem njihov najnoviji singl Ko nam je ubio radio? koji je pušten u etar 06. februara.

Continue reading ““Ko nam je ubio radio?”, Ničim izazvan, 06.02.2017.”

Aleksandra Radović i njeno cARstvo

Živimo u državi gde se komrcijalna muzika stvara iz dana u dan. Mnogi bi ljude okarakterisali kao otupelu skupinu koja pada na grandizaciju. Na svu sreću, u našoj državi postoji i gaji se ona muzika koja je daleko od kiča i šunda. Muzika koja nosi emociju, lični pečat jedne divne žene i punoznančne tekstove koje treba razumeti.

Continue reading “Aleksandra Radović i njeno cARstvo”

VEOMA VAŽNA PORUKA: Highway – Lud, 15.10.2016.

Kada sam prošle godine pisala o X factor-u, dosta mojih redova bilo je posvećeno crnogorskom bendu Highway. Kroz tekstove sam stalno potencirala da je fama koju donosi sam šou trenutna i da će učesnici morati sami da se potrude da ne budu zaboravljeni. Momci iz benda Highway se itekako trude, a taj trud se definitivno isplatio.

Continue reading “VEOMA VAŽNA PORUKA: Highway – Lud, 15.10.2016.”

Nemanja Guzijan – Zamrače se beli dvori

Kada sam pre nešto više od godinu dana pisala o Iks faktoru, stalno sam spominjala kako se ne postaje popularan ili, uslovno rečeno, zvezda preko noći. Za tako nešto, potrebno je vreme, ali pre svega uporan rad i trud. Kada grabiš ka nečemu što voliš, nema sumnje da ćeš na kraju ubirati plodove sa sopstvenog drveta uspeha. Ne kaže se bez razloga one step at a time – koristim upravo ovaj idiom iz engleskog jezika zato što ne mogu da pronađem semantički jednak u našem jeziku.

Continue reading “Nemanja Guzijan – Zamrače se beli dvori”

#SrbijaRocks – Samostalni Referenti

Muzički karavan festivala Srbija Rocks, koji je u subotu 20. avgusta počeo u Aleksincu, obilaziće gradove u Srbiji. Cilj ovog festivala jeste decentralizacija kulture, odnosno širenje dobrih vibracija i dobre muzike po čitavoj zemlji, a ne samo u prestonici. Koncept je jako lepo zamišljen, a ovaj tekst sam ostavila upravo da zaokružim priču i pokažem da se cilj definitivno ostvaruje.

U subotu sam zbog obaveza uspela da stignem na festival tek oko deset časova. Dok sam prilazila Tašu, svaki ton me je pokretao, a pojma nisam imala koji je bend na bini. Nekih petnaestak minuta smo na ulazu čekale drugaricu, a za sve to vreme nisam mogla mirno da stojim.

14039927_1203826439679642_3626880334782929702_n
PHOTO: ALEKSANDAR ZEC

Moram priznati da je to bio prvi put da se uživo srećem sa čistim ska zvukom i da sam zaista ostala opčinjena. Ta opipljiva ritmičnost koja ti ne da mira je iskustvo koje svakako treba doživeti. Bila sam oduvana činjenicom da bend Samostalni Referenti postoji već DVADESET godina, prosto sam se osećala kao onaj bivši premijer koji je o svemu bio neobavešten. Prosto nisam bila lenja, već sam kod kuće ponovo preslušala neke pesme koje sam upamtila i shvatila koliko toga sam propustila. No, u životu se uvek vodim time da ni za šta nikada nije kasno. Kada sam ostavila jedan duži komentar na njihovoj zvaničnoj stranici, dobila sam informaciju da im je nekada neki čovek nakon jednog koncerta rekao da su najbolje čuvana tajna Beograda. I zaista jesu. A ja sam im neizmerno zahvalna što su tu tajnu na jedno veče podelili sa nama.

Tekstovi su im fenomenalni! Na jedan sirov, zvučan način bave se različitim temama, a upravo zbog svoje autentičnosti vrlo lako ulaze u uho. Sam muzički pravac je takav, malo poziva na bunt, ali određenu i zdravu dozu bunta i pobune pred okovima socijalne realnosti.

