Nasilje na internetu – “Nije život Instagram”

“Nije život Instagram” naziv je novog videa, koji je objavila Dunja Jovanić na svom kanalu na Jutjubu. Očekivano, video je izazvao mnogo različitih komentara. Dok jedni u potpunosti podržavaju to što se govori o jednoj vrlo važnoj temi, drugi su izrazito protiv, a čini mi se da se formirala i treća grupa ljudi koji apsolutno nisu shvatili suštinu.

Continue reading “Nasilje na internetu – “Nije život Instagram””

Saška Janx: “Moja inspiracija je život”

Smatram da je privilegija živeti u vremenu u kom Saška Janx stvara muziku. Aleksandra Janković je kao svoje umetničko ime, zbog karijere van granica Srbije, uzela skraćenicu imena i prezimena, pa je danas poznata kao Saška Janx. Sa 16 godina je izdala svoju prvu pesmu i prvi spot, za koje je i muziku i tekst radila sama. Od njenog prvog javnog pojavljivanja na Beoviziji 2009. godine, sa pesmom “Nauči me”, koju su za nju uradili Bojan Jeremić i Violeta Mihajlovska, pa do danas, ja pratim rad Saške Janković. Ničija muzika, ničija umetnost me ne dotakne kao njena. Svaki ton, svaku reč osetim. Punih deset godina ja uživam u njenoj umetnosti, rastem i sazrevam sa muzikom Saške Janx.

Većeras će Saška Janx na Beoviziji nastupiti sa pesmom “Da li čuješ moj glas?” za koju je muziku radila uz pomoć Marka Nikolića, a tekst napisala sama.

  1. Šta si sve naučila od prvog pojavljivanja na Beoviziji sa pesmom „Nauči me“ do danas?

Nauči me u toj pesmi nije baš bilo u skladu sa mojih dvadeset godina tada, ali naslov ide potpuno uz 2019. i uz ovo pitanje, zato što je vrlo lepo osvrnuti se i pogledati šta sam ja zapravo naučila, prošla, doživela u ovih deset godina, a mnogo toga jesam, baš mnogo toga. Jedina stvar koje bih mogla odmah da se setim je da sam mnogo, mnogo zrelija, da mnogo drugačije gledam na stvari i da Beovizija od 2009. do 2019. i onih nekoliko u međuvremenu Beovizija i Evrovizija, jesu isto tako nešto mene naučile muzički. Dopada mi se što je neko krenuo na društvenim mrežama, pre svega na Instagramu, sa onim #10yearschallenge i ja nisam ništa tim povodom stavila, a 2009. i 2019. mogu biti taj #10yearschallenge, ali hajde da vidimo kako će ova Beovizija da prođe. Tada ću moći da napravim tu fotografiju, pa će moći i fizički i energetski da se vidi tok i razvoj tih 10 godina od jedne devojčice/devojke do jedne devojke/žene.

