Alternativna medicina i zašto NE u ovom slučaju

Oboleli od JIA u startu imaju slabiji imunitet. Bolest sa sobom nosi i niz imunoloških smetnji, što znači da su oboleli osetljiviji na prehlade, viruse, sve te, da kažem laički, prolazne bolesti. Oprostite ako budem negde grešila sa terminologijom, ja ovo pišem iz iskustva, a ne kao lekar. Moja ciljna grupa su ljudi oboleli od artritisa, prvenstveno deca, ali i odrasli. Ja želim da njima pomognem u ovoj teškoj borbi, ali i da ljudima uopšte skrenem pažnju da ovo nije šala, da je danas ova bolest, nažalost, sve učestalija, a sve manje shvaćena.

Da se vratimo slabom imunitetu. Od kada sam se razbolela, dakle već 11 godina, sezonski virusi me ne zaobilaze i moj organizam je zaista osetljiviji. Ako kod zdravih ljudi virus traje 3 dana, kod obolelih od JIA će trajati 6 dana – to je otprilike uvek tako. Ako se ne počne na vreme sa adekvatnom terapijom, onda se dešava ono što niko od nas ne želi – dolazi do komplikacija, najčešće u vidu upale pluća. Ni ove, naizgled bezazlene, prolazne bolesti, se, uz prisustvo neke hronične bolesti, ne mogu lečiti isključivo alternativom. Shvatate onda zbog čega mi se diže kosa na glavi svaki put kad mi neko kaže da bih mogla malo da se lečim samo čajevima, povrćem i biljkama.

biljnicajevi

Ja verujem u moć lečenja alternativnom medicinom. Uzimala sam gomilu vitaminskih bombi, pokušavajući da na taj način ojačam sopstveni imunitet. Trudila sam se da mi ishrana bude raznovrsna – da tu bude svih hranljivih sastojaka, da bude obilno vitaminima, tj. voćem i povrćem. Kada se suočiš sa činjenicom da ćeš ceo život sa sobom nositi jedan žig, jednu hroničnu, neizlečivu bolest, onda se potrudiš da sebi olakšaš do maksimuma. Ako mi je dobro, ako se bolje osećam kada pijem razne biljne čajeve, unosim određenu dozu voća na dnevnom nivou i nijedan obrok mi ne oskudeva povrćem punim vitamina, onda je sasvim logično da će mi to prerasti u rutinu, tačnije, u način da sebi alternativno pomognem.

Drugs+pills+medicine+XXX+high+res

Ipak, lečenje JIA se ne može ovde završiti. Dakle, nikako nije dovoljno da se zdravo hraniš, piješ biljne čajeve, stavljaš biljne obloge i da ti bude bolje. O samoj kompleksnosti ove bolesti sam već pisala, pa se ne bih bespotrebno ponavljala. Ono što nisam napomenula jeste da usled nepravilnog lečenja JIA može doći do oštećenja na zglobovima koja prouzrokuju različite deformitete. Danas se to ne dešava, jer je medicina napredovala, kao što i znamo i jer se boles uglavnom otkrije na vreme. Uz pravilnu terapiju lekovima, pisala sam koliko je moja terapija bila agresivna, ja sam uspela da sačuvam zglobove do te mere da ja imam svega dva deformiteta na telu – jedan na potiljku i jedan na prstu na nozi. Taj na nozi je potpuno deformisan, iskrivljen, ispao iz ležišta, a verujem da je loša obuća imala svog uticaja u tome, pored JIA, naravno. Kada sam bila pod najagresivnijim terapijama Pronizonima, Metotreksatom i Enbrelom, kada bi mi se zglobovi uplalili, otekli, postali jako bolni – mama mi je stavljala obloge od domaćeg belog vina. Natopljene krpice je stavljala na kolena, skočne zglobove i šake. Kada bi stavila prvu krpicu i dok bi stigla do poslednje, prva krpica bi bila već vrela i morala bi ponovo da se natopi. I tako u krug. Bilo je užasno.

prehrana

Uz sve te terapije, pila sam i vitaminske bombe jer sam uvek bila anemična. To znači da su moja crvena krvna zrnca bila prazna, nisam imala dovoljno gvožđa i morala sam ishranom da to popravljam. Zato sam i zamrzela džigerice i cvekle, jela sam ih često, a nije bilo efekta. Dok nisam počela da tabletirano unosim gvožđe, nisam mogla ni da se rešim anemije.

