Proud to be Srpkinja

Brdo škakljivih tema, gomila nametnutih izbora. Mozganje i mozganje i mozganje u beskraj. Te ovi morališu, te oni morlišu i niko, ali baš niko ne ostavlja prostor za samostalno, zdravo razmišljanje i zaključivanje. Sve nešto moraš, sve nešto tako treba, sve je nametnuto. Društvo koje se bori za nezavisnost uporno navlači amove i ne dozvoljava da bilo koja misao sklizne sa ravne linije. Nameće se pitanje, zapravo, ne jedno, već gomila. A tvoje je da na njih odgovoriš.

SERBIA vs LITHUANIA Lille, 18.09.2015. foto: Nebojsa Parausic Kosarka, Srbija, Litvanija, Eurobasket 2015.
SERBIA vs LITHUANIA
Lille, 18.09.2015.
foto: Nebojsa Parausic
Kosarka, Srbija, Litvanija, Eurobasket 2015.

Nikada neću zaboraviti, sada već davnu, 2002. godinu i čuveno svetsko prvenstvo u košarci. Bila sam klinka od svega osam godina, a nisam pomerala oči sa TV-a kada bi naša reprezentacija igrala utakmice koje sada već ulaze u istoriju. Tata mi je kupovao novine sa posterima naših zlatnih momaka, imala sam i album sa sličicama. Moj životni san bio je da se i sama bavim košarkom da bih kada porastem umela da gledam utakmice sa žarom jedne košarkašice – imala sam sve, volju, želju, visinu. Jedino što nisam imala bilo je zdravlje. Kada sam se razbolela, ti moji snovi profesionalnog sportiste su pali u vodu. Koliko god čudno zvučalo – moj san je bio da se u životu bavim košarkom.

Zbog toga svaku utakmicu naše reprezentacije gledam sa onim žarom osmogodišnjakinje koja želi da njeni omiljeni momci pobede. Valjda je zbog toga prirodno što sam se preksinoć osećala rezignirano i tužno. Skrolovala sam Fejsbuk i Tviter i nisam mogla da verujem šta to moje oči čitaju. U gomili srpskih, sočnih opaski, naišao bi po jedan status ili tvit koji smiruje situaciju – a najfascinantniji su bili stavovi da će, eto, svi pljuvati naše momke, a oni to nisu zaslužili. Istina, bilo je ružnih komentara, ali mogu vam reći da je bilo više onih koji su i dalje verovali u našu reprezentaciju. Stvorila se misao da će kao sada svi Srbi ustati i podići bunu protiv naših zlatnih momaka jer su izgubili. Zvanično, jesu doživeli poraz. Ipak, košarkaška reprezentacija Srbije nas čini ponosnima i njihov uspeh se kreće isključivo uzlaznom putanjom, sve i da se dogode kakvi padovi.

litvanija-savladala-srbiju-za-finale-eurobasketa_1442610208_3

Bilo mi je teško da ih gledam preksinoć. Teško jer znam koliko vrede, jer znam koliko su zaslužili i jer znam koliko je i njima bilo teško da se bore. Raduljica je kralj nad kraljevima – hiljadu puta mi je prošlo kroz glavu da ja ne bih mogla da budem tolerantna kao što je on bio, a tolerisao je sve. Bogdanović je u poslednjem momentu želeo da spasi stvar, a lopta je skliznula. A da je samo par trenutaka pre svega toga sudija pravilno dosudio, gledali bismo produžetke. No, svi mi kao laici možemo govoriti o tome šta bi bilo kad bi bilo i pametovati i širiti na taj način neku vrstu negativne energije. Našoj zlatnoj reprezentaciji je potrebno da ih sada više nego ikada zdušno dočekamo i setimo se one stare, Glogovčeve da se u životu pobeđuje kada izađeš na teren kada je najteže. Verujem da smo svi razočarani – ali nimalo krivicom reprezentacije, već zato što smo i sami svesni koliko vrede i koliko mogu. U današnjoj utakmici protiv Francuske se video njihov trud da ipak osvoje medalju, ali ni danas im sreća nije bila naklonjena. Iako je sport nešto što je vrlo jasno i precizno, ponovo, bez daška sreće ne mogu sve kockice doći baš na svoje mesto. U redu je kada se malo izmeste.

srbija

Ovo je situacija kada se ne poriče postojanje neke više sile. Ja sam ubeđena da kada te u životu nešto onako fino spuca, slomi i saplete, da te tek onda čeka nešto vredno prethodne patnje, nešto mnogo, mnogo bolje. Naši zlatni momci će to pokazati i u praksi, videćete da ovo nije samo teorija, iz poraza uvek izlaziš jači. Nije sve tako sivo, a ovo naše će zasijati kao zlato. Oni su tim i to je ono čemu treba da nas nauče! Vrlo je važno, posebno u sportu, da se energije usklade i obrazuju jednu neraskidivu vezu, a ovi momci to imaju i to je njihovo najveće blago!