2. Sama pišeš tekstove i sama radiš muziku. Šta je ono što te najviše inspiriše?

Da, većinu pesama koje sam izvela do sada i izdala u životu pišem sama, nekad kompletno sama, nekad sa koautorima, ali bitno je da bazno to sve jesam ja, dakle ona suština koja dolazi do ljudi od napisane melodije, reči, harmonije, preko pevanja, jeste iz mene. I imala sam tu sreću da od Boga dobijem dar, na čemu sam neizmerno zahvalna, i pišem i izvodim muziku, što za sebe, što za druge, ali sebi sam najbolja, čini mi se, kada radim za sebe. Od malena se divim muzičkim umetnicima koji ono što izvode i napišu, koji su kantautori i koji su kompletni. S druge strane u svetu imamo fantastične kompozitore, aranžere, tekstopisce i izvođače koji rade najbolje baš to što rade i napravi se spoj i svi oni zajedno nekom svojom energijom doprinesu da neko delo bude fenomenalno. Moje poštovanje prema ljudima koji sami pišu i sami izvode je malo veće samo zato što je meni najinteresantnije kada je cela priča zaokružena, zato što tome najviše verujem, bilo da je izvođač instrumentalni ili vokalni. Tu se negde vidi šta ste hteli da kažete, vi najbolje ispričate ono što je proizašlo iz vaše duše iz vašeg srca i iz vaše glave. I tu nema mnogo priče. Dokaz tome je „Pesma za tebe“ sa prošlogodišnje Beovizije, gde koautor jeste bio Marko Nikolić, ali bazno, sve osnove jesu potekle od mene, zato mislim da je upravo ta emocija toliko daleko dosegla i da je pesma toliko dobro prošla, kao i sam nastup, zato što je slika kompletna, i zato što sam ja najiskrenije izvukla ono nešto iz svojih dubina i dala publici. Što se tiče inspiracije, nikada nisam volela da odgovaram na to pitanje, ali znam jednu simpatičnu priču. Ne mogu da se setim koji svetski muzičar je u pitanju, legenda, muški izvođač, a priča ide tako da se on vozio autom i do njega je došla, energetski doplivala inspiracija. Pošto nije imao gde da je zapiše, a nije nešto mogao ni da je upamti, izgovorio je da je zahvalan na inspiraciji što je došla trenutno do njega, ali ju je usmerio nekom drugom. Taj tok, koji dođe do nas, ta energija, talas, treba da uhvatimo i da iznedrimo. To je interesantan pogled na inspiraciju. Ja bih onda rekla da inspiracija zaista jeste svuda oko nas u samom životu, od Boga i da kruži neprestano. Razlikuje se nešto što je komercijalno od nečega što nastane uz tu dubinsku, istinsku inspiraciju. Ništa ne može na silu. Nekada dođe i kada niste svesni, meni se to često dešava. Neobjašnjiva je to forma, a ja prihvatam viđenje tog umetnika. I od kad sam ja to čula, tako i ja posmatram stvari i zahvalna sam što sam odabrana da do mene takve stvari dolaze i što mogu da ih oblikujem u delo.

3. Šta te najviše motiviše da iznova i iznova stvaraš?

Motiviše me život. Život kao takav, sa svim njegovim bojama, momentima, emocijama, sve ovo što on obuhvata. Uopšte se ne osećam loše kada nemam motivaciju, iz tih perioda zna da proizađe nešto vrlo interesantno, jer da biste se uzdigli, da biste došli do tačke B, morate da krenete od tačke A, jer negde mora i da se potone i da se demotiviše i da se prođe kroz neku nižu amplitudu da bi se onda podigla na sledeću. U užem smislu mi je motivacija uvek publika. Kada sam vrlo tužna i demotivisana, to je ono što me vrati, možda me ne oraspoloži, ali me vrati jer se osećam dužnom da pišem i da tim ljudima nešto dam. Još ako imaju priliku da mi to kažu na neki način, da dobijem povratnu informaciju, onda me to uvek dodatno motiviše. Kada pomislim da nešto nije dobro, da se možda povučem da možda ne bi trebalo, odmah me podigne i ono jedno pitanje koje često dobijam, kada će nešto novo, i komentari tipa kako ste dobro otpevali ovo, ja slušam Vašu pesmu svaki dan, ja sam prošao kroz taj i taj period. To su neke stvari koje apsolutno najviše motivišu, jer ljudi i jesu zapravo život, ljubav, emocije. To je suština. Na kraju dana kada se sva svetla pogase, mi smo svi isti. Mislim da smo ista duša, imamo iste potrebe, samo se razlikujemo onako po omotu, a ono najtananije u nama je isto. To je svakako ljubav. A da li ćete ići levo ili desno, ka crnom ili belom vuku, to je vaš izbor. Svi smo odozgo dobili u sebi ogromnu ljubav i svakako svako po neki talenat, za koji je, po mom mišljenju, dužan da taj talenat iskazuje ovako ili onako, pred ovolikom ili onolikom publikom i to je stalni pokretač.

4. Ja bih tvoju muziku definisala kao jedinstvenu, autentičnu. Da li se trudiš da to bude tako ili se prosto desi samo od sebe?

