Predstava Hotel “Slobodan promet”, Jugoslovensko dramsko pozorište, 12.01.2017.

S obzirom na ono čemu težim i čime se bavim, moja poseta Beogradu nije mogla proći bez pozorišta. Proučila sam repertoare i predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta Hotel “Slobodan promet” učinila mi se najinteresantnijom. Nakon odgledane predstave, između ostalog, sam bila zadivljena i sposobnošću da na osnovu internet prezentacija prepoznam predstavu koju zaista vredi pogledati.

Continue reading “Predstava Hotel “Slobodan promet”, Jugoslovensko dramsko pozorište, 12.01.2017.”

Advertisements

“Hoćete li da se igramo?”, Aleksinac, 10.12.2016.

Kada ste na početku bilo koje karijere, sve vam se dešava po prvi put. Svoj trag ostavljate tako što se u takvim situacijama snađete ili ne snađete. Posao koji volite nikada nije moranje, uvek je uživanje. Onog trenutka kada naučite da uživate u svemu, pa čak i kada nije onako kako ste zamislili, tada znate da ste odabrali pravi put i da vas niko ne može preusmeriti.

Continue reading ““Hoćete li da se igramo?”, Aleksinac, 10.12.2016.”

V Festival prvoizvedenih predstava u Aleksincu – program

Zadovoljstvo mi je i velika čast što ću ovogodišnji festival propratiti sa vama, podeliti moje utiske i razmišljanja. Prošlogodišnji Festival PIP je za mene predstavljao jedno jako važno iskustvo – uspela sam da spoznam sopstvene mogućnosti i shvatim kom poslu zapravo moje srce pripada i čime želim da se bavim u budućnosti.

Za ovogodišnji festival volim da kažem da je svojevrsni, mali jubilej, s obzirom na to da je peti po redu koji se održava u Aleksincu. Tomislav Trifunović, glumac i selektor predstava za Festival PIP, odabrao je vešto pet predstava za takmičarski deo i jednu, fenomenalnu za revijalni deo.

Continue reading “V Festival prvoizvedenih predstava u Aleksincu – program”

“Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo”, Teatar Carte Blanche, Aleksinac, 27.09.2016.

Već kultna TV drama Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo dobila je, nakon četrdeset godina, svoju pozorišnu postavku. Komad je još onda odisao originalnošću, vrcavošću i komičnim replikama, koje su tada izgovarali mladi glumci, Milena Dravić i Slobodan Đurić. Zbog svoje dinamične prirode, tekst Milana Nikolića ostao je veoma živ do danas. U televizijskoj verziji, dvoje mladih ljudi se sreće u vozu i zaljubljuju se jedno u drugo. Naizgled su to dva različita sveta, a mislim da ta postavka nosi veoma važnu poruku da se ljubav može desiti uvek i svuda.

Continue reading ““Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo”, Teatar Carte Blanche, Aleksinac, 27.09.2016.”

“Brakolomije”, 21.06.2016. godine, Centar za kulturu i umetnost u Aleksincu

Veče pred ispit sam obično vrlo nervozna i napeta. Razmišljam o tome koliko uopšte nisam spremna, a koliko moram da položim sutrašnji ispit. Da ne bih sebi u glavi vrtela hiljadu mogućih scenarija iz kojih ja ne izlazim kao pobednik, odlučila sam da odem u pozorište. Za kraj ove pozorišne sezone u našem skromnom pozorištu odigrana je predstava Brakolomije.

12512287_1700623093539309_6765167725032069597_n
Fotografija preuzeta sa zvanične Fejsbuk stranice, photo by Vladan Milisavljević.

O predstavi sam čitala mesecima već. Na Instagramu, Fejsbuku pratila pripreme i nadala se da će gostovati i kod nas. Pre jedno mesec dana, možda i više, trebalo je da predstava gostuje u Nišu i ja sam kupila kartu, ali očigledno nije bilo dovoljno prodatih karata (ŠTO ME IZNENAĐUJE, S OBZIROM NA IMENA I TO ŠTO JE PREDSTAVA FENOMENALNA) i izvođenje u Nišu je otkazano. Večeras su ovi veliki glumci bili gosti našeg malog grada, na moju veliku radost, i nesebično ću reći da smo uvek bolja publika od one iz velikih gradova. Činjenica, sala nije bila puna kao što sam očekivala, ali verujem da se svako iz publike večeras odmorio kao da je deset dana bio na moru.