Znate li šta je ljubav na prvo slušanje? Ako ne znate, onda bi ova priča trebalo da vam upravo to pokaže. Ako znate, onda razumete koliko sam se zaljubila u jednu ovakvu vrstu ritmičnosti i pokretačke energije. Muzika benda Samostalni Referenti pokreće, živi i izmešta u neku drugu dimenziju. Ovo, svakako, morate doživeti, makar jednom!

Vaša Vještica

#SrbijaRocks – Marčelo i Napeti Quintet

U sklopu Srbija Rocks festivala, koji je počeo sa održavanjem 20. avgusta u Aleksincu, nastupio je Marčelo i sa Napetim Quintetom izveo Napet šou. Pored nastupa benda Ničim izazvan, ovo je bio jedan od onih koje sam sa nestrpljenjem iščekivala.

14102580_10155086782309057_5704204425467234219_n
Photo by Aleksandar Zec

Strašno me nervira kada ljudi daju sebi pravo da o jednom umetniku komentarišu podrugljivo kao o “običnom recitatoru”. Marko Šelić Marčelo se bavi pisanjem. Studirao je srpski jezik i književnost, što nas čini kolegama. Osim njegove muzike, jako volim i da čitam njegova dela. Mislim da je malo pretenciozno da ja govorim o njegovom neverovatnom  talentu – no, dozvoliću sebi da napišem par redaka.

Način na koji Marčelo barata rečju je prosto neprikosnovnen. Uvek sam to govorila i uvek ću stajati iza te izjave. Jako retko danas neko ume tako da složi rečenicu koja nosi ne emociju, nego ja ne znam kako ono da nazovem. Svaku reč osetiš, svaka te bocne, svaka te trgne i protrese i prosto se izgubiš. Marčelovi tekstovi uvek imaju fabulu, primetila sam da skoro uvek imaju jako efektnu kulminaciju i jedino što se ponavlja je refren. Ponavljanje refrena ima funkciju potvrde iznesene poruke. Prosto, očigledno je da tekstove piše jedan ogroman talenat i neverovatan osećaj za jezik.

U čitavoj ovoj priči ne smem da zaobiđem predstavu Doktor Nušić za koju je sve teksotve songova radio baš Marčelo. Možete da zamislite samo spoj režije Kokana Mladenovića, neverovatnih Marčelovih tekstova i fascinantne glume glumaca somborskog i kruševačkog pozorišta. Ako ne možete, onda ni ne razumete. Ja sam, najblaže rečeno, bila oduševljena onim što sam tada čula i videla.

Na Srbija Rocks festivalu, Napetovci su nastupili poslednji. Negde sam znala da neću čuti mnogo starijih pesama koje obožavam, ali sama koncepcija njihovog nastupa je takva da prosto za to i nema mnogo mesta. Teme kojima se Marčelo bavi su različite. Od jednog zdravog pogleda na nimalo lepo stanje društva u državi, pa sve do najemotivnijih situacija iz života jednog običnog smrtnika. Ovaj nastup je , zapravo, jedan ozbiljan performans. Nikako ne podrazumeva jednog čoveka koji nešto govori u mikrofon. Naprotiv, na ovom nastupu osetićete i muzičku i scensku i verbalnu umetnost. Sa razlogom je čitav taj performans Napet šou. Ipak, čitavu priču zaista ne bi mogao da iznese samo jedan čovek. Uz pomoć Ministra lingviste (ime mi se jako, jako dopada – zbog struke, valjda), zatim uz neverovatan vokal ozbiljne carice Nevene Glibetić i uz muzičku pratnju gospodara violine, saksofoniste, gitariste i bubnjara, a uz neizostavnu podršku DJ Raid-a, Marčelo je našem gradu zaista priredio nešto što do sada nismo imali prilike da vidimo i čujemo.