Ne trudim se, ali sam prešla put od klinke koja je htela da ide u jednom smeru, pa klinke koja je shvatila da joj mnogi žanrovi idu i da treba da se opredeli, prošla i preko onoga šta volim najviše privatno, pa onda onoga šta mi leži, ali i onoga što znam da prolazi u industriji zabave. U balansu svega toga, mog bića i mog iskustva, moja muzika zvuči tako i hvala ti na komplimentu ako zaista zvuči autentično, to publika uvek najbolje primeti i kaže. Ja, kao profesionalac, mislim da jeste. Moja muzika je svakako drugačija, fuzija nekoliko žanrova, i iznosim je na svoj način. Veoma sam zahvalna što sam bila dovoljno strpljiva i što sam verovala sebi da me čeka mnogo toga velikog i da ne moram da idem ni putem kojim svi žele da idu, niti putem novca, već onim putem koji je najbolji za mene. U neke velike formate, u koje sam bila pozvana, nisam želela da uđem zato što sam znala da to nije za mene.Jednom sam jednom menadžeru odgovorila da čvrsto verujem u sebe, samo je potrebno vreme da moja muzika pronađe svoj put do publike. Ja sam pre za to da diktiram nešto, da budem original u nečemu i vrlo autentična, nego da samo radim nešto zarad novca ili bilo čega drugog što nisam apsolutno ja i što ja doživljavam na najbolji način. I za najbolje stvari na svetu ukus je presudan i ne možete vi nekog ubediti da mu se nešto sviđa ukoliko mu se to ne dopada. Iskustvo u ovom poslu i godine, zrelost su me oformili da ne obraćam pažnju na komentare. Od kolega čujem ono što treba, selektujem konstruktivnu kritiku. To je privilegija, kada te kolege poštuju i veruju u tebe. Najvažnije je da veruješ sam u sebe. Najbolji i najjači skokovi su baš oni koji nisu preko noći, nisu odjednom, nego za koje moraš da daš dvesta posto i da znaš da si dao znoja i nerviranja i strepnje i strpljenja da bi na kraju skočio tamo gde i koliko želiš.

5. Imaš iskustva u muzičkim takmičenjima. Da li je Srbiji danas potrebno takmičenje tog tipa koje će afirmisati mlade umetnike?

Ja sam se izuzetno dvoumila da li da se prijavim za šou u kom sam učestvovala, za “Prvi glas Srbije”, samo zato što sam znala da ulazim u „industrijsku zonu“ i da ne mogu da biram mnogo šta, ali da mogu da se donekle dogovorim da to izgleda ili zvuči približno kako bih ja na to želela. Postoje ljudi koji sve te šou programe prave, i to uopšte nije da bi se novi ljudi plasirali, nego da bi se postigla super gledanost, da bi se publika super provela pored malih ekrana. Ljudi generalno mnogo vole pevačka takmičenja, što meni donekle nije jasno, ali s obzirom na to da je muzika jedna od najlepših stvari koja postoji, tu mi postaje jasno. Mislim da je uvek potrebno da imamo neko takmičenje. Ne dopada mi se što smo ih imali mnogo u poslednje vreme i mislim da se prilično ne obraća pažnja na ljude koji učestvuju, nego se pakuje u odnosu na gledaoce, datu televiziju, format, odnosno delove formata. Moje mišljenje je i da treba i da nam ne treba. Da ja sada imam 16 godina, ja bih sve radila preko Jutjuba, kao Jutjuber, svoju muziku, spotove, sve bih plasirala preko interneta. Danas to na ovaj ili onaj način ispliva i mi smo svedoci mnogih mladih imena iz raznih žanorva, koji su uspeli da preko Jutjuba dođu do svog cilja.

6. Već tri puta si bila na Evroviziji kao prateći vokal. Šta je ono što te vuče da joj se iznova vraćaš?

I ja sam se sama u nekom momentu zapitala zašto bih ponovo učestvovala. Jedan od razloga je što nisam bila kao izvođač. Kada idete kao prateći vokal, vi ste deo tima, i naravno, ništa ne bi moglo da nema celog tima na sceni, ali sam želela da se predstavim i kao autor i kao izvođač. Prošle godine se, prvi put na Beoviziji, desilo da stojim iza svega. Smatram da ukoliko želite da ostvarite svoj cilj, treba da pokušate više puta. Bilo je dosta momenata gde sam ja rekla sebi da ne bih ponovo da učestvujem, da nema potrebe da se takmičim. Što se tiče neodustajanja, nabasala sam skoro na klip koji sam davno videla, a to je klip dečaka koji pokušava iz mesta da skoči na vrh stolice i ne uspeva mu. Bilo je mnogo, mnogo puta skakanja i padanja. U jednom momentu on uspe da skoči i deli radost sa svojim ocem i to je nemerljivo. Tako isto ja znam da ukoliko ne pokušam da skočim, a već sam bila na ivici, i ovako i onako stajala, ali nisam komplet skočila gde je trebalo, ako se ne oprobam, neću ni moći da znam da li će to da se desi. Samo probanjem i neodustajanjem, upornošću, strpljenjem i radom možete da stignete do apsolutno svakog cilja, u to sam ubeđena. Ono što me vuče da se vraćam Beoviziji je  da se pokažem tamo u punom svetlu, dakle autorskom i izvođačkom, jer sam upravo odlaskom na te Evrovizije shvatila kakav je festival u pitanju koliko je sjajan i najveći tog tipa. Imam iskustva sa tog festivala koja mi daju pravo da kažem da bih mogla dobro da odradim taj posao zato što znam kako sve to funkcioniše, poznajem srž tog festivala.

