Takmičarski program 8. Pozorišnog proleća u Šapcu zatvorila je predstava (Pra)faust Johana Volfganga Getea u dramatizaciji Fedora Šilija, u režiji Borisa Liješevića, a u produkciji Beogradskog dramskog pozorišta.
Pre nego što je napisao Fausta kakvog danas znamo, Gete je u mladosti napisao i Prafausta, koga je Boris Liješević uzeo kao predložak za ovu predstavu, te otud i njenog naslova, a otud i dodatnih scena kojih u Faustu I i II nemamo. Prafaust je, inače, pronađen tek nakon Geteove smrti i njegova sadržina je značenjski siromašnija u tom smislu što su se njegovim sazrevanjem promenili i njegovi pogledi na svet, na dobro i zlo, no sadržina je takva da se sastoji od niza dijaloga između Fausta i Mefistofelesa, stradanja Margarete, a postoji i scena u kojoj se pojavljuje Duh Zemlje. Značajna razlika je, ipak, samo u završnoj rečenici. U završenom Faustu, nakon što Mefistofeles izgovori da je Margareta osuđena, javlja se “glas” koji kaže da je ipak spasena, što značajno menja percepciju kraja ovog dela.
Faust je kapitalno delo evropske književnosti, no i tokom srednje škole i tokom studija, kad god sam ga čitala, ništa epohalno nisam u tom delu otkrivala, ništa uzbudljivo, te sam pomislila da će moj prvi susret sa ovim delom u pozorištu, u svetu gde sve može biti učinjeno zanimljivim, biti ključan za moje razumevanje dela, odnosno da će mi pozorišna predstava približiti suštinu. Da, znamo svi o čemu se inicijalno radi – profesor Faust sklapa pakt sa Mefistofelesom kako bi još jednom doživeo mladalačku ljubav, a za uzvrat mu daje svoju dušu. Mislim da je ono što me je oduvek odbijalo u vezi sa ovim delom sama činjenica da se radi o pedofiliji, te da Margareta ima svega četrnaest godina i da je mnogo, mnogo mlađa od Fausta. O takvoj vrsti zla i iskušenja ne volim da čitam ni u literaturi. I zaista je ova predstava počela obećavajuće, istina prepoznatljivom poetikom Borisa Liješevića da likove na scenu uvodi iz publike, da svetla u sali jedno vreme budu uključena, da se nižu komentari koje glumci govore između replika i da se u likove oblače pred publikom. Nije moja šoljica čaja, budući da je već nekoliko puta viđeno, ali Liješevićev rediteljski postupak je prihvatljiv. Ipak, ta dinamika, kako predstava odmiče, biva sve bleđa i bleđa dok se na kraju potpuno ne razlije očekivanom pesmom koja će se čuti sa zvučnika, koju će sam Mefistofeles otpevati i uz koju će glumačka podela plesati – Sympathy for the devil.
Predstavu glumački nose Ozren Grabarić (Mefistofeles). Iva Ilinčić (Margareta) i Svetozar Cvetković (Faust). U ulozi Mefistofelesa Grabarić je tačan, vrcav, manipulativan, čak i šarmantan, pa možda i previše šarmantan za tu inicijalnu vrstu zla koje igra. Faust Svetozara Cvetkovića je očekivano dobar, budući da on zaista ima u sebi tu uzvišenost kojom je neophodno govoriti stihove ove vrste. Najdominantnija, ipak, jeste Iva Ilinčić u ulozi Margarete. Ona prvih sat vremena sedi u publici i sjajno je rediteljsko rešenje to što nju Faust iz publike poziva na scenu, što se može tumačiti kao ono da zaista svakome može da se desi da poklekne pred manipulacijom, što je upravo i Margaretina tragedija. Ona je izmanipulisana, opčinjena i čini nedela protiv svoje volje, a Iva Ilinčić sjajno donosi ta unutrašnja previranja, tu istovremenu čistotu i uprljanost. Ako zbog nečega vredi pogledati ovu predstavu, onda je to definitivno zbog ove mlade glumice koja polako, ali sigurno raste u veliku glumicu.
U predstavi igraju i Danijel Sič, Ivan Tomić, Ivan Zarić, Mirjana Karanović i Stanislava Nikolić.
U nastavku ovog teksta ostavljam vam i odluke o nagradama na 8. Pozorišnom proleću.
8. FESTIVAL POZORIŠNO PROLEĆE
IZVEŠTAJ STRUČNOG ŽIRIJA
Stručni žiri 8. Festivala Pozorišno proleće u sastavu: Božidar Đurović, reditelj, Mia Кnežević, rediteljka i Robert Ristov, glumac, posle pet odgledanih predstava u zvaničnoj konkurenciji festivala, doneo je jednoglasno odluku o nagradama Festivala 8. Pozorišno proleće:
1. Nagrada za kostimografiju dodeljuje se:
Кostimografkinji Mariji Marković Milojev, u predstavi “Očevi i oci” Slobodana Selenića, a u produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu;
2. Nagrada za najbolju žensku ulogu dodeljuje se:
Dramskoj umetnici Biljani Кeskenović za ulogu Jevrese u predstavi “Ljudi od voska” Mate Matišića, u režiji Ivana Vanje Alača, a u produkciji Narodnog pozorišta Sombor;
3. Nagrada “Ljubiša Jovanović” za najbolju mušku ulogu dodeljuje se:
Dramskom umetniku Ozrenu Grabariću za ulogu Mefista u predstavi (Pra)faust, Johana Volfanga Getea, u režiji Borisa Liješevića, a u produkciji Beogradskog dramskog pozorišta;
4. Nagrada za najbolju režiju dodeljuje se:
Reditelju Veljku Mićunoviću za režiju predstave “Očevi i oci” Slobodana Selenića, a u produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu;
5. Nagrada za najbolju predstavu dodeljuje se:
Predstavi “Očevi i oci” Slobodana Selenića, a u produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu.
IZVEŠTAJ NOVINARSКOG ŽIRIJA
Novinarski žiri 8. Festivala Pozorišno proleće u sastavu: Gordana Manjenčić, Borka Trebješanin Golubović i Vukica Strugar, posle pet odgledanih predstava u zvaničnoj konkurenciji festivala, doneo je jednoglasnu odluku:
Obrazloženje:
Кroz vrtoglavu scensku igru glumački tandem Sara Simović i Milan Кolak u novom čitanju kultnog komada Aleksandra Popovića “Ljubinko i Desanka” (u režiji Milana Neškovića) sasvim autentični u nadahnutoj igri i sa svežim scenskim sredstvima pokazali su savršen spoj dva jedinstvena glumačka dara i zato se naša nagrada
Zalog za budućnost
deli na ravne časti. O ovo dvoje mladih glumaca Narodnog pozorišta “Toša Jovanović” će se, izvesno tek čuti daleko izvan zrenjaninskog teatra.
Priče jedne veštice 