Ono što je najzanimljivije jeste činjenica da sam pri izlasku sa Taša samo slušala komentare o tome kako je napravio neviđeno dobar nastup i usklike iznenađenja zbog energije koju je ovaj umetnik preneo na svoju publiku. Ponovo, smatram da su poruke koje tekstovi Marka Šelića nose odlične i jako mi je bilo drago što je bilo dosta mlađih generacija koje će tek izrastati na ovim rečima. Punoću hip hop teksta retko ko može da ostvari na ovaj način.

Srbija Rocks – uspeli ste.

Vaša Vještica

 

#SrbijaRocks – Ničim izazvan

Bilo je leto 2012. godine. Za razliku od ovog, zaista su vrućine bile velike, a mi smo bile tinejdžerke. Na kraju tog tinejdžerskog doba je bilo nezamislivo provesti veče kod kuće. Kada uveče temperatura malo spadne, idealno je bilo otići do gradskog parka, gledati u nebo puno zvezda i slušati omiljenu pesmu. Prva asocijacija na leto 2012. godine je upravo pesma O tebi, tada novog i mladog benda Ničim izazvan. Ničim izazvani, moćni glasovi i note ovog benda, obeležili su najlepši i najbezbrižniji period moje mladosti. Četiri godine kasnije, ovaj bend obeležio je još jedno moje leto fenomenalnom svirkom kojoj mi je bila izuzetna čast da prisustvujem.

Srbija Rocks je festival koji je počeo 20. avgusta 2016. godine u Aleksincu, mom rodnom gradu. Moram priznati da se osećam malo počastvovano što je jedna ovakva organizacija odabrala upravo naš grad za početak širenja dobrih vibracija u Srbiji. Cilj ovog festivala je da i ljudi iz unutrašnjosti dobiju priliku da čuju dobru muziku uživo, a uz izvođače koji će posećivati gradove u Srbiji, nastupaće i lokalni bendovi. U sklopu ovog festivala, u našem gradu nastupili su Samostalni referenti, Ničim izazvan i Marčelo i Napet quintet.

Fotografija preuzeta sa zvanične Fejsbuk stranice benda "Ničim izazvan". Autor: ALEKSANDAR ZEC
Fotografija preuzeta sa zvanične Fejsbuk stranice benda “Ničim izazvan”.
Autor: ALEKSANDAR ZEC

Postoje bendovi koji su komercijalni, bendovi koji svoju muziku isključivo prodaju. Postoje i bendovi koji muziku osećaju i koji muziku vole – upravo je takav bend Ničim izazvan. Ne bih ja rekla da su oni ničim izazvani, izazvani su definitivno ogromnom ljubavlju prema muzici i lepoj reči. Muziku volim, obožavam i vrlo lako prepoznajem emociju kada je ona istinska. Svaka reč u tekstovima koje pišu Bojan Gluvajić i Boris Bakalov nosi izvesnu težinu i autentičnu poruku. Njihova prirodnost neometano isplivava na površinu i prosipa se pred publikom. Da nema takve energije, takve pokretačke moći, jedan bend ne bi opstao. Nesebično tvrdim da su pred ovim bendom godine i godine odličnih svirki, a ja obećavam da ću se truditi da što manji broj istih propustim.

Kontakt kakav ovaj bend ima sa publikom je neverovatan – a saznala sam da smo po tom kontaktu mi, kao publika, sinoć bili posebni, što mi je neverovatno prijalo. Počastvovani smo i prilikom da čujemo novu pesmu za koju će spot i studijska verzija izaći tek u oktobru i mogu vam reći, ja jedva čekam! Pesma je fenomenalna, a u oktobru će mi doći taman kao poklon za rođendan! Prava muzička satisfakcija je kada te svaki ton dotakne i pokrene i ne dozvoljava ti da mirno stojiš.

Kada se spoje neverovatni zvukovi koje proizvode Mane Gluvajić bas gitarom, Igor Martinko violinom, trombonom ili harmonikom, čime ustreba, Borislav Kuga klavijaturom, Nemanja Vujović akustičnom gitarom, Marko Leđenac bubnjevima, Nikola Petrović trombonom, a onda se to začini pratećim vokalom Gage Ilić i upotpuni zvucima gitare i divnog glasa Bojana Gluvajića, a kao kruna na sve to dođe glaščina Borisa Bakalova – dobije se, ni manje ni više, nego savršenstvno zvuka ljubavi prema muzici. Ono što je meni fascinantno jesu tekstovi koji se tako dobro sažive sa tonom. Emociju ne nosi samo reč ili nota, već to čini jednu neraskidivu vezu koja se oseti u publici. Moj široki osmeh na licu nakon svake pesme govorio je koliko sam očarana ovim bendom.