Sigurna sam da ovaj tekst može izazvati lavinu negativnih komentara u smislu da nisam kompetentna da pišem o ovim stvarima – ali ja ću biti sebična i dozvoliti sebi da iskoristim ovo moje parče neta da zapišem neke misli koje me već danima muče.

Do sledećeg pisanja,

Vaša Vještica!

NJENO VISOČANSTVO – BOJANA STAMENOV

Ovaj prostor ovde mi dođe kao moj lični prostor, mesto gde mogu da uskladištim svoje misli, pa ću to i iskoristiti. Ja sam veliki fan Evrovizije. Istina, prethodne dve godine i nisam baš pratila, međutim sada sam se vratila u kolosek. I nećete verovati, poželela sam da nisam. Dakle, mene apsolutno ne interesuje koji lobi je ovog puta imao glavnu ulogu, niti politička pozadina takmičenja – mene interesuje jedino muzika. Ispostavilo se da je ovde sve, OSIM MUZIKE, važno. Daću sebi pravo, običnoj provincijalki, na slobodu mišljenja da kažem da nisam zadovoljna našim plasmanom.

Hajmo redom.

BOJANA STAMENOV JE SRUŠILA BEČ. Bojana Stamenov ima glaščinu i to smo svi već negde znali. Dosta nas prati njen muzički put još od kad se pojavila u Talentu, neki su i pre toga znali za postojanje ovog vanserijskog talenta, neki su se malo kasnije uključili, neki su tek sada shvatili kakvo bogatstvo čuvamo i kakvi se talenti u Srbiji gaje. Još na domaćem izboru mi se dopala pesma i to posle dužeg vremena. NIJE MI CILJ DA IKOGA VREĐAM, govorim subjektivno, ali setimo se samo one nesrećne reklame za deterdžent od pre dve godine, pa je uporedimo sa ovom PESMETINOM koja itekako ima smisla. Složićete se da smo ove godine baš zagrizli. Bilo je svakakvih komentara, ne bih se mnogo zadržavala na tome, ali svakako su mi najgnusniji bili oni maliciozni. Svi vi koji ste toliko kompetentni da sudite, obujte njene cipele i odite na Evroviziju, razvalite, a zatim hrabro podnesite ono što je Bojana večeras. Kod prve stavke ste već pali.

Dakle, u polufinalu razbila. U finalu oduvala. Mislim da ne postoje reči kojima bih opisala ono što je Bojana uspela da uradi. Ne da je predstavila svoju zemlju u najboljem svetlu, nego je to odradila za 100! I ne samo ona, ona je glavni vokal, ali nikako ne smemo da zaboravimo četvoro ljudi – Sašku, Sanju, Marka i Olivera koji su se pored nje potrudili da nas predstave i više nego dostojno. Govorimo o ljudima kojima se ne može desiti da pogreše, čak ni na ovako velikom takmičenju, niti pod ovako velikim pritiskom. HVALA VAM ŠTO POSTOJITE, SRBIJA JE PONOSNA NA VAS.

Pustiću patriotu da progovori iz mene. Koliko god ja pričala da ću bežati odavde, ono što ja zaista želim je jedan normalan život u zemlji u kojoj sam se rodila. Kao jedinka ja sam večeras bila PREPONOSNA na naše predstavnike. Bilo je dobrih pesama na ovom takmičenju, zaista. Bilo je i najboljih. Smatram da je deseto mesto sramno mesto za onakvu izvedbu i onakav nastup. Stidi se, Evropo. I Australijo. Zaista sam očekivala da će iz politizovanosti i raznih lobija uspeti da se iščupa bar po neki realni poen za pravu muziku. Nažalost, verovanje ludom radovanje. Napominjem, mada je to već jasno, da ni u jednom trenutku ne želim da kažem da je Bojana “kriva” zbog takvog plasmana. Ova paljba besa se odnosi na glasače i one koji diktiraju kako će se glasati. Mene upravo to izluđuje i čini besnom noćas.

Tužna sam. Razočarana sam. Besna sam. Svi su krivi. SVI, sem nas koji smo verovali u Bojanu, dakle srpskog naroda i SAME DELEGACIJE SA BOJANOM NA ČELU koja je dala sve od sebe i više od toga da se dobro plasira. Večito smo neki moralni pobednici. Muka mi je od toga. A još više mi je muka od usiljenih “velikih” imena, čije sam reakcije pratila preko društvenih mreža, koji su na kraju likovali, jer sujeta proradi opasno kada neko uradi ono što oni nikada nisu uspeli, niti će. Zakopajte sujetu, zaboravite na nju i poklonite se pred kraljicom.

BOJANA, TI SI NAŠA KRALJICA, NAŠA DIVA, NAŠ PONOS, NAŠA POBEDNICA! CEO SVET JE TVOJ!

11168011_10153088440342639_563894636367146685_n

Europe, beauty never lies. Neka vam je na čast.

 

Vještica.