7. Šta očekuješ od ovogodišnje Beovizije?

Očekujem da ostvarim svoj cilj. Prošle godine ih je bilo nekoliko, ove godine je samo jedan. A što se tiče celog festivala, a ne mene lično, očekujem da bude još bolji nego prošle godine i da RTS podigne na još viši nivo sve oko njega, što verujem da hoće i već uveliko radi. Drago mi je što će biti dve večeri polufinala, zato što u mnogim razvijenim zemljama, predstavnik se upravo tako i bira, dakle dve polufinalne večeri i jedno finale, tri dana, baš kao na samoj Evroviziji. Očekujem i da se ljudima predstave sjajni, talentovani ljudi, koje možda nisu znali, ili koje su zaboravili i na koje se ne obraća previše pažnja. I da se ne prave mnogo pametni ovi duhoviti komentatori, da usmere svoje komentarisanje u promociju tih novih, talentovanih ljudi, a ne da mrzimo sve svoje i da ne podržavamo, a da se s druge strane žalimo kako nemamo pop mejnstrim. Mislim da muzika treba da bude iznad svega i da najbolja pesma uvek treba da bude iznad marketinga, popularnosti i ko zna čega što bi ljudi naveli. Na Evroviziji uvek najbolje prođe pesma i super izvođenje iste.

8. Da li razmišljaš o studijskom albumu i kako ga zamišljaš?

Raduje me ovo pitanje zato što sam mišljenje promenila, odnosno želju. Još kao mala sam rasla u vreme kaseta. I skupljala sam sa roditeljima i ploče i kasete, uopšte formu albuma. Do pre koju godinu sam odgovarala na ovo pitanje iz svog dečijeg ugla, a onda sam shvatila da to uopšte nije moj odgovor, nego odgovor deteta u meni i da moj odgovor i želje nisu uopšte album radi albuma. Ne mislim da je album ono što, u današnje vreme muzičke industrije, treba obavezno da se desi. Vi možete da izbacite mnogo singlova i da oni prešišaju i album. Ja sebi želim što više pesama po kojima će me ljudi odmah prepoznati i u nekom trenutku bih volela, ali to nije moja prva želja, da sve to bude na jednom mestu.

9. Koliko je važno da evrovizijski/beovizijski tim diše kao jedan?

Veoma je važno. Svako od ljudi koji ide tamo ima svoj deo posla, koji utiče na samog izvođača i na celokupnu sliku kasnije. Bude tu i nesuglasica, svi smo ljudi, razilaze se mišljenja, zato što je to kreativni rad, zato što to sve košta, zato što je to ipak odbrana boja svoje zemlje i zato je odgovornost samim tim apsolutno velika. Najbitnije je da su uvek svi mnogo dobro radili svoj posao i da smo imali sjajne rezultate kao zemlja baš zato što smo dobro radili. Vi tamo, na Evroviziji, treba da budete 15 dana na probama, snimanjima, intervjuima sa ljudima sa kojima možda imate drugačije poglede na svet i drugačije energije, ali mislim da svi znaju da ste tamo da biste svi došli do istog cilja, a to je da se uradi nešto najbolje za svoju zemlju. Prva želja je, naravno, uvek ulazak u finale, zato što ni to nije lako na Evroviziji, a onda u finalu najbolji rezultat, do pobede. Vrlo je bitno da sve funkcioniše dobro, zato i RTS najčešće izlazi u susret izvođačima koji žele da povedu neke bliske saradnike, kao što kreativni ljudi poput frizera, kostimografa, koreografa, šminkera, neki ljudi u čiji rad izvođač veruje. Na taj način se i izvođač, a i čitav tim potrude da sve najbolje iznesu kao zemlja, kao Srbija.

10. Šta bi poručila publici, zašto treba baš za tebe da glasamo?