Jedan tinejdžerski san sinoć je odsanjan. Srce mi je bilo puno, a posebno zbog toga što je bilo dosta mlađih generacija u publici. Nisu svi krenuli krivim putem, deca još uvek umeju da prepoznaju dobar zvuk, kvalitetnu muziku, a to je ono što je i jedan od ciljeva ovog festivala. Još jednom – oduševljena sam i očarana, a to samo znači da sve ovo itekako ima smisla!

Dođite nam ponovo, ničim izazvani umetnici! Srešćemo se bilo gde!

Vaša Vještica

Čemu me je naučila druga sezona Iks faktora?

Nakon nedelju dana od zvaničnog završetka druge sezone Iks faktora, rešila sam da i ja na blogu stavim tačku na ovu priču. Međutim, naravno, to sam morala da uradim jednim ovakvim tekstom. Dakle, ovo će biti jedno sumiranje utisaka nakon vrlo uspešne sezone, ali i tekst koji će svima onima koji su konstantno gunđali i nešto im se nije dopadalo pokušati da pokaže šta su sve mogli da nauče u ovoj sezoni, na ovaj ili onaj način. Jedno je sigurno, ja sam za ovih par meseci mnogo toga otkrila i naučila, pa za početak, hvala na tome Iks faktoru.

logo-xf

Produkcija Iks faktora me je naučila koliko neko može biti tolerantan. Ovo zvuči malo smešno, ali tako je. Naime, kada sam krenula da pišem recenzije epizoda i da ih kačim na sve moguće linkove na zvaničnoj stranici Iks faktora na Fejsbuku, ljudi iz produkcije mi ni u jednom jedinom momentu nisu uklonili ni jedan jedini link, već su mi dozvolili da sve svoje tekstove delim. Često sam u tekstovima spominjala ovo “produkcija”, pa bih da objasnim šta podrazumevam pod tim terminom. Naime, produkcija nije jedan čovek koji diriguje šta će se i kako raditi, produkcija je mnogo, mnogo ljudi, uglavnom onih iza kamere, ljudi koje nismo videli, a zaslužni su za sve ono što smo videli. To su ljudi koji su prilično velika imena u tom produkcijskom svetu, ljudi koji svoj posao rade besprekorno, pa zaista nije čudno što o njima pišem sa ovolikim poštovanjem. Zaista bi bilo divno biti deo jedne, slobodno mogu reći, takve velike porodice.

5575ec31-3958-47f2-97b3-1194b0094cfb-11402556-779110485543420-6246276996956179671-o-718x446

Takmičari, oni koji su činili srž čitavog projekta, su me naučili kako rivalstvo zaista može da se ostavi negde tamo i da jedna grupa ljudi može zaista i da diše kao jedan. Svi takmičari, posebno ovi koji su stigli do poslednje faze u takmičenju, lajv emisija, su se zaista družili. Ja sam empata, neko ko se strašno vodi intuicijom i osećajem, a ono što sam ja u odnosu naših takmičara videla jesu samo najiskrenije emocije. I pritom, nije bilo ni jedne jedine negativne. Rađale su se ljubavi, rađala su se prijateljstva. Čini mi se – veze za čitav život. Čak i kada su novinari pokušavali da im poruše te odnose, nisu uspevali. Dočekivali su nas iz nedelje u nedelju nasmejani i mislim da je ovo jedini takmičarski šou gde nije bilo vidljivo to rivalstvo, već su zdušno navijali jedni za druge. Baš zbog toga su svi oni pobednici, kao što i napisah u prethodnom tekstu o poslednjem lajvu, tj. finalu. Imali smo prilike da se uverimo u to da su svi oni neverovatno talentovani, ali i dobri ljudi. A nekada je zaista potrebno publici servirati takvu jednu sliku, nakon toga sve lakše ide.