Dakle, alternativna medicina je sasvim u redu. Ali u ovom slučaju ne može biti samostalna! U redu je da svom organizmu pomažemo unošenjem najrazličitijih vitamina, da čajevima i lekovitim biljem jačamo imunitet, ali bolesti koji su ovako agresivne se ne leče time. Jednako agresivna terapija je nepohodna da bi lečenje bilo uspešno.

Ljudi često ne shvataju koliko bole osuđujući komentari kada moraš da popiješ lek, a oni te popreko pogledaju, govore kako se bespotrebno kljukaš lekovima i kako to nije dobro za tebe. A ne znaju koliko je teško kada pogledaš u šaku punu tableta, pa sve to moraš da popiješ. Niko ne zna koliko ti je teško što u sebe unosiš toliko hemije, a znaš da se bez toga ne možeš izlečiti. Ove teme su osetljive i o njima se ne govori mnogo. Kada sam bila mlađa, smetale su mi ove osude, osećala sam se povređeno nakon svake konstatacije da treba da bacim lekove i lečim se biljkama i povrćem. Shvatala sam to kao atak na moj način borbe i lečenja, a danas shvatam koliko su to zapravo neuki, bezazleni komentari onih koji sve najbolje na ovom svetu znaju. Agresivna terapija je na meni ostavila vidljive tragove, ali sam bar uspela da sačuvam zglobove koje je predator JIA prvenstveno i napao i ja sam srećna zbog toga.

Ne bojte se lekova, oni čuvaju ono što JIA napada. Slušajte lekare, pratite uputstva i ne lečite se na preporuku ove ili one babe ili tetke. Alternativna medicina pomaže, ali kod ovako ozbiljnih oboljenja – ne. A vi se trudite da obolelima ne punite glavu bespotrebnim konstatacijama koje počinju sa “Ti treba…”, “Ti moraš…”. To ume da zaboli, posebno one najmlađe.

Problemi i upornost – vežbanjem do izlečenja

Pored bezglutenske ishrane i neophodne terapije lekovima, o kojima sam pisala u prethodnim tekstovima iz ovog ciklusa, važno je spomenuti fizičku aktivnost – odnosno određene vežbe koje je potrebno raditi svakodnevno na putu do izlečenja rezmatskog artritisa. Sve to u teoriji zvuči vrlo jednostavno, a kada se u praksi sve iskombinuje nailazimo na određene probleme – i mi, oboleli od artritisa, ali i okolina.

Kad sam se razbolela, doktorka mi je napisala zahtev za oslobođenje nastave fizičkog obrazovanja. To se kosilo sa njenim insistiranjem da svakodnevno radim određene vežbe, pa mi je objasnila da profesori fizičkog vaspitanja često umeju da preforsiraju učenike, a da vežbe koje ja treba da radim moraju biti posebne. Svako bavljenje sportom bilo je isključeno, da ne bih forsirala već bolesne zglobove – osim plivanja, plivanje je itekako dozvoljeno. To onda objašnjava činjenicu da se pod agresivnom terapijom, a uz minimalnu fizičku aktivnost metabolizam olenji i prilično uspori. Imala sam bezbroj neprijatnih situacija na časovima fizičkog, kada bi svi radili, a ja sedela na klupi. Ono što nikada neću zaboraviti jeste trenutak kada nam je nastavnik fizičkog, a i naš razredni starešina u osnovnoj školi, dobro upoznat sa mojim zdravstvenim stanjem, proveravao da li nam je kičma kriva. Kada sam ja došla na red, pred celim odeljenjem je rekao kako su meni kriva kolena i kako to mora da se ispravi. A znao je da su oštećenja koja artritis nanosi zglobovima trajna. To je rezultiralo ismevanjem u svlačionici, i to od osobe za koju sam do tog trenutka verovala da mi je prijatelj.

