Razmišljla sam dugo o tome kako da vam danas pišem, na koji način i na koju temu. Plašila sam se da ne zavirimo u patetične odeljke moje duše, jer drukčije ne bih umela da iskažem zahvalnost koju osećam. Naime, DANAS PRIČE JEDNE VEŠTICE SLAVE SVOJ PRVI ROĐENDAN! S obzirom na to da nisam znala kako da pobegnem od sebe i ove zahvalnosti, sinoć se dogodilo veče mog života – prvi blogovski rođendan sam proslavila na Džibonijevom koncertu.
Pre jedno mesec dana, moja dugogodišnja prijateljica, takve na svetu nema, čisto da znate, mi je poslala na Fejsu link sa informacijom o Džibonijevom koncertu u Nišu. Znala sam koliko njoj znači da odemo, a ja sam želela da nakon toliko godina prijateljstva nas dve odemo na koncert koji ćemo pamtiti, pa sam bez razmišljanja rekla da ćemo svakako kupiti karte. Nismo ni slutile kakvom ćemo spektaklu prisustvovati!
Neverovatno energičan čovek, pre svega dobar čovek, bezvremenski umetnik – Džiboni je uzdrmao čitavu halu Čair! Gost mu je bio fenomenalni Vlatko Stefanovski, pa sam već na prve taktove moje omiljene Čuvam noć od budnih, moram priznati, zasuzila i jedva se suzdržala da ne zaplačem istinski. Nisam se nadala da ću je čuti uživo ikada, posebno ne u onakvom izvođenju. Malo je reći da su me pomerili sa mesta. Džiboni je izveo i Cesaricu koju obožavam, nisam je čula u originalnom izvođenju, ali bar jesam uživo i uživala sam! A onda se dogodio pravi Mirakul pred očima i ušima, kada je na scenu izašla predivna Stefani i sa Džibonijem otpevala tu pesmu! Za sam kraj ostavio je, kako kaže, njegovu omiljenu, ali onu koju sam išla da čujem – Posoljeni zrak i razlivena tinta. Međutim, to nije bio kraj. Prvi bis je otvorila upravo Stefani otpepvavši Amazing grace i rasopivši mi dušu. Naravno, da ne komentarišem uopšte maestralna izvođenja pesama Libar, Oprosti i Činim pravu stvar – dominantni zvuci violine, klarineta i saksofona su samo upotpunile već odličan zvuk. Malo je reći da sam uživala.
Drago mi je što sam sebi poklonila baš ovak koncert tačno godinu dana nakon što sam nešto započela, nešto lepo. Ovo ovde je pre svega moje mesto za snove, želje i lepe reči, a sinoćnji koncert me je podsetio dobro zbog čega i dalje treba verovati u dobre ljude – jedino treba odvojiti zrno od kukolja.
Za ovih godinu dana sam uspela i više od onoga što sam zamislila – prvi tekst koji je kupio pažnju i same Bojane Maljević i izazvao salvu lepih komentara jeste onaj čuveni o Otvorenim vratima u Srbiji. Vrlo je uspešna bila serija tekstova o Iks faktoru i neizmerno sam zahvalna Antoniji Blaće koja me je lično sve vreme bodrila i govorila da ne treba da odustanem. Nakon toga sam uspela da napravim neku rutinu, da organizujem blog, pa su se kategorije rađale same od sebe – bez sumnje je veoma uspešna kategorija recenzija gde sam pisala o Ani 2 Cats, Nemanji Vujčiću, Biseri, Dunji Jovanić, Danijeli, Tatjani, ali i Saški Janković, Kristini Kovač i njenom novopečenom čedu, celoj umetničkoj porodici Kovač i možda još nekim zanimljivim ljudima, izvinjavam se ako sam zaboravila nekog! Htela sam da spomenem “kolege” blogere, odnosno Jutjubere, a to su ova prva imena koja sam nabrojala – oni su, pre svega, neverovatna podrška. Divne reči podrške sam dobila od Ane 2 Cats, kao i od Dunje, Danijele, Tatjane Saške Janković i Kristine Kovač, a Nemanja i Bisera su Priče jedne veštice spominjali u svojim videima, govoreći neke zaista divne, divne reči! Svima sam neizmerno zahvalna! Posebno sam ponosna i na ciklus tekstova Život sa JRA. Možda ciklus nije dobio pažnju koju zavređuje, ja bih da svi to vide, ali na internetu sve ostaje, pa će tako i ovi tekstovi biti tu da priskoče u pomoć onima kojima to bude potrebno, a ja ću tada biti najsrećnija na svetu!
Ono čega je bilo manje u poslednje vreme jesu umetnički tekstovi – odnosno moja proza i poezija koje su inicirale nastajanje ovoga. Žao mi je što ih je u manjem broju, ali ih svakako ima i ono što mogu da obećam jeste da će ih biti još više! Mogu da obećam da sam pripremila još dosta zanimljivih recenzija i iskreno se nadam da ćete uživati u mojim rečima. Svakodnevno dobijam poruke od ljudi sa raznih strana kako mi je blog odličan i kako svakodnevno prate moje reči, a meni se srce napuni i onda znam da je na mestu!
JOŠ JEDNOM, HVALA VAM NEIZMERNO, ČAST MI JE DRUŽITI SE SA VAMA I NADAM SE DA ĆEMO SE JOŠ DUGO, DUGO DRUŽITI!
Vaša Vještica!
Priče jedne veštice 