Predstavu Brakolomije su uradili sami glumci koji u njoj igraju! Dakle, tekst, režija,  postavka, sve su sami uradili! Kalina Kovačević, Bojana Stefanović, Aleksandar Srećković Kubura i Nenad Stojmenović su napravili jednu tako dobru komediju, da sam ja prosto ostala bez teksta i ne znam kako da vam običnim rečima opišem koliko sam se dobro zabavila! U predstavi se radi o rijaliti programu Brakolomije. Samo četiri glumca prolazi kroz više od 10 likova i svaki lik je autentičan! Transformacije se odigravaju u sekundama! Primetila sam da meni izuzetno prija takva dinamika u pozorišnom komadu. Mislim da na taj način glumci zaista pokažu koliko su pretalentovani, a ovo četvoro to svakako jesu, pa i više od toga! Naravno, s obzirom na to da se radi o ozbiljnim profesionalcima, nije čudno što su tako dobro uigrani, ali mi iz manje urbanizovanih sredina nemamo često priliku da gledamo ovako nešto. Zato je naše oduševljenje utoliko veće. Kroz glavu mi je samo prolazilo: Jao, samo da se ne završi prebrzo! Želim još!

12661766_1688188544782764_875702155090034319_n
Fotografija preuzeta sa zvanične Fejsbuk stranice, photo by Vladan Milisavljević.

 

Kada sam pročitala podatak da iza čitavog projekta stoji samo njih četvoro, došlo mi je da se vratim u Centar za kulturu i umetnost i lično se pred njima poklonim. Savremena drama u Srbiji je u vrlo teškom položaju. Od nje se očekuje da bude aktivistička, da nam pozorište postane utočište u vremenu kada je svuda oko nas šund i kič. Ja sam oduševljena što jedna ovakva komedija u sebi sadrži i određenu i sasvim dovoljnu dozu pomenutog aktivizma. Sat i trideset minuta se publika smeje bez prestanka! A kada izađeš iz pozorišta, pred očima ti se prikaže šta si upravo video/la. I priželjkuješ da se na TV-u dogodi baš ono što ti se pred očima odigralo, da kič umukne, da šund nestane.

Kalinina dinamičnost, Bojanina predivnost, Kuburin humor i Nenadova teatralnost dali su nam jedan odličan komad koji će sve daske na kojima bude odigran večito pamtiti. Brakolomije na jedan domišljat i vickast način otvaraju oči, ali i zabavljaju publiku do maksimuma. Ne pamtim kada sam poslednji put gledala ovako dobru, domaću komediju. Još jednom, GROMKI APLAUZ ZA OVAJ PROJEKAT!

Vaša Vještica

*** SVE FOTOGRAFIJE SU PREUZETE SA ZVANIČNE FEJSBUK STRANICE BRAKOLOMIJE I NJIHOV AUTOR JE VLADAN MILISAVLJEVIĆ.

Osvrt na III Festival PIP u Aleksincu

Festival prvoizvedenih predstava u Aleksincu je prvi put održan 2012. godine. Tada sam krenula na fakultet, pa te i sledeće godine, nažalost, nisam prisustvovala samom Festivalu, ali sam pratila dešavanja putem društvenih mreža, koliko je to moglo biti reprezentativno tada. Iz tih izvora sam saznala da su prvi i drugi Festival bili vrlo uspešni, a trećem sam već i sama prisustvovala, pa sam se mogla uveriti da je to zaista jedan veličanstveni događaj. Potrudiću se da napišem par reči o prethodnom festivalu, a već u ponedeljak, 16. novembra, počinje 4. Festival PIP u Aleksincu. Ako se po jutru (najavama) dan poznaje, ove godine je pred nama prilično, prilično jak repertoar, sasvim u skladu sa razvitkom samog Festivala, i to uzlaznom putanjom.

Slika preuzeta sa zvanične Fejsbuk stranice Festivala PIP.
Slika preuzeta sa zvanične Fejsbuk stranice Festivala PIP.

Prvi umetnički direktor Festivala bio je pokojni Duka Jovanović. Naišla sam na informaciju da je ovogodišnji repertoar izabrao upravo on pred smrt, na proleće ove godine. Ostavio je za sobom amanet, a ja uopšte ne sumnjam da će novi umetnički direktor, gospodin Toma Trifunović taj posao odraditi besprekorno.

Slika preuzeta sa zvanične Fejsbuk stranice Festivala PIP.
Slika preuzeta sa zvanične Fejsbuk stranice Festivala PIP.