Ne bih ja rekla da neko treba da glasa za mene, neka glasa za mene ko želi, jer mislim da je pesma dovoljno dobra, da ne kažem predobra, toliko da probudi emocije u mnogim ljudima. Jedino mogu da kažem da ako vam se već dopadne, svakako pošaljete glas za pesmu, zato što na taj način meni pomažete da ostvarim svoj cilj i san, da ta pesma dobije dalji život i da je više slušate od same Beovizije, odnosno na Evroviziji. Sigurno ćete dobiti vrhunski kvalitet pesme i izvođenja, ja ću dati sve od sebe. Očekujte iskrenost, autentičnost. I ono na šta sam ponosna od Beovizije 2009. do danas, je da i dalje stojim iza sebe ja, vrlo čvrsto i iskreno, kao i moji saradnici, prijatelji i porodica. To je nešto što nema cenu. Ja ću uvek biti za fer igru. Verujem da će se desiti najbolji sud. Najveća magija se, verujte mi, dešava na samom nastupu. Vidimo se na RTS-u, uživo. Na samoj Evroviziji je najvažniji momenat bio upravo taj momenat uživo. Ova pesma je za mene najveća do sad. Ima direktnu poruku, emociju i to moju životnu. Ova pesma je bolja od prošlogodišnje, a u tome je poenta, da stalno napredujemo.

Spektakl na daskama Narodnog pozorišta u Nišu

Gledala sam dosta predstava i nekako sam baš ponosna na činjenicu da mogu time da se pohvalim. Retko ko to može danas. Međutim, uvek sam svesno zaobilazila Narodno pozorište u Nišu, koje mi je zaista najbliže profesionalno pozorište. Niško pozorište je u prethodnoj sezoni imalo odlične produkcijske poteze i drago mi je što na moju listu odgledanih predstava mogu da dopišem i mjuzikl „Cigani lete u nebo“. Čini mi se da se situacija drastično menja, posebno sa dolaskom novog upravnika, i da će Narodno pozorište u Nišu konačno pokazati svoj sjaj i krenuti jednom uzlaznom putanjom.

Continue reading “Spektakl na daskama Narodnog pozorišta u Nišu”

Taste of Fashion: Moja porodica je moja inspiracija

Kada sam pogledala njen prvi video, odmah sam negde znala da je pred njom jedan ozbiljan put uspeha. Bojana Kostić je jedna od onih ljudi za koje znate da vredno rade i da se trude, pa vam onda i nije čudno kada vidite šta su sve stvorili sa svojih deset prstiju. U vremenu u kom živimo veliki je uspeh pretvoriti hobi u ozbiljan posao. Ja znam da je Bojana uvek Jutjubu pristupala pažljivo i oprezno, te je to i jedan od razloga što danas može da kaže da je njen ukus mode zapravo njen posao.

  1. Moram ti otkriti da si ti jedna od onih ljudi koja je učvrstila moju veru u intuiciju – kada sam pogledala tvoj prvi video, znala sam da ćeš napraviti nešto veliko. Koliko veruješ u svoju intuiciju?

Prvo, dugujem ti veliku zahvalnost što si verovala u mene, i što još uvek veruješ. Drugo, verujem jako u unutrašnji osećaj. Nisam vidovita, pa samim tim ne mogu videti mnogo stvari unapred, ali itekako sam naučila da osluškujem sebe, a i ljude oko mene, i razvila sposobnost da pročitam sledeći korak. Puno puta sam ispaštala u životu zbog svoje intuicije, jer neke stvari koje sam osetila nisu imale baš lep završetak, dok sam puno puta dobila. Iz mog ugla gledanja nikada neću biti načisto da li je to dar ili prokletstvo.

  1. Da li si dostigla svoje ciljeve koje si imala na početku ovog posla ili ih konstantno nadograđuješ?

Cilj je prava reč za to, realnije zvuči od plana. Još nisam došla do svog cilja, ali vredno i svakodnevno radim na tome.

ALX_2850
Photo: Aleksandra Milošević

  1. Koja je tvoja najveća želja u vezi sa ovim poslom?

Da ostavim trag! S obzirom na to da mi se želja da od ovog posla živim već ostvarila.