still060800003

Mentori su me naučili koliko neko može imati znanja, razumevanja i zdravog autoriteta. Četiri gigantskih imena sa ovih prostora – Željko Joksimović, Tonči Huljić, Aleksandra Kovač i Massimo Savić.

v9

Željko Joksimović me je naučio da je nekada dobro igrati i nefer igricu, ako će to iznedriti nešto dobro. U njegovim igricama je uvek bilo najviše tih nekih trzavica koje su i činile šou, podizale rejtinge, ali i razočaravale. Moram da priznam da mi se mnogo toga u njegovom radu nije dopalo, ja bih to drukčije. Ali upravo se o tome radi. U toj stolici je sedeo Željko Joksimović, ne neko od nas i on je tačno znao šta radi i kako. Činjenica je da upravo zbog njega nećemo zaboraviti momente poput onog kada je odlučio da nakon Kuće sudija pošalje kući pretalentovanu Antoniu Doru Pleško (više o tome OVDE) ili momenat kada je hiljadu puta vratio na scenu Milicu Lojić i hiljadu i jedan put mu nešto nije odgovaralo. Morate priznati da to jesu momenti koje nećemo zaboraviti.

X-faktor-takmicenje-2702-20

Tonči Huljić me je naučio da nekog mogu da zgotivim iako mi je godinama antipatičan. Kada sam bila klinka, Magazin je radio punom parom i uvek me nervirao onaj neki sa kovrdžama u spotovima. Ne znam zbog čega, ali bio mi je antipatičan. Setićete se i da sam u onom prvom tekstu pisala o tome da ne volim Tončija, ali poštujem njegov rad. Sada, još više poštujem njegov rad. Prosto sam negde znala da će on dobiti grupe, kud ćeš boljeg mentora grupama od Tončija Huljića? Zaista je radio odličan posao. I još jednom pokazao da ga ne moraš gotiviti, ali da moraš voleti ono što on napravi. Mislim da je svojim savetima pomagao takmičarima iz svoje grupe. Mislim da ih je usmerio na prave puteve, a na njima je da li će to slediti. Ja bih sledila, svakako. Vidite koliko godina opstaje Magazin bez obzira na sve okolnosti?

v128344

Aleksandra Kovač me je naučila koliko jedna žena može biti velikog srca. Ona je to mene odavno naučila. Tinejdžerske dane sam provodila uz njenu muziku i ništa manje je ne volim i ne cenim i sada. Možda i više. Ne možda, sigurno. Aleksandra je neko čiju muziku obožavam od ranog detinjstva. Obožavala sam K2 i onu sestru sa narandžastom kosom. Kada je 2005. godine izašao album Med i mleko sve pesme sam znala napamet i tako je bilo i sa svakim sledećim. Dakle, ljubav prema muzici Aleksandre Kovač datira odavno. Kada sam čula da će ona u ovoj sezoni zauzeti mentorsku stolicu odmah sam znala da tu nema greške. Ona je pre svega izvrsan pedagog, ali i neko ko ume da na lep način kaže i ružne stvari, da ublaži kad treba, ali i da pojača kada je neophodno. O njoj sam najviše i pisala tokom takmičenja, pa se neću ponavljati. Želim samo još da joj se zahvalim ovako javno što postoji, što me čini ispunjenom upravo njena muzika i što je tako divna kako jeste. Hvala ti, Aleksandra!

CIHZ3cOUAAEj7I6.jpg large

Massimo Savić me je naučio kako neko može biti pravi umetnik. Njegovu muziku sam volela i ranije, za razliku od mnogih mojih vršnjaka, sa njegovim radom sam bila upoznata. Taj melanholični, a opet energični glas je uvek u meni izazivao žmarce. To je prosto muzika u kojoj se samo uživa. Strašno bih volela da posetim bar jedan njegov koncert, a ne sumnjam da bih i više od jednog posetila kada bih imala priliku. To se do sada nije desilo jer ih prosto u mom okruženju nije bilo, što ne znači da se neće desiti. Kao što je Tonči bio prava stvar za bendove, isto tako je Massimo bio prava stvar za one malo starije takmičare. On je neko ko je mogao da im prenese toliko godina iskustva i samo im dune vetar u leđa, što je i učinio. Nije mi čudno što je pobednik Iks faktora upravo iz njegove grupe. Ovom prilikom želim da mu čestitam od srca, verujem da je neverovatno ponosan što upravo njegov Amel nosilac titule pobednika.

