Pre dve nedelje sam napisala tekst nakon odgledane prve epizode nove sezone Iks faktora. S obzirom na to da je muzika moj neostvareni san, a da je blog moje sito za misli (Haripoterovci će razumeti), odlučila sam da nakon svake treće odgledane epizode napišem neku vrstu recenzije. Dakle, u ovom tekstu ću glavne uloge dodeliti samim takmičarima, ali ću se i osvrnuti na timove žirija i voditelja, jer oni čine kostur ovog šoua.
Nakon tri odgledane epizode ja moram na prvo mesto da stavim takmičara koji nije prošao dalje. Složićete se sa mnom da je na sve nas najveći utisak ostavio upravo Nebojša Radivojević. Ja moram da naglasim da je to jedina odluka žirija sa kojom se ne slažem i protiv koje bih se oštro pobunila. Iako nisu shvatili poruku Nebojšinog nastupa, ja sam se zaista nadala da su bar čuli kako on peva i koliko to dobro zvuči. Nažalost, jedino je Massimo prepoznao ovaj talenat i ovaj iks faktor. Mislim da će im Nebojšino ispadanje biti greška sezone i verujem da se već kaju što su tada tako glasali. On definitivno ima iks faktor i sve što jedan odličan pevač zapravo i treba da ima, onakav nastup treba umeti.
Svuda po društvenim mrežama viđam komentare sa vrlo negativnom konotacijom zbog toga što je regionalni Iks faktor. Izvinite, dragi ljudi, ali ako je regionalni logično je da će tu biti i Hrvata i zaista mi nije jasno dokle ćete glumiti Srbende i negodovati na bilo kakvo pominjanje Hrvatske. To je već neko malo dublje i malo ozbiljnije pitanje, pa se ja neću baviti time. Ja želim da verujem u to da muzika zaista ne poznaje granice. Već u prvoj epizodi sam dobila favorita među grupama. Klapa “Stine” je uzela moje srce! Kako im je Aleksandra Kovač i rekla, tako sam se i ja zaljubila u svakog od njih pomalo nakon što sam ih čula.
Ne mogu da ne spomenem crvenokosu Crnogorku koja je pevala moju omiljenu pesmu i oduševila me, kao ni Jelenu iz Varaždina sa takvim divnim promuklim glasom. Već u prvoj epizodi pojavili su se ozbiljni takmičari, da ne zaboravim i Makedonca Almira sa glasom od kog se prosto naježiš. Mislim da žiri zaista prepoznaje prave ljude, prave iks faktore (Nebojšu im neću oprostiti, naravno).
Kao što sam u prvom tekstu i napisala, voditelj Aca je zaista pun pogodak i mogu reći da se odlično snalazi. Svi znamo koliko su se (ne)slavno završavale uloge voditelja srpskim glumcima. Aleksandar Radojičić je neko ko je zaista talentovan, rodila ga majka za sve. Verujem da mu je divna Antonija velika podrška i da itekako mnogo toga može naučiti od nje, ali joj se i zahvaliti što mu je zaista pomogla da bude dobar, verujem da jeste. Antonija je profesionalac u svom poslu i neko na koga se definitivno treba ugledati.
Moram priznati da nakon druge epizode nisam bila baš toliko puna utisaka. I sada sam morala da proverim na sajtu ko behu takmičari ne bih li napisala nešto o njima. Iz druge epizode sam upamtila jedino Makedonku koja je razbila otpevavši “Why don’t you do right”. Scensko presvlačenje muškarca u ženu ne bih zaista komentarisala jer se kosi sa mojim uverenjima. Ja poštujem sve, ali neke stvari treba zadržati isključivo za sebe. Takođe, devojka koja obrađuje pesme Elitnih odreda za sam kraj emisije, okej je, ne mogu da kažem da nije, vidi se da ima glas i ono nešto. Žao mi je, ali ja Elitne odrede ni u tom obliku ne mogu da svarim, ali njoj svaka čast, zaista.
Treća epizoda nam je već samo potvrdila harmoniju koja vlada među članovima žirija i među voditeljima. Mislim da je žiri odličan tandem i da ove godine zaista nema promašaja. Isti je slučaj i sa voditeljima. To je taj tim i tu ne treba ništa menjati.
Na mene je večeras najjači utisak ostavio definitivno pogled petogodišnjaka Aleksandra Radojičića koji se ljuti jer mu mama neće kupiti sladoled. Šalim se, naravno, simpatične su najave, zaista.
Nego, hajmo sada ozbiljno. Iako je večeras malo više bila epizoda lepote, ja ne mogu da ne spomenem Makedonce Tanju i Vladimira. Oni su jedan presladak, predivan spoj. Kada sam ih čula kako pevaju, kako je sve to savršeno ukomponovano, savršeno sklopljeno, postali su mi ozbiljni favoriti. Oni su se kliknuli u svakom smislu te reči i oni su spoj koji definitivno nikada ne treba rastaviti.
Zvezdašica mi malo izgleda plastično, ali rastura kako peva, pa mi malo žao što mi je prva reakcija bila to što mi se nije dopala izveštačena lepota. Kada je počela da peva do izražaja je došlo ono nešto lepo iznutra, pa je izveštačena lepota brzo prerasla u onu istinsku.
Mene su u ovoj epizodi oduševile dve Crnogorke – Hildi i Monika. Monika je mlada, vedra, energična devojka sa fenomenalnim glasom. Hildi je iz malo ozbiljnije garde, žena sa moćnim glasom koja je definitivno uzela parče mog srca pevajući jednu od mojih najdražih pesama.
Na samom kraju, kao višnjica na šlagu pojavila se Antonija Dora Pleško. Šesnaestogodišnjakinja sa glasom koji ne broji godine. Razvalila Aretu Frenklin i čini mi se zadala jako ozbiljan zadatak, ne samo svojim vršnjacima, već i ljudima puno starijim od nje. Nakon njene izvedbe zaista nije čudno što je već nastupala na Brodveju, to dođe kao sasvim normalno i očekivano sa onakvim glasom i onakvim stasom.
S obzirom na dužinu ovog teksta, zadovoljna sam početkom sezone. Dozvolila sam sebi da ispišem neke komentare i sve to upakujem i nastaviću sa tim (ukoliko mi produkcija ne zabrani, hahaha).
Do sledećeg iskfaktorisanja,
Vaša Vještica.
Priče jedne veštice 