Aleksinac je jedan gradić na jugu Srbije, malo mesto, velikog srca. Od malena sam prisustvovala dešavanjima u Centru za kulturu – predstavama, koncertima i filmskim projekcijama i zaista, nije se dešavalo da me iznevere. I sama sam glumila u školskim predstavama na toj velikoj sceni malog grada i moram priznati da mi je uvek bilo zadovoljstvo da stanem na pozornicu i izgovaram replike. Biće mi čast da se jednom u budućnosti ponovo popnem na pozornicu i govorim pred mojim sugrađanima (što i nije nemoguće s obzirom na profesiju koju sam odabrala). Kada sam čula da će se u Aleksincu održati prvi Festival prvoizvedenih predstava, moja želja je bila da to zaživi. To se i dogodilo i ja zaista ne umem ovde rečima da iskažem koliko sam ponosna na Centar za kulturu i umetnost u Aleksincu! Ponosna sam na organizatore Festivala, na ljude čija imena, nažalost, ne znam, ali znam da se svake godine lavovski bore da sve protekne u najboljem redu i svake godine su sve uspešniji! Hvala Vam što nam pružate jedan ovako grandiozan događaj!

Fotografije preuzete sa zvanične Fejsbuk stranice Festivala PIP.
Fotografije preuzete sa zvanične Fejsbuk stranice Festivala PIP.

Na III Festivalu je bilo šest predstava – ja sam sticajem okolnosti gledala samo tri – Slavna Florens, Zeleni zraci i Bizarno. Od prijatelja sam čula da je predstava Tektonika osećanja bila neverovatno dobra. Predstava Slavna Florens je otvorila III Festival i malo je reći da sam bila oduševljena. Maestralna Gorica Popović je dobila i specijalnu nagradu, a njene mlade kolege, Tamara Dragičević i Ivan Mihailović, su pokazali koliko vredi ulagati u mlade glumce u Srbiji. Svoje uloge su izneli rame uz rame sa divom Goricom Popović, a to je svakako veliki uspeh. Druge festivalske večeri na sceni pozorišta u Aleksincu odigrana je predstava Zeleni zraci u režiji Milice Kralj. Moram priznati da sam bila vrlo skeptična jer sam već u Nišu gledala predstavu Svet koju je ona režirala i tada mi se to nije dopalo. Ovog puta me je, međutim, oborila s nogu. Dugo nakon predstave sam bila pod utiskom. Tematika Majskog prevrata nije šturo i koncizno obrađena, već vrlo detaljno, razumljivo, pa čak i poetično. Glumica Isidora Rajković, koja u toj predstavi tumači ulogu Drage Mašin, me je oduševila svojom lepotom, ali i zavidnim glumačkim talentom. Sama činjenica da je u pitanju Knjaževsko-srpski teatar, jedan od najstarijih u Srbiji, govori o visokom kvalitetu same predstave. Treća predstava koju sam gledala, a odigrana je pete večeri festivala bila je predstava Bizarno. U režiji Snežane Tršić, a po tekstu Željka Hubača, ova predstava je zaista izazvala jedan bizaran osećaj u svakom od tada prisutnih gledalaca. Izvanredna glumačka ekipa, prisna tematika i kvalitet predstave doveli su do toga da ova predstava ponese nagradu publike – po mom mišljenju, sasvim zasluženo. Za ovu predstavu je zaista potreban jak želudac, ali definitivno vredi pogledati zbog same poente koja i nije baš tako lako shvatljiva. Nakon svake od izvedenih predstava, održavani su razgovori sa glumcima i rediteljima i moram priznati da mi je baš žao što nisam prisustvovala.

Ovo je kratki osvrt na prethodni Festival PIP u Aleksincu iz mog skromnog ugla. Žao mi je što nisam bila u prilici da pogledam sve predstave, a ove godine će situacija biti vrlo slična. Zbog obaveza i nekih drugih poteškoća, moći ću da gledam samo četiri predstave i možda uspem, ukoliko mi obaveze dozvole, da prisustvujem i poslednjoj večeri festivala. REPERTOAR možete pogledati klikom OVDE. Pozivam sugrađane da zajedno prisustvujemo ovom događaju, a ja obećavam da ćete nakon svake Festivalske večeri kojima ću prisustvovati moći da pročitate moje utiske ovde na blogu, a ukoliko uspem da prisustvujem razgovorima nakon predstava, obećavam da ću vam utiske preneti u celosti! Ja prosto ne znam na koji način i kom svojstvu bih ja mogla da prisustvujem tim razgovorima, ali volela bih da zbog ovog bloga i same moje profesije, s obzirom na to da sam student srpskog jezika i književnosti čujem šta sami glumci imaju da kažu, ali duboko verujem da će i velikim imenima koja će ove godine zaigrati na pozornici našeg pozorišta biti čast da igraju pred aleksinačkom publikom. Ponosna sam na naš mali grad velikog srca.

Vaša Vještica!