still062100067

Amel Ćurić, me je naučio da iskrenošću možeš da pobediš. Oduševio me je onog trenutka kada je rekao da ne želi da govori o privatnom životu, da je on tu da peva i bavi se muzikom. Dakle, čovek svestan svog položaja. Bio mi je presmešan kada je u Kućama sudija rekao da je zamislio da je raskinuo sa Ninom Badrić, pa njoj pevao pesmu. Naučio me da je potrebno da samo stvoriš atmosferu, i sve nekako dođe samo od sebe. Sve nas je naučio da sopstveni uspeh moramo graditi od nule i da se to uvek, ali uvek na kraju isplati. I to je ono što je najbitnije!

Stalno sam ponavljala da su oni kostur čitavog projekta, spona koja veže sve elemnte i definitivno ljudi bez kojih projekat ne bi funkcionisao. Neophodni Aleksandar Radojičić, nezamenljiva Sneže Velkov i neverovatna Antonija Blaće.

1989652-aca-radojicic

Aleksandar Radojičić me je naučio da se ne može svima dopasti način na koji ja volim Iks faktor. On je bio taj neko ko se najmanje oglašavao u vezi sa mojim tekstovima, iako sam mu, kao i ostatku ekipe, uvek slala recenzije preko Tvitera. Međutim, sigurna sam da je koju rečenicu ipak pročitao.U prvim tekstovima sam ponavljala kao papagaj da su se glumci u ulogama voditelja slabo snalazili i obično je zaista i bilo tako. On me je još naučio da ne mora sve da bude onako kako se očekuje. Mnogi (ovde mislim na ljude koji su komentarisali na društvenim mrežama, a verujem da su ljudi koji ga poznaju znali da će razvaliti ovu ulogu) su očekivali od njega da će kiksnuti, međutim, ja se ne sećam glumca koji se bolje snašao u ulozi voditelja. U nekom intervjuu je rekao kako se od glumaca i očekuje da budu dobri voditelji, a on je svoje sposobnosti pokazao na pravi način. Znali smo da ume da igra fudbal, da ume da igra košarku, da ume da piše pesme, a sada smo videli da ume da bude i pravi domaćin. Sa emisijom se saživeo i ono što je meni fascinantno bilo jeste to da se ni u jednom momentu nije videla bilo kakva izveštačenost, naprotiv, mislim da prirodniji nije mogao biti. Na kraju to uopšte više nije ličilo na debi, već na jednog voditelja koji za doručak može da pojede neke sa mnogo većim iskustvom na televiziji.

still052500049

Sneže Velkov me je naučila makedonski jezik! Šalim se, naravno, znam makedonski odavno! Sneže me je naučila mnogo toga. Ona je jedini član voditeljskog tima koji je sačuvan iz prethodne sezone. Mislim da to mnogo govori o njenim sposobnostima. Čak i u onako odrađenoj prošlogodišnjoj verziji Iks faktora, ona je uspela da ostane svoja, da se dovoljno istakne i da sačuva svoje mesto u projektu čak i nakon promena u produkciji. Naučila me je da možeš uvek da pobediš. Iako je nisu mnogo prikazivali, nekako mi se činilo da je u audicijskim emisijama bilo manje nego drugih, uvek kada su je prikazali ja sam sa uživanjem gledala i slušala. Mnogo se polemike vodilo o tome što ona govori na makedonskom jeziku. Makedonka je, ne znam šta ste očekivali? A s druge strane, ja sam je uvek razumela jer je makedonski jezik samo još jedna redakcija onog jezika kojim svi govorimo na ovim prostorima, pa je prosto sve i razumljivo ako dobro poznaješ maternji jezik. Što se razumevanja tiče, dakle, ja problema nisam imala. U drugom delu šoua, kada je Sneže bila u bekstejdžu sa Nikolinom, verujem da je takmičarima mnogo pomagala u smislu da ih je hrabrila, da im je razbijala tremu. Takođe, oduševljena sam njenim oštrim jezikom i pitanjima koja je postaljvala. Sve su to bile smislene celine i tu nije bilo mesta greškama. Blagodaram, Sneže!