12030936_10207785713738748_559288772_n

Meni je uvek najviše pomagalo plivanje, zbog toga je to moj prvi savet obolelima od artritisa. Znam da je finansijska kriza u jeku, a bez vrdanja, lečenje reumatskog artritisa kod dece jeste skupo. I sama sam bez bila bez plivanja par godina, a ovog leta sam plivala u jezeru i mogu vam reći da osećam olakšanje. Naime, vežbe u vodi i samo plivanje su jedina fizička aktivnost koja ne izaziva bolove kod obolelih od artritisa. Dakle, nema ograničenja, nema suza, nema bolova. U mom iskustvu je tako bilo. Da sam imala bazen u kući, verovatno bih se do sada izlečila! Šalu na stranu, zaista, ono što je mojim zglobovima najviše prijalo jesu vežbe u vodi i ni od čega drugog ne bih osetila takvo olakšanje u zglobovima. Apleujem na roditelje klinaca obolelih od ovog predatora da ih upišu na časove plivanja i vežbi u vodi, to je svakako, po mom mišljenju, jedan od najboljih lekova.

Plivanje u moru povlači sa sobom i sunčanje, a vitamin D koji organizam prilikom sunčanja apsorbuje je jedan od najvažnijih vitamina koji nedostaju obolelima od artritisa. Sunčanje ne može štetiti ni deci, ni odraslima. To, naravno, ne podrazumeva čvarenje na suncu u podne, kada je najjače. Naprotiv, sunčanje ujutru, do nekih 11 sati otprilike i popodne od 4 dok sunce ne zađe, je najbolje. Koža se ne oštećuje, ne gori, a kosti dobijaju prekopotrebne vitamine.

U zimsko vreme sam često išla na fizikalne terapije i tamo radila određene vežbe. Kada sam ja bila dete i kada sam se razbolela, ova bolest i nije bila tako frekventna među decom, pa je i sam pristup lečenju bio čisto isprovanje, da li ovo odgovara ili je ipak ono bolje. Vežbe koje sam radila na suvom su mi bile prenaporne. Sećam se da sam sa suzama u očima izvršavala naredbe doktorke i roditelja, a nemogućnost da vežbu odradim pravilno me je činila depresivnom. Trudila sam se maksimalno, a činilo mi se da se taj trud ne isplati i tada su nastajali problemi psihičke prirode. Zbog toga i pišem ovaj tekst. Obraćam se pre svega DECI, ali i odraslima koji boluju od ove hronične bolesti. Ja to tada nisam znala, nije imao ko da mi kaže iz iskustva, ali želim da moja iskustva pomognu drugima u borbi. Dakle, u redu je kada nešto ne možeš da uradiš. U redu je kada poželiš da staneš jer boli. Tada i treba da staneš, tada treba da odmoriš. To nikako ne znači da treba da odustaneš. Ni u kom slučaju se ne odustaje. Upornost u borbi protiv artritisa je nešto bez čega se ne može. Kada se kolena ukoče, ne možeš da staneš stopalima na tlo, tada treba da ustaneš! Kada ne možeš da držiš olovku u ruci, kada ne možeš da uzmeš viljušku, tada treba da stegneš pesnicu i nokautiraš predatora koji ti se smehom unosi u lice.

Dakle, pored svih terapija lekovima i modifikacijama u ishrani, određenih programa vežbanja, ono što nam krči put ka izlečenju smo mi sami. Upornost, volja i želja za ozdravljenjem, koju verujem da svi imamo, će nas najkraćim putem dovesti do mesta gde bolest bar miruje, s obzirom na to da je hronična. Značilo bi mi da što više vas podeli ovaj tekst, tačnije, ne meni, već roditeljima i deci, ali i odraslima koji su oboleli. Dobar je osećaj kada imaš nekoga ko te razume, dobar je osećaj kada je neko prošao ono kroz šta prolaziš i svojim iskustvom može da ti pomogne da to bude što bezbolnije.

Do sledeće nedelje,

Vaša Vještica!