  1. Među ljudima vlada uverenje da je posao influensera/Jutjubera „lak“. Opiši mi jedan tvoj radni dan.

Poznaješ naš način rada, bolje nego bilo ko drugi, pa znaš da ovde to ne bi stalo u par rečenica. Ukratko, ustaješ kada hoćeš, na spavanje odlaziš kada želiš, sve ostalo radiš, i to je jedina istina. Ako od ovog posla neko želi da živi, treba da shvati da je ovde vreme novac, i da bude spreman na mnogo ličnih odricanja, kao i da određeno vreme radi potpuno besplatno sa istim žarom kao da sve vreme ima najveću platu na svetu. A to nije lako, niti može svako, niti želi.

  1. Gde pronalaziš ideje za svoje videe?

Od početka mog rada na društvenim mrežama sam snimala i nastaviću da snimam samo videe u kojima sam se pronašla, kao i sve teme koje bih želela da sam lično ja kod drugih videla. Tako da svoje ideje crpim iz potreba – što svojih, što publike.

  1. Ko te najviše inspiriše?

MOJA PORODICA! Kada mi na tom polju vlada mir, i kada su tu svi namireni, ja ni jednu drugu brigu ne shvatam ni najmanje važnom.

  1. Stalno sa svojim pratiocima deliš savete kako da rade na sebi i kako da se oslone na unutrašnji mir. Ja znam koliko ti ulažeš u sebe, ali i u svoj posao. Koliko je teško/lako ispratiti sve promene koje ti padnu na pamet?

Uh, upravo radim na jednoj takvoj promeni. Menjam potpuno koncept studija, jer želim da moja publika dobije mir i uživanje kada gleda moj video. Danas ljudi veoma brzo i stresno žive, te im naši videi često dođu kao ventili. Želim da kada se tih pola sata isključe iz svog života dobiju nešto što će ih odmoriti, nasmejati, naučiti nečemu. I nije nimalo lako, niti konstantno ulagati, niti držati pažnju, ali je zadovoljstvo, ogromno zadovoljstvo! Što bi moja mama rekla-da, borim se, jer imam za koga! 😊

  1. Moram da spomenem nedelju dana izazova koju si osmislila i prošle zime realizovala uz pomoć svojih koleginica. To je bilo jako zapaženo i vrlo lepo propraćeno. Koliko je važna kolegijalnost u ovom poslu?

Mislim da je u svakom poslu kolegijalnost od velikog značaja. Ona bi trebalo da se uvede kao must have trening pre početka bilo kog posla. Jasno je da se svako podelio i otišao baš u grupu koja mu prija, na svim poljima. Kao i u privatnom životu, tako vam ni na poslu ne može odgovarati svako, niti treba, ali kolegijalnost je upravo ta koja te motiviše da na poslu sa svima budeš u korektnim odnosima, čak i sa ljudima sa kojima u privatnom životu ne bi ni kafu popio. Rekli bi neki da je to licemerno, ali ne, to je upravo kolegijalnost.

ALX_3099
Photo: Aleksandra Milošević

  1. Tvoj serijal „Znaš li šta kuvaš?“ svaki put završi u tendingu na Jutjubu. Znam da su to verovatno najzahtevniji videi što se tiče snimanja. Da li si ponosna što se je taj trud i rad uvek prepozna i koje osećaje u tebi izazivaju pozitivne reakcije na ove videe?

Preponosna sam! Pogotovo zbog tog serijala jer je autorski, potpuno moj, nije pozajmljen, ukraden ili iskopiran od nekoga, i verujem da je na Jutjub stigao gledaocima kao pravo osveženje. Malo ljudi zna da mi je to najteži video za snimanje, kao i editovanje. On sam po sebi zahteva gosta, koga je u ovom brzom vremenu teško uskladiti sa snimajućim danima, on kada se zavši ima preko sat i po sirovog materijala, a gledaoci vide svega 30-40 minuta samo šture zabave. Ono što takođe malo ljudi zna je da ovaj serijal ima skrivenu poruku, autentičnu za našu zemlju, i stanje u njoj, a to je – snađi se kako znaš i umeš. Što bi naš narod rekao – iz šupljeg u prazno.

  1. Šta je ono što te najviše čini srećnom u vezi sa ovim poslom?