MG_8760-570x330

Antonija Blaće me je naučila šta je iks faktor, šta je ono nešto što svi posedujemo, kako da to pronađem i kako da to sledim. Antonijin rad sam pratila još u Velikom bratu, međutim, ne u potpunosti. Znala sam da je ona jedna od voditelja tog regionalnog Velikog brata, ali tu sezonu nisam pratila. Kada sam pročitala da će ona voditi ovu sezonu Iks faktora, znala sam da je to pun pogodak. I zaista, njena spontanost, njena energija je nešto bez čega ovaj Iks faktor ne bi imao svoj iks faktor. U prethodnim tekstovima sam uvek pisala o njoj, možda i malo preterala, ali to je bio moj način da iskažem oduševljenje što jedna takva osoba postoji i što imam priliku da je gledam na televiziji. Antonija je neko ko je sve moje tekstove čitao. Ona je uvek te tekstove i podelila na svom profilu na Tviteru. Ono što ne znate je da sam ja pred svaki lajv njoj slala po jednu poruku sreće, a ona mi na to odgovarala kao da smo dugogodišnje prijateljice. Poenta je da je komunikacija sa njom toliko prirodna, da sam shvatila da se radi o javnoj ličnosti tek kada sam videla da svi portali prenose fotografije sa njenog venčanja. Ako sam dobro shvatila, a mislim da jesam, ona je prepoznala moj trud u čitavoj ovoj priči i meni je ogromna nagrada što me je tokom ovih par meseci nesvesno baš ona najviše bodrila i davala mi snagu da izguram do kraja. Jednom prilikom mi je i sama rekla da je projekat mnogo zavolela, a da sam i ja imala svog udela u tome. To je, ipak, priznanje nad priznanjima, kakvo nisam mogla ni da sanjam. Hvala ti, divna Antonija!

11696766_10207081015721738_1961685973_n

Ono što je najbitnije, ovogodišnja sezona nas je sve naučila da treba da se volimo. Iznedrila je prijateljstva, iskrena prijateljstva, muzikom spojila ljude. Naterala nas da zaboravimo ono što nam je nametnuto i uživamo u onome što neki novi dan nosi.

Na samom kraju, zatvorila bih ovu priču, tačnije pritvorila, jer sam ja uživala pišući ove tekstove, tako da ću najverovatnije to raditi i u toku sledeće sezone. Jedino što bi me moglo odvratiti jesu neke drastične promene što se tiče ekipe koja radi sve ovo, a nadam se da toga neće biti. U svakom slučaju, nije bilo lako. Bilo je svega, a ja sam se uvek trudila da tekstovi budu smisleni, da budu objektivni i čini mi se da sam u dobroj meri uspela u tome. Nije praksa da neko tamo sa strane na ovaj način piše o nečemu, posebno o ovako velikom projektu kakav je Iks faktor, ali prosto sam odlučila da se ne opirem inspiraciji, da do kraja uradim ono što sam nesvesno započela, a sudeći po komentarima, ispalo je sasvim pristojno. Ne opterećujem se brojevima, ali veliki su u pitanju, što se posetilaca na blogu tiče. Znam da su tekstovi našli put do čitalaca, nadam se da sam uspela da im prenesem bar deo emocija sa kojima sam ja pisala i da će nastaviti da prate Iks faktor.

O lošim stvarima, i da ih je bilo, sam još na samom početku odlučila da ne pišem. Ja sam neko ko širi isključivo pozitivnu energiju, pa je eto, tako i nastao ovaj tekst kojim ću zaključiti drugu sezonu Iks faktora. Čekamo sledeću.

A do tada, voli Vas

Vaša Vještica!