Mogućnost izbora! O pravu na izbor sam mnogo puta pričala, data nam je po rođenju, ali su je ljudi skresali davnih dana, i zaboravili da svako od nas ima neoborivo pravo na izbor. Dakle, sama biram sa kim želim da sarađujem, sa kim se družim, kada ću snimati, a kada slikati, sama upravljam svojim vremenom. Rekla bih nakon ove skoro tri godine da ja to fino znam da rasporedim, s obzirom da držim isti tempo od prvog videa. Nema zabušavanja i odustajanja. Ponoviću opet – ako na ovo gledate kao na posao, i biće vam posao, a ako volite to što radite, vi nećete zapravo raditi nijedan dan svog života! Pa tako logično dolazimo do toga da je moj posao moj blagoslov.

  1. Kako vidiš sebe i svoj posao za pet godina?

Ne vidim, jer ne gledam. Ne planiram, jer ne smem. Ne računam, jer ne znam. Onako kako Bog kaže tako će jedino biti. Oduvek sam mu verovala i dan danas verujem da on jedini ima savršen plan za mene!

Ana 2 Cats: “Predivan je osećaj kada upoznate ljude koje nikada niste videli i osetite koliko su vas zavoleli kroz ekran”

Ana 2 Cats ima Lakija, Relju, Lenu i Stelu, jedan odličan Jutjub kanal i “posao iz snova”. Malo je onih koji znaju i koji su svesni toga da sintagma “posao iz snova” zapravo znači trud, rad i disciplina.  Kada sve to začinite ljubavlju, recept je nepogrešivo dobar. Drago mi je što tri godine kasnije razgovaram sa ženom koja je uspešna u svom poslu i koja čvrsto gazi uzlaznom putanjom.

Continue reading “Ana 2 Cats: “Predivan je osećaj kada upoznate ljude koje nikada niste videli i osetite koliko su vas zavoleli kroz ekran””

ROSEGAL 5TH ANNIVERSARY

Ever since I got hooked with online shopping, it is hard to stay away from my phone and my computer. Checking the new arrivals of my favorite online stores has been my outlet to de-stress. Gone are the days that I need to go out of the house and go shopping or window-shopping literally. Now, I can enjoy doing both conveniently anytime and anywhere. Also, these online stores I’ve been frequenting has a lot to offer not only of the fashion trend but they have a lot to offer on how you can save tons. ROSEGAL 5th Anniversary has started its amazing offers to their customers where you can claim a coupon from July 09-15 and I can’t contain the excitement because I just got a huge discount coupon. (Coupon:)

 

And let me share with you now that on July 16-18, I can use that huge discount coupon I have claimed for some serious shopping at Rosegal. (Coupon:)

That party countdown to claim your coupons will last until July 15 only, so if you haven’t claimed yours yet, do it now!

 

Here are the details on claiming your big anniversary coupons and do not forget to use the coupons on July 16-18:

 

1.) Use your RG POINTS to claim BIG anniversary coupons, 20 points each time.

2.) You can only claim one coupon per day.

3.) Coupon valid from July 16 to 18, 2018 EST.

4.) You can check the coupon in your account.

#IAMWHOIAM

Girls would take 100 shots and a very few shots will make it to posting. In general, only one will make it to posting. That is us, girls. When I take my #OOTD shots randomly using my smartphone, my husband can take up countless shots before I get contented with the pictures. I have learned my angles especially when posing in camera but sometimes, if it is a random shot using my smartphone, my best angles aren’t convincing enough. But looking good is not just about your appearance because I believe that if you have a beautiful mind and heart, the beauty radiates from within and that where the confidence comes from. Agree? Whatever size you are, small or big, it’s how you wear that self-confidence. I am moved by ROSEGAL because as they celebrate their 5th anniversary, they give us customers a chance to share our story to inspire girls everywhere. And there’s nothing better than receiving shopping points and a chance to win $50 by sharing your story. Agree?

Continue reading “#IAMWHOIAM”

New in – Daniel Wellington sat

Već neko vreme sam češljala sajt danielwellington.com i razgledala satove kao da sam u radnji. Vrlo brzo sam odlučila da kontaktiram njihov marketing tim sa upitom za saradnju. Ja sam, naime, imala jednu jako lepu ideju. Moj blog se ne bavi modom kao takvom, ali se bavi pozorištem. U pozorištu je zabranjena upotreba mobilnih telefona i ja imam neko svoje pravilo koje nikada ne kršim – telefon mi je isključen od početka do kraja predstave. Ipak, ponekad u toku predstave poželim da saznam koliko je sati i koliko je vremena prošlo od početka. Tu nastupa moj novi najbolji prijatelj, Daniel Wellington ručni sat!

Continue reading “New in – Daniel Wellington sat”